Избори у Никшићу: Борба за литијско наслијеђе

Изборне листе за локалне изборе у Никшићу су предате и почиње званична кампања, док ће гласачи на изборе изаћи 14. марта. Иако локални, изборе су привукли пажњу и регионалних медија.

уторак, 16 фебруара, 2021 / 19:24

Вјероватно не постоји медиј који у најави за локалне изборе у Никшићу није споменуо како је у питању родни град Мила Ђукановића, па је због тога важан. Какав промашај.

У Црној Гори је далеко важнија регионално – племенска припадност, што је било видљиво приликом литија. На њих нису, судећи по транспарентима, излазили Подгоричани, Никшићани, Беранци, Будвани… већ су послате поруке да Кучи, Васојевићи, Грбаљ, Пива… Не дају светиње. Тако ни Мило, од Ђукановића из Озринића са Чева (општина Цетиње), који деценијама не живи у Никшићу за изборе није битан.

Никшић је ипак занимљив из више разлога. У питању је друга највећа локална заједница у Црној Гори. Исто тако, као индустријско мјесто насељавано је људима са свих страна, па је уз Подгорицу једино мјесто гдје се на локалним изборима може опипати било цијеле земље. Остали локални избори имају више него ограничен и локални карактер.

Треће, и најважније, ови избори су први пресјек стања након што се промијенила власт на републичком нивоу. На локалним изборима прије 4 године ДПС је Никшић добио на тацни, након бојкота опозиције. Излазност је тада била 45 одсто, а ДПС је добио 21.000 гласова, а њихов савезник СД 2.324.

На парламентарним изборима 2020. ДПС и За будућност Црне Горе имали су по 18.000 гласова, а СД нешто више од хиљаду, што је упадљив пад уз велику излазност. Уз гласове за Демократе и УРА, тадашња опозиција је у Никшићу остварила значајну предност, тако да се и сада очекује да те странке преузму власт у Никшићу.

Око чега се онда води борба?

ДПС ће покушати да одржи утисак да нису пали и да су и даље најјача партија у Црној Гори. Тако на овим изборима они желе прво мјесто и звање најјаче партије, што им је компензација за то што неће имати са ким формирати већину. Зато су се удружили са Социјалдемократама (СД), Либералном партијом и опскурним Патриотско комитским савезом, који се појавио као нека врста уличног покрета који "брани државу".

У борби за прво мјесто им може помоћи нејединство противника, који је узео републичку власт управо квалитетном тактиком о три изборне колоне. Већ након избора носилац листе За будућност Црне Горе, Здравко Кривокапић, почео се понашати као слободни стрелац и проводити политику УРА, прихватајући све захтјеве Дритана Абазовића. Популарност овог двојца била је на врхунцу, док се покушавала стварати слика како су "традиционалне партије" изгубиле повјерење бирача.

Тако су се по Никшићу почеле појављивати групе грађана које најављују излазак на изборе, а играле су на причи да иза њих стоји Кривокапић. На крају се дефинисало да је покрет "Не дамо Никшић" на чијем челу је савјетница из Кривокапићевог кабинета листа иза које стоји премијер, и која покушава да присвоји литијски слоган "Не дамо светиње".

Појавила се и група За живот Никшића, коју су према извјештавању медија, чинили угледни љекари и професори, који су такође дали снажну подршку одбрани имовине СПЦ, те Народни покрет Миодрага Даке Давидовића, никшићког пословног човјека. Дака је одмах након избора најавио да ће основати покрет и да ће у њему бити и неки од министара из Кривокапићеве владе, што је премијер морао демантовати.

Ситуација се до пријаве изборних листа избистрила на начин да се "Не дамо Никшић" удружила са листом Демократа и Демоса (били заједно на парламентарним изборима) и Кривокапић је тако брзо признао да од његове партије нема ништа, те да без коалирања не може ни у Никшићу прећи цензус. На његовој страни из читаве коалиције За будућност Црне Горе је само Милачићева Права Црна Гора, што не доноси ништа сем Милачићевих клипова на друштвеним мрежама.

Друга група, За живот Никшића, стала је на листу коју предводи ДФ. Ова странка успјела је да очува скоро читаву коалицију са претходних избора, и још једном се показало да су поново направили лидера без странке. Прво су то направили са Лекићем, кога су истакли као предсједничког кандидата, а потом и са Кривокапићем. Иако се ДФ свашта може приговорити, сасвим је јасно да су направили највише компромиса да би скинули ДПС са власти, те да је након последњих избора све заслуге покупио двојац Абазовић и Кривокапић.

Уз Абазовићеву УРА и протомонтенегрински СДП, изборна трка је иста као и на општим изборима, ако не рачунамо Дакин Народни покрет.

Дакле, борба на изборима се поред скупштинске већине и мјеста градоначелника, који се бира у скупштини, води за прво мјесто и статус најјаче партије, те за однос снага међу опозиционим партијама. Више је него занимљиво колико ће гласова освојити контроверзни Дака, као и да ли ће се популарност Дритана Абазовића прелити на резултат његове странке.

Занимљиво је да се о кампањи у Никшићу говорило и прије него је она почела, а ДПС и његови трабанти су дизали џеву како се у Никшићу окупљају разни ликови из Србије, те како се обезбјеђују паре за куповину избора. Београдски медији су прозвали Милорада Додика да је стао на страну Миодрага Давидовића Даке "који се договорио са Ђукановићем", док је полиција Црне Горе, сада под контролом Абазовића, протјерала људе које је ДФ легално ангажовао за одређене активности током кампање.

То је само дио слике која говори колико је заинтересованих за ове изборе, и зашто се чини да се мноштво регионалних фактора прелама управо у овом граду.



Оставите одговор