Иван Стоилковић: Доста је било злоупотребе Срба у Македонији

Премда Срби нису једини који подржавају владу, друге заставе биле су упадљивије на опозиционим митинзима. О томе како то није била случајност, и какво је стање српског народа у Македонији говори предсједник Демократске партије Срба, Иван Стоилковић.

– Много је времена прошло од поменутог митинга, а Ви још увек у памтите упадљивост српских тробојки, што само по себи говори да је то био један добро прорачунат политички потез. Насловница ТВ РАША ТУДЕЈ тих дана била је у знаку српских тробојки са митинга у Скопљу. Иначе, нисмо ми Срби у Македонији једини који подршавају Владу Николе Грујевског, подршка долази од свих националних заједница.

Директан повод за масовно изношење српских застава на поменутом митингу, била је подла подметачина да је претходног дана на митингу опозиције пар српских застава, било увезано са заставама УЧК, уз присуство ратних застава босанских Муслимана.

Прошло је време злоупотребе Срба и провлачења српских националних симбола испод неког "жита" у Македонији. Треба да се зна, и да свако може да види кад Срби изађу да подрже неког, а Срби у Македонији подржавају првенствено себе у остваривању и унапређивању својих права, па после све остале. Са Владом Николе Груевског прибележили смо евидентне резултате. Мислим да је потез са заставама добар улог у даљем унапређивању политичког положаја Срба у Македонији.

Шта очекујете од блиске будућности у политичком смислу, хоће ли бити најављиваних избора у Македонији, и шта ће они донијети?

– Операционализован је тзв Пржински уговор под покровитељством ЕУ, тако да не постоје реалне основе за одлагање избора. Очекујемо још један мандат Николе Грујевског и наставак досадашње успешне сарадње.

Какво је стање са српском заоставштином, попут споменика на Зебрњаку?

– Један од наших највећих резултата је реализација пројекта обнове и уређења спомен обележја на Зебрњаку и обележавања 100 година битке на Зебрњаку. Само за подсећање, први и једини пут изван граница Србије на једном месту су се окупили сви политички претставници српског народа из земаља региона са комплетним државним руководством Србије. Био је то први спољнополитички излазак новоизабраног Председника Србије Томислава Николића. У тај догађај Демократска партија Срба Македоније чији сам Председник, уложила је свој целокупни политички кредибилитет и целокупну материјалну имовину са којом смо тада располагали, па чак отишли далеко преко граница наших скромних могућности.

Какав је однос према "српском периоду" те земље, како се 1912. оцјењује у књигама историје, брани ли се и даље Душанов мост називати тако…

– Ми смо урадили и свакодневно радимо све што је у нашој могућности, али иницијатива за коначну ревизију национално острашћене балканске историје мора да дође и да чврсто буде, и институционално и на сваки други начин, поткрепљена од државе Србије. Пошто ње нема, уместо путем, морамо да напредујемо пречицама. Није лако изборити се да личност првог српског архиепископа Светог Саве постане државни празник у Македонији, с обзиром на нерешени црквени спор.

Као што уопште није једноставно у држави чија званична историја Балканске ратове још увек третира као освајачке, а не ослободилачке, добити дозволе за легалну обнову српских војничких гробаља и костурница. Али ми успевамо у томе, као што смо успели и да македонску престоницу краси споменик Цара Душана, а кад је исти био нападнат од разуларених албанских националиста и македонска држава и македонски народ стали су уз нас у његову одбрану. При том, без лажне скромности, морам да кажем да су ово искључиво успеси Демократске партије Срба у Македонији на чијем сам челу, и да смо потпуно свесни да нас изазови у правом смислу те речи тек очекују.

На који начин Српска и Србија могу помоћи Србима у Македонији, да ли вам је потребнија економска подршка или културно просвјетна?

– Подршка коју добијамо од Републике Српске и Републике Србије у културном и институционалном смислу за нас је од непроцењиве важности, потпуно смо свесни с каквим се проблемима њена руководства у овим тешким временима суочавају. Непостојање националне стратегије и практичних активности по овом питању покренуло је врло конструктивне регионалне иницијативе и ускоро ће многа питања на ову тему бити врло транспарено постављена целокупној српској јавности.

У Скопљу је емитован филм РТРС, Дјеца. Колико је тај догађај био пропраћен међу Македонцима? Какви су њихови ставови према Српској и рату 90-их?

– Ми смо се потрудили да Македонији и македонском народу на најбољи могући начин представимо Републику Српску и продукцију РТРС, да уђемо у македонске домове са једном потпуно другачијом страном истине од оне којом их већ две деценије трује западна пропаганда, да претставимо истину о српском ратном страдању и голготи у БиХ. Посебно због своје изразито антиратне поруке филм је овде изазвао велику пажњу, и македонска јавност с нестрпљењем очекује његово приказивање у биоскопима широм државе, наравно кад фестивалски период његовог живота то дозволи.

Због чега је то тако? Због тога што се и македонски народ напатио у својој историји. Искуства су различита, али је страдање исто, и зато овдашња јавност разуме филм на адекватан начин. Не заборавите Вејце, Карпалак, Смилковско језеро… Свима нам је био потребан овај филм истине, и ја жалим још увек нисмо свесни његовог значаја за свеукупну српску историју. Захвалан сам РТРС на његовој продукцији, а нарочито редитељу Денису Бојићу, посебно на начину којим је суочио Запад са страшним крвопролићем које већ вековима приређује посебно православним, али и свим другим народима на Балкану.