Ист тајм: Правимо музику, без тензије за естрадним успјехом

Ист Тајм (East time) је клавирски трио са вокалом основан од стране пијанисте Вељка Мастила и басисте Немање Костића 2008. године.

Стилски, у питању је фузија више музичких утицаја и жанрова, а фокус је стављен на јако сликовиту музичку атмосферу коју сачињавају врло садржајне мелодије, текстови и аранжмани. Немања Костић каже да се Ист тајм бави само музиком, без неке претензије на естрадни успјех.

– Мотив је једна огромна љубав и поштовање према музици, како слушању тако и свирању исте, које је присутно код свих чланова екипе, а мотив је такође и потреба да неке теме о којима размишљамо и говоримо преведемо на језик музике која је у нашем случају једно непресушно поље могућности и утицаја у оквиру којих се духовно и технички дешава један израз који обликујемо онако како ми мислимо да најбоље умијемо у датом тренутку. Иза тог рада би требала да остане једна искрена посвећеност која је уз много труда резултирала пјесмама које тренутно снимамо.

Да ли је пресудно да ли ће музика наићи на широк пријем публике, имати комерцијални успјех, или за вас важи нешто друго?

– Хм… и јесте и није. Да се не лажемо, свако би волио да на што више поља оствари успјех у оквиру сфера у којима дјелује…мислим, чему радити ако и то није један од циљева бављења неком струком, а на вашем је избору у коликој мјери ће човјек жељети једно или друго. Мислим да, као за било шта у животу (осим за добру сарму), ни за комерцијалну музику нема рецепта. Имаш фантастичне музичаре који су постигли велики комерцијални успјех, а засигурно и одличних бендова и извођача за које шира публика није чула и питање је да ли ће икада и чути, а праве страшно добру музику.

За нас је најважније, у овој фази рада, да дамо максимум у комплетном процесу стварања нумера и без калкулација дамо предност искрености и квалитету кога мислимо (тј. знамо) да посједујемо у једној одређеној мјери. Е, сад…нећемо никога вући за рукав да долази на наше свирке, пошто то није наш манир, а да ли ће наш рад доживјети неки значајнији успјех….обзиром на околности у културном животу регије тешко рекао бих, али никад се не зна. Оно што је сигурно је да је ово екипа која воли да свира, пише и снима пјесмице и то ће тако и остати још дуго, надам се.

Када се може очекивати ваш први албум?

– Кад скупимо паре да га издамо или када неко ко те паре већ има изрази жељу да то уради.

Колико издавачке куће имају интереса за музику какву ви свирате, шта се све треба проћи док нешто такво не дође до публике?

– Па мислим да је ово музика која и није предмет интересовања издавачких кућа као и, уосталом, велика већина музике на нашим просторима која не претендује да се етаблира унутар естраде са шљаштећим избијељеним зубима, дегутантном гардеробом, глупавимм изразима лица и моронским текстовима и мелодијама. Треба проћи доста времена и имати ваљда мало среће поред добрих пјесама. Погледај најпопуларније бендове данас код нас који нису Лексингтон, ОК, Амадеус или слични “бендови” колико већ година постоје, а тек су почели свирати свирке какве заслужују. Још мало па ће им почети стизати надокнаде из ПИО у виду неких утјешних пензија.

Да ли је интернет последње уточиште искрених заљубљеника у музику?

– Мислим да је интернет само мјесто на коме се данас највише слуша музика, такође и мјесто на коме млађи људи проводе највише свог слободног времена, те је логично да оно што радиш презентујеш и ту. Наравно, ту не мислим на живе свирке које су увијек најважнији и најбољи начин промоције музичког рада. Мислим да бендови који то забораве немају шта да траже у овом послу.

Шта је данас музика, какав је њен смисао, у времену силних музичких ријалитија и масовне производње? Да ли има значај који је имала прије 30 година?

– Музика је увијек музика. Прелијепа умјетност. Што се тиче њеног утицаја она утиче и данас на људе сличним интензитетом. Оно што се сигурно промијенило је то каква је музика која данас утиче на људе и какве то утицаје производи, а каква је била музика која је у времену које си ти поменуо утицала на масе и која је стања свијести будила, али мислим да у том случају мјешамо бабе, жабе и деде јер је музика 60-их, 70-их И 80-их имала чудну привилегију да поред квалитета посједује и популарност међу широким масама, а ово што данас посједује такву популарност има елементе музике у траговима, ја би то назвао музиком за микроорганизме. Што се тиче музичких ријалитија, поред жаљења оне несретне дјеце кроз које родитељи лијече сопствени животни чемер, цитирао би један рефрен Јарбола:

“Какав је то призор не би смело то да буде
да коњи јашу људе, да коњи јашу људе!”

Реците нам нешто о споту, како сте га направили?

То је прича за себе која је уз сплет срећних околности успјела да једну почетну, парадоксалну ситуацију коју смо ми из очаја назвали: “Снимање џез спота на Палама” преточи у једну веома лијепу завршницу по нас. Спот смо направили у сопственом ангажману. Имамо срећу да се наш гитариста бави видео продукцијом, па смо идеју реализовали заједничким снагама, снимили смо материал за један дан, измонтирали за једну бесану ноћ, у све то уложили око 40 КМ и једну царнеx паштету и то би било то. Велику захвалност за спот дугујемо архиви Кинотеке РС и Борису који тамо ради без којих спот не би изгледао оволико задовољавајуће за нас.

Како сте одабрали име бенда?

Па обзиром да су Вељко и ја, који смо основали бенд, са истока земље, тачније из Фоче, то је неко утопијско име које је надјенуто у нади да можда ипак долази наше вријеме.