Изетбеговић дао дозволу Џеваду Млаћи за етничко чишћење Срба

Енес Сијамија, који тренутно живи у Бечу, тврди да је Алија Изетбеговић дао зелено свјетло Џеваду Млаћи, предсједнику ратног Предсједништва општине Бугојно, за етничко чишћење Срба и Хрвата из Бугојна. Сијамија је у писму тужиоцу у Тужилаштву БиХ Славици Терзић навео да му је жеља да се пронађу сви нестали Срби и Хрвати. "На Ростову […]

понедељак, јун 20, 2011 / 11:30

Енес Сијамија, који тренутно живи у Бечу, тврди да је Алија Изетбеговић дао зелено свјетло Џеваду Млаћи, предсједнику ратног Предсједништва општине Бугојно, за етничко чишћење Срба и Хрвата из Бугојна.

Сијамија је у писму тужиоцу у Тужилаштву БиХ Славици Терзић навео да му је жеља да се пронађу сви нестали Срби и Хрвати.

"На Ростову гдје су током рата били смјештени муџахедини којима је командовао Јахија Сеферовић, било је дозвољено све. Пљачкали су хрватска и српска села, а потом се молили неком свом Алаху. Да било шта ураде њих полиција није смјела привести", наводи Сијамија у писму које је данас објавио "Вечерњи лист".

Он истиче да од 110 полицајаца задужених за заробљене Хрвате у БХ банци, само њих пет није тукло заробљенике, а неки од њих и данас су у полицији.

Сијамија наводи да Нихад Чатић, који је премлаћивао Хрвате у логору "Стадион" и учествовао у спаљивању убијених хрватских заробљеника, и данас ради у полицији у Бугојну, док је Ирфан Цетић данас полицајац у Доњем Вакуфу, а у рату је био десна рука Сенаду Даутовићу, ратном команданту полиције у Бугојну, којем се данас суди за ратне злочине.

Он тврди да је Мехо Садиковић, управник логора "Стадион" прије Нисвета Гасала, скинут са дужности због пљачки хрватских заробљеника, данас полицајац у Сарајеву. Садиковић је заробљавао Хрвате и истицао се у њиховом премлаћивању.

Сијамија истиче да иза три покушаја атентата на њега стоји Џевад Млаћо, који је све вријеме био под заштитом бошњачког политичког врха на челу са Алијом Изетбеговићем.

Он је у писму описао и карактер Енеса Ханџића, бившег помоћника за безбједност 307. моторизоване бригаде Армије РБиХ, који је након склапања споразума о признању кривице са Тужилаштвом БиХ осуђен на осам година затвора, преноси овај лист.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор