Из прве руке: Страх вјечитог дербија

Јуче су се у Београду дешавале двије ствари једна је 139. дерби који је у тексту лијепо описан, а други је СТРАХ и то у двије категорије.

недеља, октобар 24, 2010 / 16:31

Јуче су се у Београду дешавале двије ствари једна је 139. дерби који је у тексту лијепо описан, а други је СТРАХ и то у двије категорије.

О овом првом је у тексту све речено.

Пише: коментатор под надимком Пријатељ
Можда би за опис ове утакмице било интересантно пренијети и реченицу једног од навијача приликом изласка из стадиона:

"Још мало ћу морати да објашњавам сину да се на нашем дербију и у уракмици Интер- Милан ради о истом спорту".

Све у свему фудбал је на катастрофалном нивоу и у том погледу се сви који су гледали утакмицу сигурно слажу.

Други догађај(и) – СТРАХ је стварно застрашујући. На самом прелазу на Сремској Рачи се у периоду 10-12 чекало више од пола сата. Полиција је издвајала "сумњива возила" и враћала путнике, који су излазили из аута да протегну ноге, назад у аута.

Стицао се утисак да свако ауто у којем се могло видјети неко навијачко обиљежје добијао свог "плавог пратиоца". Гужва на граници је сигурно прављена вјештачки да би се улазак у Београд био дозиран.

Сам пут до Београда је био такав да се у Београду у најмању руку могао очекивати још један "5. октобар". Толики број полицајаца, патрола, полицијских пресретача… невјероватно.

У Београду све по старом осим полиције која је крај сваке друге зграде нешто од неког чувала. Због најављене блокаде улица око стадиона и "очекиваних нереда" за долазак до стадиона се углавном користио такси или сопствене ноге, чак и грчки пријатељи Звезде су своја аута остављали на Дорћолу па таксијем на стадион. Градског превоз према топчидерском брду није било или га је било толико да се није могао примјетити.

Таксиста нас уводи у то шта нас очекује око стадиона а и у цијелом граду. Каже да је сва полиција Србије у Београду.
"Очигледно да ово нема везе са фудбалом, али су ови изгледа коначно схватили да је народ гладан и да му је доста и Европске уније и свега…"

Прилаз стадиону се не може описати – слет Полиције Србије са све хеликоптерима и оклопним возилима, плус полицајци у цивилу која су се могли препознати намигивањем "корњачама" и темпераментним окретима за сваким звуком који је искакао из тишине дербија.

Баш – тишине дербија- није било навијачких пјесама, није било навијачких шалова, није било ничега што дерби чини дербијем и изван стадиона. Разговори навијача у виду полушапата. Да се најежиш и расплачеш.

На "стерилнијој" утакмици никад нисам био и надам се да нећу. Узбудљивија је припрема за утакмицу на некој компјутерској игрици. Једино што се могло осјетити је страх и код навијача и код полиције. Шта су ово од нас направили – бојимо се сами себе.

Претрес на западу уобичајен. Не знам како је било на другим трибинама али било је и бакљи и топовских удара, што колико ја видим није баш испраћено са пажњом у медијима. То јуче очигледно није било битно.

Сама утакмица таква каква је била. Са трибина осим стандардног навијања препуцавање у паролама са севера и југа. Једну са севера ћу издвојити : " У ФРАНЦУСКОЈ ЂАЦИ И ДЕМОНСТРАНТИ, У СРБИЈИ ХУЛИГАНИ И ФАШИСТИ". Коментар на ово је сувишан.

Крај утакмице је обиљежио голман Партизана. Отрчавши пред јужну трибину и пред "своје" навијаче подигао је дрес, а на мајици испод дреса писало је "опростите за моју ружну прошлост" или нешто таквог значења. Ово смо сазнали од нашег пријатеља из Чешке, тако да редослијед ријечи можда и није тачан, али контекст јесте сигурно. Нешто нисам чуо коментаре у нашим медијима о овом провокативном гесту "несретног голмана националног тима".

Повратак са стадиона је био могућ једино пјешице. Изузеци су били они које су развозили црни аудији под ротацијама. Пролаз ових црних лимузина, под гасом, кроз посјетиоце дербија, неко из масе прокоментариса: "ОВОГ КУРЧЕЊА КОД СЛОБЕ ЗЛОТВОРА НИЈЕ БИЛО".

Мирну шетњу до Теразија завршавамо пивом у пивници. Поред нас четири "момка са дербија". Испред пивнице – вод полиције под пуном опремом, терасе пуне, шетачи… .

Типично београдско суботње поподне 🙂 које зачињава ко други него "плави другови". Прилазе момцима за столом поред нашег типичним "европским наступом" бранилаца "њиховог" Београда:

– Момци ајмо личне исправе. .. – Где сте били … – Откуд овде…- Скини те наочаре ….

Момци су на сва питања смирено одговарали и радили шта им полицајци говоре. Кад се "уобичајена контрола" завршила и полиција кренула назад у своју врсту, један од легитимисаних је као за себе упитао: " Да ли је ово СЛОБОДНИ БЕОГРАД?".

Вјерујте да су се са истим питањем из нашег Београда вратили сви који су јуче били тамо.

И да "… још једна победа Партизана"



Оставите одговор