Изгубљена прва верзија Андрићеве најчувеније књиге?

Изгубљен највреднији рукопис који се налази у Музеју књижевности и позоришне умјетности БиХ, прва верзија романа "На Дрини ћуприја", Иве Андрића.

Кустоси овог музеја истичу да и поред тога имају превише проблема и да је ова установа годинама вођена на ружан и непрофесионалан начин. Један од резултата тог рада је да се не зна гдје је прва верзија Андрићевог ремек-дјела.

"Наводно је покварена брава на ормару у којем се налази рукопис и не може се откључати. Ормар је у депоу, у подрумским просторијама Музеја, а за то требате тражити дозволу наших галериста којих тренутно нема. Не можемо да га нађемо, видимо и фотографишемо", рекла је кустос Тамара Сарајлић Славнић.

Замјеник директора Музеја Аида Кључић каже да чувају прву и другу верзију рукописа „На Дрини ћуприја“, наливперо којим је Андрић писао, његове наочари које је користио у том раздобљу и многе друге сегменте.

"Иако у Београду и данас дјелује задужбина „Иво Андрић“, која стипендира младе таленте, он је ипак оцијенио да је Музеј књижевности мјесто гдје би требао похранити своје рукописе. Сви се рукописи чувају у једном посебном трезорском ормару, јер су експонати заиста од изузетне вриједности. Признајем да не знам откуд информација о изгубљеном Андрићевом рукопису", истакла је Кључић, преноси Блиц.

Универзитетски професор Ранко Поповић каже да га нестанак прве верзије Андрићевог романа не изненађује и да не треба да нас чуди ако ускоро нестану и друге значајне књиге које припадају српску културној баштини у БиХ.

"Недавно сам, за потребе једног научног рада, службено тражио лист „Народ“, који је излазио од 1907. до 1914. године, од Националне и универзитетске библиотеке БиХ. Добио сам одговор да не знају гдје се ти листови налазе и да их, можда, и немају. А сам сам радио библиографију „Народ“ прије више од двије деценије", рекао је Поповић.

Чињеница да је прва верзија романа „На Дрини ћуприја“ нестала говори, додаје он, оно што се већ одавно зна – да су Срби остали без своје културне баштине у БиХ.

"Да ствар буде гора, ниједна установа никада и нигдје нису то поменули или тражили да се Србима врати њихова баштина. Срби су тихо али потпуно разбаштињени, а да нико системски није покушао да то заустави. Политичари и директори установа причају о струји и сличним будалаштинама, а не знају да у Сарајеву постоји огромно благо српског народа које је скупљано вијековима и које је данас власништво установа у ФБиХ", сматра Поповић.