Израелски медији о Српској у позитивном свјетлу
У емисији најслушаније израелске радио станице "Решет бет", која је у саставу израелског јавног РТВ сервиса, по четврти пут ове године Република Српска је приказана у изразито позитивном контексту. У претходна три представљања Српске објављени су интервјуи са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком на ТВ програму израелског парламента – Кнесета и у тиражном дневном листу […]
У емисији најслушаније израелске радио станице "Решет бет", која је у саставу израелског јавног РТВ сервиса, по четврти пут ове године Република Српска је приказана у изразито позитивном контексту.
У претходна три представљања Српске објављени су интервјуи са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком на ТВ програму израелског парламента – Кнесета и у тиражном дневном листу "Макор ришон", те текст привредног додатка "Маркер" најреномиранијег дневног листа „Харец“ о ангажману израелске националне водопривредне компаније „Мекорот“ у Српској.
У јучерашњој емисији „Хакешер Хаисраели“ /Израелска веза/, која се бави међународним односима Израела и израелском и јеврејском дијаспором, гостовао је помоћник шефа Представништва Републике Српске у Израелу Александар Николић, који је говорио о интензивном развоју пријатељских веза између Српске и Израела.
Било је ријечи о недавном предавању предсједника Народне скупштине Републике Српске Игора Радојичића на Трумановом институту Хебрејског универзитета у Јерусалиму, као и о положају Републике Српске у сложеној констелацији односа у БиХ, те о дјеловању Представништва Српске у Израелу, јеврејској заједници у Републици Српској у БиХ и билатералним односима.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске представљен је као ерудита који је академским и дипломатским представницима, те израелским медијима јасно представио изазове са којима се суочава Српска.
Похваљена је Радојичићева методологија, а наглашено је и његово академско образовање и врсно владање енглеским језиком.
Николић је представио историјске и данашње претпоставке за узајамно разумијевање и међусобну подршку Израела и Републике Српске, са посебним нагласком на потенцијале привредне, трговинске, научне, културне, умјетничке, спортске и сарадње институција, која је већ почела да даје значајније резултате.
Издвојени су заједнички наступи на поменима у Спомен-подручју „Доња Градина“ и сарадња министарстава Републике Српске и Израела, као и градова-партнера Модина и Бањалуке.
Ово је била изузетна прилика да се израелска јавност упозна са Јеврејским културним центром у Бањалуци пред његово отварање, предвиђено за прољеће наредне године, као и са Јеврејском општином у Добоју, те сефардским културним насљеђем на овим просторима.
„Изнад свега, била је ово могућност да се у програму еминентне израелске медијске куће темељно појасни унутрашња структура БиХ, положај Републике Српске у њој, а презентовани су и одабрани подаци о перспективама развоја Српске“, рекао је Николић за Срну.
За децембар ове године, те за наредну годину заказано је више активности у оквиру пружања израелске помоћи при специјализацијама у пољопривреди, водопривреди, медицини, педагогији и релевантним институцијама и установама Републике Српске, те системског ангажовања израелске Привредне коморе са субјектима из Српске, а и то ће такође бити праћено у израелским медијима.
„Нема сумње да је ово суштински и свеобухватни искорак у побољшању имиџа Републике Српске у Израелу и јеврејском свијету уопште“, истакао је Николић.
Радојичић је 14. новембра одржао предавање на Трумановом институту Хебрејског универзитета у Јерусалиму о изазовима са којима се суочава у вишенационалној БиХ.
Он се у оквиру званичне посјете држави Израел сусрео са предсједавајућим Кнесета Реувеном Ривлином, министром спољних послова Авигдором Либерманом, јерусалимским патријархом Теофилом Трећим и патријархом московским и цијеле Русије Кирилом, те са челницима Института Технион у Хаифи и универзитетско-клиничког центра Хадаса у Јерусалиму.
..а и жидовски лоби у Америци нас готиви максимално! 😛
Tешо Мерон еспешели.
Када они некога хвале онда имају план! Ништа не раде без анализе. Код њих се не могу догодити социјалдемократи (пази још и НЕЗАВИСНИ, Од кога не знају ни они) који пјевају под шатором док све више народа осуђују глупошћу својом на контејнер. Судар такве организације какву има Израел и ових наших скоројевића је као судар гладијатора побједника свих битака у арени у којој нема поштења са недораслим дјететом.
Ми имамо власт која је већа опасност од рата по један народ, јер су толико подмукли да би им и Алзавалг горди (ђаволов војвода) позавидио!
О сљепоћом опојена злобо,
о зла жертво душе изгубљене,
рат сте дигли на свемогућега!
Би несретњи морехоци пређе,
– постигнути корабљекрушењем
на средину бучна океана,
кад окрену сунцу на рађање
тражећ у њем себи спасенија –
пређе сунце рукам докучили
но ви моћним троном завладали.
Сви ледови два противне пола
те на двије масе почивају
и, сломјени напором вјетровах,
те у санте иду и комате
по простору немирнијех пољах
не просипљу толико стријелах
ка дв’је војске једна против друге,
не казују толико полома
ка у борби што небесној видиш
изломјена штита и оружја.
Два дни св’јетла, двије ноћи сјајне
у јарости бој једнаки траја;
с обје стране бесмртне војнике
на гомиле видиш поваљене,
сви у љуте ране огрезнули;
ма се напиј воде бесмртија,
мало тугуј, па издрави одмах.
На хиљаде удвоји се виде
по воздуху и по равнинама,
без велике мјешаније масах.
Копља, мачи и пламене стр’јеле
ангелском су крвљу обојени;
мањи, виши бесмртни војводе
на огњеним лете колесницам,
опојени војничком храброшћу,
страшну борбу војсци показују;
многи, љутим постигнут ранама,
свргнут падне с своје колеснице
на равнине међу редовима
двије војске крвљу окупате.
Треће јутро позоришта страшна
кад заигра у поља небесна,
Адам с ликом својијем одступи
из несрећна боја погубнога
са дубоким душе покајањем.
На њега се жестокошћу срде
Ноелопан, Разец и Аскела,
и остали многи првијенци,
што именом стиднога издајства
чест помрачи свога легиона.
„О потчини мени војеводе,
којено је славољубје сл’јепо
и пламена слава брана дигла
с согласијем мојим војевати
на својега свемогућег творца,
не дижите гласа против мене!
Погрешку сам поздно грдну позна,
безрасудно наше заблуђење
и што важи име свемогући; –
гроб је отпрт наше погибије!
На огњеној летећ колесници,
пред свануће сан ме лаки стиже;
у њем виђех страшно видјеније
на наказу творца разгњевљена.
Та је сила и гњијев праведни
моју тужну заблуђену душу
уплашила и оледенила.
Страшно бјеше луду преступнику
свевишњега оца могућега
обучена гњевом погледати!
Посље страшна његова карања,
кога небо јошт виђело није,
легиони два вјерне војводе
забуњена погнаше Сатану
и његову изгубљену војску,
на границе неба доћераше,
угнаше их у бездну неситу
распламану смрадљивом стихијом;
богомрски цар са својом војском
у горећу потонуше бездну.
Бич праведни свемогуће руке
када угна одметника неба
у кипећу пламеном пучину,
онда војнство побиједоносно,
предвођено с два своје војводе,
на нас силом непобједном удри,
зајми и нас страшнијем крицима
из небесног блаженог жилишта
трагом нашег злога превласника,
злу побједу да с њим дијелимо.
Свето слово премилосна оца
нас с границе вјечне погибије
свемогућом вољом заустави.
Вјерни небу тада легиони
у окове тешке и плачевне
све нас листом оковаше јако,
на шар мрачни необдјелан неки
нас бацише, да ланце носимо,
ђе блаженства спомен ишчезава,
ђе мрачношћу сфера узбуњена!“
Зла причина и зла предвјештатељ
кад злу судбу легиону каза,
на њихова божествена мртво,
воцари се ухилење мртво,
погибе им живост божествена
на движења и на њина лица.
Вид фамиље числа великога,
кад се лиши свијетле надежде
и с гроба се ухиљена враћа,
представљаху полци Адамови.
Враг небесни са сл’јепом јарошћу
све једнако битку продужује
и све жешћу и очајанију.
Он ужасне примјере храбрости
казиваше на попришту бојном;
око њега страшне мјешаније
представљаху туште бесмртниках.
Трудно бјеше неба отпадника
и војене његове полкове
надвладати у крвавој битки.
Трећи данак са стравичном хуком
већ пребјежа равнине небесне;
вечером се два војводе вјерни
представише творцу пред престолом,
премилосна оца умољају
да оружја од обије војске
смртоносним наостри ударом:
„Већ хулења – кажу – Сатанина
и његове нерасудне војске
нас су вргла у очајаније.“
„Нећу – каже – два вјерни војводе,
завјет свети вјечно нарушити;
што сам једном вјенча бесмртијем
смртну косу испитати неће!
Злобом к небу враге опојене
ја сам чека на покајаније;
мислио сам да ће се сјетити
дара мога, вјечнога блаженства,
и дужности твари к творитељу,
неба слатког увеселенија.
Јер ангела једног небеснога
да улијеш свето наслаждење
у горди стас кедра небеснога,
би бездушни великаш садовах
полетио по небесној сфери
ал’ се с врха до дна растопио
од преслатке духовне насладе;
ал’ завишћу душе следењене
благост творца јесу пренебрегле,
лишиле се вјечно наслађења.
Већ су вјеси, свети облик правде,
злом својијем грдно препунили,
нагнули их к својој погибији.
Дан четврти сјутра ће гранути
на њих страшним гњевом наказања
и вјечите њине погибије;
чуће сјутра удар свемогући,
треск ће његов испитат ужасни,
сјутра ће се одзват слава творца,
ви јој сјајну ликоват побједу.
Сва небесна кола миродржна,
и движима и неподвижима,
празноваће сјутра у хорима
удар страшни могуће деснице.
Грдне бездне, мрачне и нијеме,
сном вјечнијем мртво успаване,
сјутра ће се затрест јеком славе
пресилнога противника њина;
хоћу сјутра удар дати страшни,
да га и ја могу назват силним!
Неправда је Сатанине душе
зла шар црни у воздух извела:
ад се зове, злости мучилиште,
злога цара мрачно владјеније.
Враг се неки црни у њем неба
горди адским самодржавијем,
заслужена то му је награда
и његову злобну легиону
што су с’ дигли небом завладати,
вишњег творца престола лишити.
Шар је овај доста поголеми
једна маса црна и плачевна,
состав ноћи и вјечног ридања;
дв’је стихије у њем су ужасне,
разљућене највишом крајношћу –
студ и огањ, раздути бурама,
спровођени страшним олујама,
на све краје царства Сатанина
страшном хуком хоре непрестано
у противне своје вихорове.
Стикс је царство злочестива цара
са својијем кипећим волнама
и смолнијем смраднијем пламеном,
с ледовима, с ужасним мразима
деветстручним окружио вјенцем:
полу царства смолним и пламеним,
полу царства мразним и леденим.
Овај грдни многостручни в’јенац
ври стравично у своје кругове
са љутошћу својом мучителном.
Коцита ће плачевни валови
тамо потећ са водом нечистом
мученија неба отпадниках,
а за њиме Флегетон и Менте
са љутошћу ада неситога;
међу двије противне стихије
тамо тече тајни поток Лете,
на њем страже кћери Горгонове
да прегнусни неба одметници
од струје му пријатне не вкусе.
Мучително врага неба царство
нискијем је сводом наднесено
крута туча необдјеланога;
по њега је океан велики
смолне смрадне воде заузео,
која кипи с ужасном љутошћу,
пружајући блиједе пламове,
смртне страве и вида пунане,
с пламовима кола дима смрадна,
те мијеша мраке са бљедношћу.
У њедрима гадна океана
хиљаду се надимљу волканах,
изригају с муклијем јечањем
над поврхност дубоке пучине
страшне витле дима и пламена,
о тучном их своду разбијају.
Кад волкани смрадљиво дихање
у утробу распаљену врате,
за њима се ужасне пропасти,
пуне дима и плама, отворе.
Сви брегови кипеће пучине
брдима су честим засијати,
но голијем, вида плачевнога;
из њих бију стравични волкани
који жедну и мрачну утробу
пуне гадном смјесом океана,
и опет је на мрачну пучину
океана истога мрскога
бљују с јеком крупном и ужасном
у облаке дима и пламена.
У тартару, царству хулитељах,
природа је све ужасе своје
са јарошћу највећом улила;
природа је тамо поселила
сва страшила у безобразију,
те бјесују и за жертвом ричу
у мракама по гадним волнама;
тамо хидре страховите фиште,
многоглаве, на велика јата,
дигнутијех над пучином главах;
тамо мрске без броја ехидне
из простране и жедне утробе
дижу мукле и плачевне гласе;
химере су тамо и дракони
на велика стада разасути,
са ужасом лете по пучини
дуг природе страшни да испуне;
тамо змије величине грдне,
крокодили, гадна чудовишта,
у мракама чекају Сатану;
тамо лете ужасне фурије
с криковима аду приличнима,
смирит себе у мраке не могу,
иако је њихова стихија,
јер их мучи зла ћуд и опака
да мучење своје успу црно
на слијепе неба мутитеље.
Злост њихова превосходи много
сваку острост зуба у тартару,
свако жало репа отровнога.
Мрачнога је половину царства
грозна зима вјечно следенила;
тамо мрази у степен највећу
житкости су водне скаменили,
мећаве се хоре колачима,
сваког часа горда брда пењу,
сваког часа разносе их хитро,
развијају у љуте вихоре;
тамо магле пунане снијега
и крупнога спуштају се града.
Два војводе, вјерне моје слуге!
хуче страшно адски урагани,
а вулканска мрачна грла јече,
ричу грдна тартарска страшила,
звече ланци с јарошћу уждени,
буче волне с мучитељском буком:
све глас слива под сводом мрачнијем;
тутњи тартар из мрачне утробе
страшним грлом, злом општега гласа:
све за жертвом хулитељах чезне!“
Пошто ријеч свемогући сврши
и објави вјерним војводама
страшну казну и погибељ вјечну
врага неба и сопутниках му,
архангели с благоговјенијем
од вишњега одоше престола
међу вјерне небесне полкове,
који страшну и крваву борбу
с царем ада једнако вођаху;
у бој хучни и они уђоше.
На небу се дан четврти јави
са највишом бојном жестокошћу;
шум пролама небесне равнине
злобне војске богохуленијем.
Горда глава мрачна владаоца
непобједном већ мишљаше да је;
не зна да је своје судбе чашу
препунио црнога отрова,
час не види ђе се примакнуо
да му звекне вјечном погибијом.
У један мах, ка да муња сину,
тушта веља тешкога облака,
бијелога, у једнојзи маси,
тронодржну сву обузе гору;
у виду се уреди вијенца
правилнога, но дебљином страшна,
па се поче врћет са хитрином
на зефирна разљућена крила
око трона и горе свештене
са потресном преужасном јеком.
Свеколике борбе океанах
које чине са крутим скалама
у највећу њихову бјесноћу,
свеколике напоре вјетровах
што се чују на земноме шару
против свијех густијех љесовах
да у један глас могући слијеш,
јек би њихов слаб веома био
да покаже крупну силу гласа
којим облак витлећи јечаше.
Ово чудно ненадно јавлење
бој крвави на небу прекиде;
сви војници, вјерни и невјерни,
к трону творца поглед обратише,
ма невјерни све једнако хуле
име неба и славе Господа;
док свакоје небесно свјетило
теченије своје заустави
и свјетлости своје половину
свако врати под пламену круну.
Одједном се облак разјечани
у два пола стравично састави;
на њима се одједном појави
колесница како сунце св’јетла,
хиљадама муњах упрегнута
те је возе на огњена крила.
Свемогући на њој сједијаше
са гњијевом вооружан страшним.
О, како му пламени погледи
сијеваху с ужасном љутошћу!
Пушти стр’јелу сјајну и крилату
из својега алмазнога лука
на Сатану, грдна отпадника,
на његове мрске легионе;
и крилата полеће стријела
у огњеној великој колони.
Звек његова алмазнога лука,
силну хуку њезина полета
немам чему нигђе уподобит
до његовој премогућој сили.
И крилата погоди стријела
на средину војске богохулне,
ту се с гњевом огњенијем разби:
хиљаде се кроз отпадну војску
од ње страшних разјеча громовах.
Цар тартара и његова војска
попадаше на поље сражења,
поражени стријелом вишњега
и њенијем пламом опаљени,
облачени у вјечно црнило.
Од удара овог свевишњега
бездне хладне засуте атомом,
које досад име не познаше
до сна хладна и тишине мртве,
не зефира, не луче, не гласа –
сад их моћна потресе десница,
те јој н’јеме из мрачне утробе
подјекнуше свемогућом славом;
смрт из своје превјечне гробнице
овај удар у њима пробуди.
Од Господње стријеле удара
потресе се осв’јетљено биће:
непрегледна сва небесна кола;
миријаде св’јетлијех мировах
тајном судбом и страшнијем стресом
из својијех колах искочише,
сројише се творцу око трона,
сваки пунан бесмртног воинства,
и отада вољом свевишњега
постадоше небесни курири.[4]
Свемогући побједитељ сјајни
тек стријелу громоносну баци
из силнога и звечнога лука
на Сатану, неба отпадника,
и порази невјерне полкове –
у тренућ се муње упрегнуте
у свештену творца колесницу
дугом к једној све навише страни,
повратише полет колесници.
Господ славе на трон се поврати!
Заигра му круна над престолом
у цијелој лучесипној слави,
и остала небесна свјетила
са живошћу новом узиграше.
Два војводе и вјерно воинство,
и сва војнства стекшијех мировах,
у облачне непрегледне хоре
узлећеше по блаженој сфери,
појућ славу побједника творца
и љубави вјечите блаженство.
Дан четврти страшнога јавлења
могућности Господње деснице
бјеше близу свештеног одиха:
химни свете славе починуше
и грмљаве слаткијех музиках;
легиони у дуге редове
са поретком воље свемогуће –
сваки к своме летијаше миру
те му га је Господ славе силне
назначио за вјечно блаженство.
Два врховна војеначалника
обратише велике полкове
да ћерају неба отпадника
из предјелах блаженог жилишта
у тартарско мрачно владјеније
на вјечита њина мученија.
Дивна кретња бјеше и стравична
вјерне војске и побједоносне
к поб’јеђеној Сатаниној војсци
и ужасом смртним обузетој!
Отпадници неба, устрашени,
пред блаженом побјегоше војском
с криковима страве и хулења.
Пренесретња војска мраке цара
мрзак ли је облик получила
по праведној над њоме разрази:
црна лица, роге и репове,
многима се расклопила уста,
а многима за врат обрнула,
јошт изрода свакога гадности.
Немилосно вјерне слуге неба
хулитеље свога творца гоне,
зло ћерају с свијетлога дана
у кипеће бездне тартарове,
на небесну догнаше границу.
Ступ велики мрачни сачинише
Сатанини сопутници грдни
од вјечнога свога паденија
с сјајног неба до пропасти ада,
те у страшном виду дубијаше.
Три дана су адски легиони
непрестано за њинијем царем
сипали се црнијем потоком
с краја неба у утробу ада.
Престрашно је ово позориште
све ужасе много надвисило:
кад падаху кривећи се полци
у димљива жвала тартарова,
жедно тартар дрхтећи јечаше,
грдну жертву радосно ждераше.
Кад се сабра сила нечестива
под тучнијем сводом раскаљеним,
узавреше дреке и кривање
од враговах и од чудовиштах;
чињаше се да их свод тартара
неће моћи уздржат никако,
него да ће треснут у комате.
Док заурла Цербер из дубине
да је стадо у своју торину
и да стражи врата од тартара.
VI
По побједи страшној над Сатаном
велико се собраније стече
у палату цара превјечнога:
архангели првопрестолници
и премноге хиљаде сјајнијех
херувимах и пак серафимах
благодаре творцу могућему
рад повратка блажене тишине,
за свијетлу његову побједу
над владалцем злости и несреће.
Свемогући у општему скупу
наказање Адамово јавља:
„Шар ћу један – каже – поставити
недалеко од мрачнога ада
рад временог тешког заточења
Адамова и његова лика;
шар ће овај бит састављен мали
од хаоса и мрачне прашине,
стихије ћу на њем поумјерит,
а времену непостојност дати.
Мир ћу груби овај Земља назват.
Биће она водом изобилна,
цијела ће бити засјејана
разног рода произрастјенијем;
на њу ће се животне породе,
у воздуху, води и на сухо,
разне расут у изобилију:
ту ће бити тихијех породах,
а бити ће исто грабљивијех
и отровна гада пузећега.
Како што сам горду цару ада
и његову зломе легиону
спомен живи неба блаженога
рад наказе веће оставио,
тако данас лишавам Адама
с бунтовнијем својим легионом
блаженога жилишта спомена,
да ни једна најмања частица
у душе им од њег’ не остане,
ка да небо нијесу гледали.
За наказу њихова немира
немирни се њихови духови
у окове блатне тјелесине
један вијек осуђују кратки;
нека они чрез јудол плачевну
ланце тешке с бурама немира
у стењању пренесу горкоме;
нека своју непостојност грдну
са проклетством тамо оплакују
у сузама и у риданију;
нек тијела своја препитају
са билијем и њиним сјеменом,
водом хладном и са животнима.
Њихово ће кратко заточење
бит им тужно непостојној души:
са плачем ће на земљу падати,
са плачем ће на земљи живити,
са плачем се у вјечност враћати,
мучитељ ће један другом бити,
сваки себе поособ највећи.
Смрт ћу извест из мрачне тавнице,
на земљу је пуштит међу њима,
преодјету у разним видима:
нека стравом између њих трчи,
чинећ страшна опустошенија.
Ова ће их тирјанства царица
немилосно, с ужаснијем видом,
насилствено, по својему праву,
свободити од тешкога јарма,
те их враћат у живот духовни.
Непостојне њихове надежде!
Кад помисле да су их пристигли,
онда ће им даље измакнути.
Ова њина пишта пријеварна
биће сумњом отрована љуто;
лаковјерни земаљски сужњеви
бич ће страшни сумње испитати:
она ће их свуда спроводати,
она ће их свуда претјецати
и погледе њине к будућности.
Лице смртно на земљи човјека
прилично ће бити ангелскоме,
само теке једну искру малу
вдохнут ћу му небесне љубави
у његову земноме плођењу,
да му тужну и кукавну судбу
коликогод она ублажаје;
јер он опет, ако и забуњен,
свеђер умно остаје творење
и цар земље, иако у ропству.
Човјек воље остаје свободне
ка сви други бесмртни духови;
његова ће душевна таблица
с обје стране бити начертана
с два сасвијем противна закона:
на једну ће закон правде благе
бит у свете начертан линије,
на другу ће превласника њина
зла свакога црњат се закони –
адски спомен свезе са Сатаном.
Моћ ће човјек ова два закона,
кад посвети мисли мојој правди,
без никакве муке различити;
али адско проклетије духа
човјека ће чешће пљенивати.
Ова борба правде и неправде,
што је небо три дни колебала,
биће она са свијем ужасом
печатана на душу човјеку,
да му ропство горчи и колебље.
Са првијем Адам покољењем
на земљи ће љуто пострадати
од Сатане душегубитеља
(јер ће Адам први плот човјечку
облачити и почет носити):
зли властитељ ада неситога
довести ће људско покољење
до глупости ове преслијепе
да похули на небесну свјетлост,
а да мрачно име обожава.
Једнога ће сунца зраке сјајне
шар движими земни освјетљати:
моћ ће људи са својега шара
на узано своје поднебије
виђет доста мојијех мировах;
но погубне мраке Сатанине
њихове ће заслијепит очи,
мирови им силом свемогућом
неће сјати њиним погледима,
миродавца похулиће име.
На земљи ће хиљаде божествах
осл’јепљени сатварати људи;
биће њина ништожна божества
све изроди у безобразију.
Безумнога овог јазичества
нечисти ће престол представљати
на глибљивом једноме брежуљку,
којега ће гади и животна
непрестано по врху пузати,
да се биљем питају разнијем.
Ово ниско људско осљепљење
биће злоба душе Сатанине
на похулу неба и вишњега.
Божествену моју душу њежну
забољеће судба човјеческа:
ја ћу слово моје возљубљено
у плот људску посље облачити,
послати га да избави људе
и законом свете моје правде
помрачене осв’јетли умове.
Ја сам отац и свјетило правде!
Када Адам с легионом својим
осуђено изврше сужанство
и пренесу чрез јудол плачевну
смртни оков теготнога ропства,
мог закона посљедоватељи
враћају се у прво блаженство;
а закона цара злочестога
у ад иду сл’јепи приверженци
у мракама вјечног риданија.
Посље земљу, ужаса катедру,
позориште богомрско залах,
гњездилиште човјечке несреће,
са невином крвљу оскверњену,
отровану горкијем сузама,
којуно ће вопљи невиности
код мојега уклети престола –
њу ће огањ божествене правде
у дан судњи у једно тренуће
сажећ својим свештенијем пламом.“
Легионах сретњи началници
полећеше од трона вишњега
на огњене своје колеснице
у веселе небесне равнине
да светкују у слаткој љубави
паденије неба противника
и рођење новог легиона,
којега је на вјечно блаженство
свемогући из бездне извео
да намири погубљену војску.
Свемогућом вољом миротворца
четири се вјетра разјарише
у дубине хладнијех безданах,
те облаке страшне и дебеле
од прашине и црна хаоса
из мрачнијех дигоше њедарах,
и са силом својом страховитом
са сваке их стране стијеснише
и у тренућ ока лаганога
шар наш земни тамни направише.
Из хладнога земаљскога њедра
источници водах потекоше,
сачинише океан опширни;
луче сунца животворним видом
растјенија рода свакојега
на поврхност земну измамише;
узмиљеше стада животнијех
по воздуху, земљи и водама.
У час словом могућијем творца
земља доби хитро теченије.
Адам пређе небесну границу
са својијем жалоснијем ликом;
ставише их пред врата вјечности.
Ево Адам у плот обучени
са подругом у поља едемска.
Тарућ очи од сна забораве,
погледује сјајне луче сунца,
погледује дивну сопутницу,
погледује едемску красоту,
благодари небу за милости.
Оплакујућ моју забуњену
и сном тешким обузету судбу,
видио сам мраке владаоца,
у преварну змију претворена,
ђе он пуза на зло човјечества.
Праматеро људскога племена,
отровнога дара те прихвати,
купаћеш га горкијем сузама,
осипат га плачним покајањем,
ал’ бадава – завјет је нарушен!
Послијед сам с ужасом видио
прву браћу те су помиљела,
плод љубави први божествене,
родитељску премилу утјеху,
царе мира једног цијелога,
ђе са крвљу братоубиственом
младо лице земље отроваше.
Злобо клета, да те бог убије!
Зла поразо родитељске душе!
Зла предсказо отровне судбине!
Прва се је крвљу осквернила
безакона рука Каинова,
првога је сунце видијело
убојицу Каина на земљи,
родитељах првијех проклетство
на првога излило се сина.
Каинови безбројни потомци
злом свакијем земљу испунише,
гр’јех им диза море над горама,
ал’ им злоће искру не погаси!
Ах, како је земља напуњена
с идолима свакога изрода!
О, како је лице свемогуће
мрачна глупост обезобразила!
Таме цар се зли обрадовао
видећ име неба подругано,
видећ људе ђе свакој мрскости
са тамјаном олтар окађују,
видећ гадне змије, крокодиле
да безумна сљепост обожава.
О невини синови природе,
о мудрости проста најсјајнија!
До рођења св’јета истинога,
ви пресретни поклоници сунца!
Ви сте вјерни небесни синови,
вас свјетила луче животворне
носе к творцу, лучах источнику;
луч је сјајна богословија вам,
луч вам жертву у небо уводи,
луч вам творца освјетљава душу!
Гле дивнога сада видјенија!
Сунце правде и земљу огрија,
храм се мрачни засја заточниках,
робовима олакшаше ланци:
син достојни оца превјечнога
обука се у человјечество,
наоружан оружијем правде
и стр’јелама светог просвјештења,
попирући злобу и тирјанство,
добродјетељ у храм освештава.
О преблаги, тихи учитељу,
слатка ли је света бистра вода
с источника твога бесмртнога!
Од твога су св’јетлога погледа
уплашене мраке ишчезнуле,
од твога су хода свештенога
богохулни срушени олтари;
воскресењем смрт си поразио,
небо твојом хвалом одјекује,
земља слави свога спаситеља!
_____________Luča Mikrokozma (boj Đavola i Boga i njihovih vojvoda)
A, evo odmah poslije te radio emisije nama je bolje. Bolje bi bilo da one pare koje su potrošili dok su to izbiflali sto su im bigeri i gebelsi napisali da su dali siromasnim u RS da se najedu.
Pa kako im padne napamet da rasipaju pare i guraju u dzepove raznih libermanova i livnea.
Monstrumi nas vode u propast!
Sjeme vam se zatralo, pa kako vam nije žao ako nikoga djece koj sanjaju komad hljeba, bojite li se Boga?
Чудо је што један Јавни сервис извештава о састанцима државних функционера…
Елем,нема ту вероватно ничег до обичног лобирања.Оног каквог најчешће замерате што се не спроводи чешће.
Bigeru, cudni su putevi gospodnji. Djedovitvoji tjerali u jasenovce i ausvice djedove ovih od kojih sada zivis , i čije hemroide lizes,
Evo ja necu da budem dezurni kriticar, nego cu da dam moje misljenje na ovo sve. Meni se cini da je ovde ipak u pitanju ona izreka: Neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj.
„Ми имамо власт која је већа опасност од рата по један народ“
Солиумт, врло добро речено..
Neprijatelj moga neprijatelja je juče bio i za bombardovanje moga naroda. I ne mislim da je njegov neprijatelj i moj neprijatelj. Ali i ako jeste, zasto se stavljamo na ijednu stranu, neka rjesavaju svoj problem. Meron, Olbrajtova. Klark, Klintonova, …. silne nase pare su date njihovim tzv savjetnicima, a kako su Ga savjetovali nabolje osjetimo na svojoj kozi, i po svojim supljim dzepovima, a o libermanovima da ne pricamo…I, kakve MI koristi, ne racunajuci Njegaa imamo mi od toga sto je on bio na njihovom radiju, ili sto je Radojcić odrzao predavanje? Nama drzi stalno, i jao nama . Svaki dan gore i gore.
Ni ja nisam za to da se mjesamo u tudje stvari, ali ovde nije bilo rijeci od ratu u Gazi, nego prikazivanje RS u pozitivnom svjetlu.
Mozda sa ekonomske stane mi i nemamo nesto puno od njih, ali bi u geopolitickoj poziciji jedan takav „prijatelj“ sigurno dobro dosao. Mi vrlo dobro znamo gdje se politika prema BiH kroji u SAD, a znamo ko i u toj zemlji ima najvise uticaja.
Navodno je bas Izrael bio taj koji je stao iza nas kada je bila ona frka oko referenduma o Sudu BiH. Volio bih da znam da li je to stvarno istina.
salex, dobro kazes da u ekonomskom smislu nemamo nista od njih, niti cemo kada imati. Oni su pametni i proracunati ljudi koji gledaju sebe i svoj intees. Da nije tako ne bi bili ekonomski visoko razvijena zemlja, a u stalnom ratu, u neprijateljskom okruženju.Nezaposlenost 2%. Pustinjska zemlja, a mi imamo sva blaga božja, a napravili su od nas sirotinju africkih razmjera.
Što se ticeovoga tvoga pitanja, kada se nas predsjednik sapleo u svoje gluposti o referendumu, grcnuli smo ogromne pare da bi ga izvukli iz njrgovih brljotina.Radojčić je letao tamo amo, trazio spasavanje , ali ne nas, ne rs, već spasavanje predsjednika. To nas je stajalo lijepih para, i zbog toga i sada klečimo pred Izraelom. Ja , licno poštujem i volim narod Izraela,cijenim i njihovo rukovodstvo jer im je dobrobit njihove države i njihovog naroda svetinja, ali to nije razlog da optužujem one koji ratuju sa njima da su teroristi i agresori. A, nekim pripadnicima toga naroda Olbrajtovoj, Meronu, Klarku, Klintonovoj … daleko im kuca.