Извините, нисмо знали да је невидљив

Ф-117А „ноћни соко”, који је после бројних акција у Либану, Панами, Ираку… стекао ореол „невидљивог”, војска тадашње Југославије оборила је 27. марта док је био у акцији НАТО бомбардовања Србије 1999. године.

Приредио: Марко Шикуљак

На изузетну репутацију коју је „Ноћни соко” стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, (тада је, по објављеним подацима, 1.270 пута пролетео непримећен над ирачким радарима, у 39 борбених мисија) придодат је и скоро холивудски ореол невидљивог, чији и сам помен забрињава непријатеље, а савезнике наводи да без претјераног размишљања изброје 45 милиона.

Вијест да је авион конструисан у облику брушеног дијаманта завршио у блату буђановачког атара имало је снажан одјек који је подигао морал у Србији, и изазвао невјерицу у остатку свијета.

Испрва је покушано извртање, по коме је срушени авион руска летјелица војске Југославије, коју српска телевизија користи за медијски рат. Наравно, прича о руском авиону са латиничним ознакама и симболима америчке армије није пила воду ни пола сата.

Неколико година после, САД су објавиле да одустају од технологије која је у војној терминологији добио је назив „стелт”, што на енглеском језику значи „кришом”, „у потаји”, или „невидљиви авион”, а базирао на конструкцији са оштрим угловима од којих се одбијају радарски зраци, и посебних материјала који дио тих зрака апсорбују, све у циљу да се минимум њих врати до радара који би тиме одредио њихову позицију.

Данас, 11 година после, у агенцијским вијестима има више говора о технологији од које су американци одавно одустали; него о начину на који је авион срушен. Што је, паметно примјећујете, логично, јер је у питању војна тајна и потенцијално скупо тајно оружје. И чињеница да на интернету можете пронаћи масу верзија рушења стелта, што је добро да се се свјетска јавност замајава чиме то Срби располажу.

Све би, наравно, било тако, да по ријечима Золтана Данија, пуковника који је оборио Ф117, да извјештај који је он после тога откуцао у једном примјерку (правило повјерљивости) није волшебно нестао у вријеме након 2000. када су официрима НАТО беспоговорно уступљени сви документи које су тражили. Његов извјештај, тражен међу првима, као документ од врхунске важности није смио бити умножаван, па је предат оригинал!

Иако не постоји ни војска ни држава којој је служио, Дани још не жели да прекрши војну тајну о начину на који је срушио Ф117. Новинарима је открио да је у питању иновација коју је без претходне дозволе надређених уградио у радарски систем.

Систем је покушао да објасни сликовито: "Ако сте у ауту и не видите ништа због мрака и кише, онда укључите светло и брисаче, односно проширите електромагнетне таласе у простору. Ми смо само проширили електромагнетне таласе у ваздуху, и кад имате тај нови извор таковог зрачења, објекти су се само појавили на радару."

Да је био амерички војник, о Данију Золтану би до сада већ био снимљен холивудски блоксбастер. У програму јавног сервиса европске Србије (знаног као РТС) данас, јуче ни сутра, није најављена ни једна емисија посвећена овом догађају. Нема ни документарног филма 21 секунд, снимљен управо о пуковнику Данију.

Србија није урадила ништа да од Данија направи хероја и узора омладини. Не треба се онда чудити што на интернет форумима наћи изјаве омладинаца новог доба који тврде да је обарање поноса америчке авијације било случајно, чист blind-shot, да је тукао из Праге или Бофорса, па имао среће (!?) или да је као Маџар вјероватно на силу одвучен у војску (!!??).

Не треба наглашавати који је интернет домен тих форума, ни зашто се за овакву ситуацију неће сјетити да окриве демократску власт.

По Золтановим ријечима, српски министар војни Шутановац није се ни једном удостојио да га прими и поразговара са њим. Министарство науке за је одбило да пријави његову иновацију као његово интелектуално власништво. Пензионисан је на сопствени захтјев, јер није желио да трпи официрску сујету, која га је склонила са мјеста предавача војним питмцима, јер су му предавања превише креативна (!!!???)

Од обарања Ф117 није остварила никакву финансијску корист, ако се не рачуна продаја комадића авиона у продавници сувенира у београдском Музеју авијације. Золтан Дани након пензионисања ради као пекар. Једном годишње прави торту у облику авиона Ф117, да обиљежи његово обарање. Још увијек чува комад обореног авиона. И тајну како је то урадио.