Изборни феномени: Братунац, политички град случај

На локалним изборима у Братунцу прије двије године чак 12 странака је стекло парламентаран статус. Парламентарни избори су донијели читав низ претумбација, међу којима је један посланик из ове изборне јединице, а да није из Зворника.

понедељак, новембар 19, 2018 / 12:45

Половина је добила једног одборника (Напредна Српска, Савез за демократску Српску, Листа независних кандидата покрет за преокрет, Уједињена Српска, СДП и НДП) којима је за то мјесто требало између 652 и 395 гласова. Два одборника су добили ПДП и СНСД, а владајућа странка на републичком нивоу била је тек шеста у Братунцу.

Највећа опозициона странка СДС је тада тек четврта, са три одборника, иако је њихов дугогодишњи начелник Млађеновић обновио мандат 2014. Четири одборника имала је коалиција СДА-СББ, ДНС и СНС, који је у том периоду ваљда признавао врховну власт зворничког хаџије Јована Митровића.

За начелника је прилично убједљиво изабран Недељко Млађеновић, иако је његова странка тек четврта по броју гласова, и очито је да је у питању комбинација направљених договора.

Укрупњавање СНСД око Јовановићке

Било је јасно да је овакво уситњавање било последица нарушених односа у политичким субјектима. Убрзо је услиједило укрупњавање. У СНСД су, кажу колективно, ушли СЗДС и НС, те Саво Вулић, одборник независне листе Покрет за преокрет. У СНСД је ушла и СРСРС, потписом Зорана Гвозденовића, иако је листа са именом ове странке имала једног кандидата на локалним изборима, која је освојила цијела четири гласа.

СНСД у Братунцу у смјеру укрупњавања повела је Славица Јовановић, која је на политичку сцену ушла као посланик Чавићеве ДП 2010. да би одмах по овјеравању мандата прешла у СНСД. Упозрила је да је СДА постала доминантна у власти у Братунцу.

– Немамо ми ништа против бошњачког народа, али се боримо против концепта СДА која перманентно заговара и ради на урушавању, обезвлашћивању и нестанку Републике Српске називајући је геноцидном, као и српски народ, што је недопустиво – истакла је Јовановићева приликом појачавања клуба СНСД у братуначкој скупштини.

Значајно појачање СНСД је добио када је у њихове редове прешао начелник Недељко Млађеновић, иако је он, вјероватно више од свих, био персонификацијаполитике сарадње са СДА, "борила” Јовановићева.

СДС без Млађеновића са 4. на 7. мјесто

Без Млађеновића који је "прогледао” СДС је на општим изборима у овом граду пао на седмо мјесто по броју освојених гласова. Иако су у СДС тврдили да је Млађеновић радио само за себе, а није водио бригу о организацији странке, очито је његов одлазак био велики удар за СДС. Ако се дода да се слично очекује у Зворнику, након искључења Костадина Васића, изборна јединица 7 постаје огромна рупа за СДС.

Није то крај преслагивању на политичкој сцени Братунца. Саво Вулић, који је био одборник Листе покрет за преокрет који је приступио СНСД, на општим изборима се појавио на листи СП, и постао народни посланик, један од ријетких из те изборне јединице, који није из Зворника. Будући да напушта братуначку скупштину, биће занимљиво видјети како ће се политички одредити Дарко Алексић, који би по резултату из 2016. требао да га замијени у локалној скупштини.

На листи СНСД на овогодишњим изборима највише гласова у Братунцу освојио је Петко Ранкић, који је на локалним изборима био кандидат за начелника, којег је кандидовала СНС. Драго Радовић који је био кандидат ДНС за начелника, појавио се на листи НДП-СНС-НС, а освојио је смао 92 гласа на свим бирачким мјестима у општини Братунац. Из ДНС је отишао одборник Миладин Радовић, који је учествовао на овим изборима на листи Уједињене Српске.

Све у свему, политичка сцена у Братунцу је измијењена из темеља, и до следећих локалних избора неће се рашчистити, барем у смислу да се зна ко је у којој странци, и са чије листе је изабран.



2 КОМЕНТАРА

  1. Ако којим случајем прочитате овај текст морате одмах отићи на блог Рајка Васића и прочитати 10 текстова да би вам било јасно шта се дешава у Републици Српској.
    Умјесто 2000 одбора СНСД-а Милорад Додик има 2000 породица којима је дао Републику Српску, одскора је ту и Бато Ранкић.
    Само Николи није јасно да је Република Српска плијен и повјеровао је Рајку Васићу да се народу мора изложити програм и идеја.
    Није ни Рајку сваку вјеровати ко’ и тетку.

  2. Не вјерујем ја Рајку Васићу бин Младене, ја имам своје мишљење, али се у много чега она подударају са Рајковим, у осталом као што се подударају и са Додиковим мишљењима, као нпр. са његовим данашњим јасним како дан излагањем у НСРС.

    Ја и Рајко се суштински разликујемо по питању секса, око политички битних ставова смо ту негдје.

    Он је за ту битну друштвену тему класични теоретичар,нажалост, пошто је стара ислужена магарчина, теоретичар ће за ту много битну тему и остати, што ми је искрено жао, али ко га јебе, није ми помогао око зелених кад је могао, ја бих њему као капетан помогао око стратегије, или те надљудске борбе прса у прса и тачка.

Оставите одговор