Истекао им рок: Документација о злочинима над Србима уништена

Управа за инспекцијске послове Кантона Сарајево уништила је архивске документе који се односе на ратне злочине над сарајевским Србима тврдећи да је рок за њихово чување истекао, иако је законом прецизирано да се документи о ратним злочинима морају чувати трајно. Документација која је у посједу "Гласа Српске" потврђује да је главни инспектор за санитарне, здравствене […]

понедељак, септембар 14, 2015 / 15:56

Управа за инспекцијске послове Кантона Сарајево уништила је архивске документе који се односе на ратне злочине над сарајевским Србима тврдећи да је рок за њихово чување истекао, иако је законом прецизирано да се документи о ратним злочинима морају чувати трајно.

Документација која је у посједу "Гласа Српске" потврђује да је главни инспектор за санитарне, здравствене и фармацеутске послове у Управи за инспекцијске послове Сенада Хаџијусуфовић у априлу и јуну 2012. године предсједавајућем Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Марку Јуришићу, који је на основу Закона о несталим лицима тражио документацију и информације о ексхумацијама и асанацији терена на подручју сарајевске општине Нови Град, одговорила да не може да достави тражене податке јер је рок чувања архивске грађе истекао након пет година.

– Рок чувања архивске грађе од пет година је истекао па не можемо удовољити захтјеву за достављање података. Појединачне захтјеве породица за ексхумацију посмртних остатака не можемо вам доставити због архивирања истих. Рок чувања за те предмете је истекао и архива као таква више не постоји – навела је Хаџијусуфовићева у одговору од 9. априла 2012. године.

На поновљени Јуришићев захтјев Хаџијусуфовићева у одговору од 25. јуна 2012. године остаје при ставу да је рок истекао, али овог пута додаје да је истекао након двије и пет година наводећи поново да не може да удовољи захтјеву за достављање докумената.

– Претраживањем у ладици једне колегинице пронашли смо спискове о колективним ексхумацијама у општини Нови Град извршеним 2, 3, 4, и 10. априла 2001. године и исте вам достављамо – наведено је у том одговору.

Кантоналним, ентитетским и законима БиХ о несталим лицима прописано је да је обавезно трајно чување докумената и података о ратним злочинима.

Члан Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ и предсједник Удружења породица несталих сарајевско-романијске регије Милан Мандић каже да је добио и одговор организације "Триал" из Женеве, која заступа породице жртава у Европском суду за људска права у којем је наведено да је законима о несталим лицима на свим нивоима у БиХ прописана обавеза трајног чувања података о ратним злочинима и да дозволу за уништавање архивске грађе има само Историјски архив БиХ.

– У том допису пише да, ако нешто треба да се уништава након три или пет година, стручњаци Историјског архива то биљеже и документују. Тек након те контроле уништавају архиву, али то смију да раде само они, а не нека инспекција. Управа за инспекцијске послове и Хаџијусуфовићева уништавањем документа прекршили су законске прописе – каже Мандић.

Правни савјетник у организацији "Триал" Адријана Ханушић каже да до краја септембра неће бити у прилици да одговори на питања у вези са овим случајем јер је службено одсутна. Портпарол Управе за инспекцијске послове Кантона Сарајево Вилдана Босно каже да је Хаџијусуфовићева на одмору.

– Питања сам прослиједила надлежнима у Управи за инспекцијске послове који ће провјерити архиву након чега ћемо вам прослиједити одговоре – каже Босно.

Мандић каже да уништавање докумената нису једине махинације у режији Управе за инспекцијске послове.

– Ексхумације које Хаџијусуфовићева наводи у другом одговору односе се на четири лица, а не на колективне ексхумације. За три лица постоји информација да су идентификована и њихови остаци су сахрањени на градском гробљу у Влакову, али ми у Удружењу ни данас не знамо ко су, а ту информацију немају ни у Институту за нестале. Крвни узорци су им узети тада, а коштани тек 25. децембра 2013. године, односно чак 12 година послије. Након тога је урађена и ДНК анализа, али налази још нису доступни ни Институту ни породицама жртава због чега је још непознато ко су те жртве – каже Мандић.

Он сматра да је најодговорнији за скривање посмртних остатака српских жртава у Сарајеву члан Колегијума директора Института за нестала лица Амор Машовић и напомиње да се још не зна шта је урађено с њима.

– Постоји сумња да се ради о продаји посмртних остатака, али и људских органа. Имамо комплетну документацију о око 350 српских жртава, али њихове посмртне остатке немамо – каже Мандић и додаје да породице и даље трагају за око 50 несталих Срба из сарајевске општине Нови Град.

Машовић јуче није одговарао на телефонске позиве.

Дискриминација

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић каже и да се Тужилаштво БиХ дискриминаторски односи према српским жртвама због чега би требало да буде угашено или да почне да процесуира одговорне за злочине.

– Један од примјера је што већ двије године Тужилаштво, иако су му послати сви подаци да се око ријеке Миљацке од Алипашиног поља до зграде телевизије у Сарајеву налазе кости које су довезене са земљом приликом уређења насипа на том мјесту, ништа није учинило у вези са тим питањем – каже Мишић.



Оставите одговор