Исповијест: Диани Будисављевић дугујем живот

Дошло је вријеме да се прекине ћутање, а да се све прошле и будуће генерације боље упознају са херојским дјелом Диане Будисављевић.

Пише: С. Пешевић за Новости

За њено име везан је невјероватан податак да је из усташких казамата спасла око 12.000 нејачи, кроз који сам заједно са млађим братом и сестром и сам прошао. Можда управо овој хероини дугујем живот, баш као и моја сестра Добрила, за коју се надам да је жива и за којом трагам више од седам деценија.

Ово нам је, уочи одржавања јавне трибине поводом три и по деценије од смрти Диане Будисављевић у организацији бањалучке гимназије и нашег листа, рекао Милош Милиновић (81) бивши логораш бившег сабирног центра у Сиску.

– У завршној фази је писање књиге коју ауторизујем под називом "Дианина деца". Надам се да ће бити промовисана на јесен, за вријеме Сајма књига. Биће то својеврсно свједочанство на нашу спаситељицу, жену која припада свим историјама. Мој ангажман на књизи је, у ствари, поклон свим добрим људима.Радујем се трибини и поздрављам вашу инцијативу да овај омаж Диани Будисављевић буде посвећен 35. годишњици њене смрти, казао је Милиновић.

У догађају су присуствовали и др Милутин Вучковац, који је као шестогодишњи дјечак, био заточен у усташким логорима.

– Ни ми који смо прошли голготу, а ни сви кроз историју не смију заборавити ово величанствено име. Диани Будисављевић највише дугујемо ми који смо остали у животу, али и све генерације.

Уводничари на трибини, био је Зоран Пејашиновић, историчар и директор Гимназије, Ари Ливне, шеф Представништва РС у Израелу и Тихомир Тика Станић, синеаст који припрема реализацију филмског пројекта о Диани Будисављевић.

Значајан је допринос "Вечерњих новости" које су серијом текстова пре неколико година освијетлиле лик Диане Будисаљевић, Аустријанке поријеклом, али жене планетарног херојског срца. Зато смо, на велико задовољство гимназијалаца, на истом задатку, хуманом и посутом добротом, рекао је Зоран Пејашиновић.