Израчунали смо дигитроном: Прије 153 године рођен Мика Алас
Српски математичар Михајло Петровић /1868-1943/, оснивач Београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука, рођен је 6. маја 1868. године.
Као дјечак научио је рибарски занат, а потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак Мика Алас.
Написао је више од 400 радова из теоријске и примијењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије.
Творац је математичке феноменологије и теорије математичких спектара која је практично примијењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима и веома је допринио математичкој анализи, посебно теорији диференцијалних једначина и теорији функција.
Дјела: "Квалитативна интеграција диференцијалних једначина", "Елементи математичке феноменологије", "Феноменолошко пресликавање", "Предавања о математичким спектрима", путопис "Кроз поларну област", популарно написан роман "Јегуље".
Мика Алас завршио је Прву београдску гимназију у генерацији са Милорадом Митровићем, Јованом Цвијићем, Павлом Поповићем и другим великанима, о чему је написан роман и снимљен ТВ-филм "Шешир професора Косте Вујића", а затим уписао Природно-математички одсјек Филозофског факултета у Београду.
На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. године. Као најбољи студент своје генерације присуствовао је пријему код предсједника Француске 1893. и 1894. године.
Одбрани Петровићевог доктората присуствовао и посланик Краљевине Србије у Француској Милутин Гарашанин.
Алас је био један од највећих стручњака у свијету за диференцијалне једначине. Предавао је многим генерацијама студената, све до одласка у пензију 1938. године.
Био је редовни члан Српске краљевске академије – постао је академик са 31. годином.
Конструисао је хидроинтегратор и освојио златну медаљу на Свјетској изложби у Паризу 1900. године.
Објавио је велики број проналазака, научних радова, уџбеника и путописа са својих поморских путовања. Добио је велики број награда и признања и био је члан неколико иностраних академија наука.
Био је учесник Балканских ратова и Првог свјетског рата као официр, а послије рата је био резервни официр.
После смрти Јована Цвијића, академици су га предложили за предсједника Академије, али власти нису прихватиле овај приједлог.
Разлог је вјероватно био тај што је Михаило Петровић Алас био први приватни професор, ментор, а касније и близак пријатељ принца Ђорђа Карађорђевића, краљевог брата, који је 1925. ухапшен и налазио се у кућном притвору.
Мика Алас умро је 1943. године.