Искушењa кандидата Босића
Кaко је предсједник те странке, Милорад Додик, најавио крајем јануара, Савез независних социјалдемократа већ овог мјесеца посветио се кампањи за Опште изборе који се одржавају у октобру. Пише: Жељко Свитлица Мало прије те најаве, али и након ње, на удару се нашао предсједник највеће опозиционе странке, Младен Босић. Кампања против Босића није јењавала ни током […]
Кaко је предсједник те странке, Милорад Додик, најавио крајем јануара, Савез независних социјалдемократа већ овог мјесеца посветио се кампањи за Опште изборе који се одржавају у октобру.
Пише: Жељко Свитлица
Мало прије те најаве, али и након ње, на удару се нашао предсједник највеће опозиционе странке, Младен Босић. Кампања против Босића није јењавала ни током протеста у Федерацији БиХ, а чинило се да је утихнула након бацања димних бомби са свих страна и Босићевог потезања оружја званог пријевремени избори, али без правог пуцња.
Мантру коју Додик покушава да пришије уз анти-Босић кампању – Босић је дио аранжмана рушења Републике Српске – поновио је још један политички фактор у Републици Српској: Емир Кустурица
Током јануара и фебруара скоро углас су загаламиле неке од најгласнији перјаница владајуће партије, а прикључила се и премијерка, Жељка Цвијановић.
„СДС је политичка партија без икакве идеје, концепта, програма или било чега што би могла понудити грађанима Републике Српске", оцијенила је портпаролка Савеза независних социјалдемократа Душица Савић. Негдје у исто вријеме и Блиц и Прес су писали текстове о томе како опозиција ништа ново не нуди.
Ко је, заправо, у праву?
Без обзира што су у праву, уклопили су се у талас напада на којима су зајахали СНСД-овци. Након Душице Савић чули смо Сташу Кошарца који је оцијенио да је први човјек СДС-а Младен Босић „ноторна политичка кукавица без икаквог става о томе како заштитити интересе Републике Српске и српског народа у кризним ситуацијама”, а премијерски је завршила и Цвијановићева изјавом да је СДС „слуђена странка, која има озбиљних проблема да дефинише политичку позицију”.
Иако жестоко интонирани, све су ово зицери које су у мрежу СДС-а ћушнули резервни нападачи након што им је лопту већ одавно набацио капитен екипе, предсједник Додик, и све што су рекли парафразиране су Додикове ријечи.
Међутим, занесена, арогантна и без адекватне обрамбене реакције с друге стране, оваква пропаганда лако створи контра-ефекат. Многи неутрални посматрачи налазе да је крајње безобразно што камен бацају они, који нису без гријеха. Није мали број људи који баш и немају Босићеве слике поред иконе, али када чују како самоувјерено СНСД понижава неког, из ината симпатишу тог неког.
Није мали број ни оних других и чућете када кажу: Није онај Босић за предсједника.
Посљедња два истраживања јавног мњења афирмишу причу да је Босић по популарности далеко испод Додика, а да је најпопуларнији политичар из СДС, Огњен Тадић, у чему се може наслутити само још један алат у намјерном климању Босићевог угледа, јер кад се обрне и окрене, он је најизвјеснији и најјачи противник којег Додик може имати на изборима.
Шта каже статистички бикини?
Објашњење које је дато за такав Босићев резултат било је помало неспретно, јер су накнадним догађајима (случај Радомир Пашић) објашњавали резултате раније спроведене анкете. Ти резултати су у супротности са онима до којих је у јуну 2013. Година дошао НДИ и у којима се – када промућкамо и проспемо све интепретације које смо читали у Гласу Српске – каже:
Повољно мишљење о предсједнику РС има 49 посто испитаника, док њих 44% има неповољан став. Позитивно мишљење о Младену Босићу има 45% испитаника, а 46 посто се негативно изразило о њему. Према истом, СНСД има подршку 22 % грађана из испитаног узорка, СДС 21 %, ПДП 6 %, ДНС 5, 5%, Социјалисти и НДП 3 %. Велики проценат испитаних био је једнако равнодушан према свим овим скраћеницама.
Аргументи које користе они који нападју Босића су увијек исти: смотан је, није вјешт на ријечима, у оном тв дуелу на АТВ-у, Додик га је разбио.
Та ће он? – рекао би умјетник, Дамир Никшић.
Исте ријечи поновио је и Радомир Пашић (из Новог Града) када је пред новинарима у Народној скупштини оптужио Босића да шурује с Додиком, а онда забиберио да Босић не може бити предсједник ни мјесне заједнице, а камоли Републике. Пашић за ауторска права на ову изјаву дугује управо Додику, који је у мјесне заједнице умијесио Николића и Вучића, у оно вријеме када се грлио са Борисом Тадићем.
Случај Пашић је само врхунац довођења СДС-а на дневни ред и то у негативном контексту. Кампања против Босића се ту неће прекинути, напротив, наставиће се јаче, када он званично потврди да ће бити кандидат за предсједника РС.
С друге стране, тај случај показује да СДС карактерише збуњеност и несналажење када трпе офанзиву. Стекао се утисак да дјелују спорадично, бојажљиво и неорганизовано. Чврст и јасно изречен Босићев став „Никад више са СНСД“, мијења ову слику. Ексцеси, као што је онај са брисањем министрице Тешановић са слике из Козарске Дубице су глупости које их могу коштати и довести до ситуације да у наредном периоду буду једина странка која ће трпити више напада него што их трпи СНСД.
Тај мали потез гумице фотошопа показује да СДС-у неће бити довољно што су послије прошлих избора редизајнирали сајт, већ ће морати посветити више пажње дијелу кампање и рада који се тиче интернета и медија уопште.
Њихове грешке постаће видљивије, увијек ће неко спремно чекати да упери прст у њих.
Kakav god da je Bosic, treba mu dati sansu. Po cemu je milorad bolji od njega, mozda na jeziku, ali narod od toga nema koristi. Nadajmo se promjenama od oktobra
BOSIC I SDS SU IZDAJNICI PROVJERENI ,U 10 MJESECU 2013 SU U MADJARSKOJ IMALI SASTANKE SA NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA KOJE FINANSIRA NJEMACKA I NA KOIM SU OBECALI URUSAVANJE REPUBLIKE SRPSKE I SMANJENJA NJENIH NADLEZNOSTI U ZAMJENU ZA POMOC OKO RUSENJA SNSD I MILORADA DODIKA SAMO STO IM TO NECE PROCI SDS JE JEDNA BANDA UBICA I LOPOVA KOJI TREBA DA ODGOVARAJU ZA UBISTVA NAJBOLJIH SINOVA REPUBLIKE SRPSKE I OSTALE IZDAJE ,PLJACKE ITD,SACUVAJ NAS BOZE SDS I KUGE…
бобан56
ако мислиш да помажеш оваквим коментарима својим грдно се вараш, вјеруј да је твој коментар више помогао Босићу него овог Човића.
Погледај глупости“ НА КОИМ СУ ОБЕЋАЛИ УРУШАВАЊЕ РС У ЗАМЈЕНУ ЗА РУШЕЊЕ СНСД-А И ДОДИКА“
Нема у политици Српске толиких издајника колико ја видим, да има страних пијуна, полтрона, осветника, мафије, има, да ће на много шта пристати због власти, хоће.
Ипак мораш да схватиш да нису толике тупаџије јер би покушај Додиков попуштања дошао му главе, замислите онда ове друге који морају за изборе рећи да им је Српска заклетва, шта би им народ урадио да слажу?
Не бојим се ја њих због тога, бојим се да ћемо последњу шансу за привредни опоравак доласком бивших власти изгубити, јер ће морати дати преостало природно благо Српске за помоћ на изборима, јебеш онда Српску ако будемо на својој земљи подстанари, ако будемо морали чувати туђе ријеке, језера, пашњаке,шуме, руднике, аутопутеве и централе за струју.
Да појасним, одговоран и довољно намагарчен србин ће бити против ове владе, а ни у сну неће дати власт бившим властима, паметном доста.
Иначе има доста коментатора који у најбољој намјери својим луцидним коментарима однемогну својим партијама.
„Човјек у лику и имену Младен Босић не може да води успјешно ни мјесну заједницу, а камоли странку, а не дај Боже државу. Какав је то вођа Младен Босић када са својим политичким противником Милорадом Додиком не смије ући у политички дуел, а и када оде чланство СДС-а се по петнаест дана црвени од његових изјава.“
Sve je Pasic rekao. Ne Dodik, ne Kosarac, ne Saviceva. Vec narodni poslanik i zamjenik šefa kluba SDS.
Sasa 75
Отприлике овако: “Они су неспособни да воде мјесну заједницу, а камоли државу“, рекао је Додик за Вучића и Николића, онда када је држао говоре по Тадићевим митинзима.
Можда се Пашић сам сјетио, али поновио је слично.
Dodik i za svoje ljude zna da su nesposobni pa ih postavlja na dobre funkcije jer su podobni i dijeliće zajedno plijen.
А шта кажу Босићеви и Савановићеви ментори и савјетници из швапске Фондације „Конрад Аденауер“, исти они „Конрадовци“ који савјетују украјинске „усташе“ Кличка и његов антируски „U-dar“ – а све су прилике да је „Конрадов“ и овај тузлански, зелени „U-darčić“.
Јесу ли, даклеМ, у „Политичкој академији СДСа“ – директора Herren Alexandera Savanovitza, Босићевог новог, про-ђинђићевског, младог, ал’јевропског „лидера“ и идеолога, њемачког штудента – Конрадови предавачи коначно обучили и „наштанцовали“ довољан број млађаних СДС и ПДП „скојеваца“ и „скојевки“ за рушење „мрског“ Милета?
—–
http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/ima-neka-tajna-veza.html
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска:
„Има нека тајна веза…“ (Ненад Кецмановић, 25.02.2014.)
У краткој изјави након разговора са Вучићем у Београду поводом немира у Федерацији, Младен Босић је рекао: „Додика нећемо рушити на улици него на изборима“. Није рекао „рушићемо актуелну власт или рушићемо владајућу СНСД“, иако би обоје било адекватније, него баш „рушићемо Додика“. Могло би се помислити да је тим ријечима несвјесно открио да сам има намјеру да се кандидује за предсједника, па изборе доживљава као рушење главног противкандидата, али не мора бити да је тако …
„Република Српска није Милорад Додик!“, „Република је постојала прије Додика, па ће и послије Додика!“, „Српску је створила СДС, а не Додик!“ – оглашавају су се још од прошле године лидери опозиције. А пошто ове поруке саме по себи нису спорне, и сам предсједник Републике их је потврдио изјавом да, истина, себе поистовјећује са Српском, али не и Српску са собом, те је у више прилика подсјетио на историјске осниваче Републике. Ако се, дакле, опозиција и предсједник у томе слажу, онда се поставља се питање кога опозиција убјеђује да РС може и без Додика? Да ли народ који га је изабрао на четири године које још трају? Да ли браћу у матици међу којима је толико популаран да се политичари о изборима свађају кога ће да подржи? Да ли комшије Бошњаке у Федерацији, који Додика од свег срца отворено мрзе? Да ли оне у ОХР, САД и ЕУ, који не крију да би им без њега сви планови ишли глатко као до 2006. године?
Постоји наизглед неприродна коинциденција у негативној фокусираности на личност Милорада Додика, и то са четири различите стране: удружена опозиција, међународни фактор, сарајевски медији; мрежа НВО, другосрбијански сајтови.
– Под међународним, мислимо прије свега на амерички фактор, који и даље упорно инсистира на унитаризацији ФБиХ и централизацији БиХ, упркос 20-годишњим неуспјесима на терену и насупрот све флексибилнијем приступу ЕУ. Амбасада САД је прошле године чак званично прекинула комуникације са предсједником Републике јер, како је објашњено, са њим не вриједи трошити труд и вријеме. Иза тога, наравно, стоји Додиково упорно одбијање да прихвати ревизију Анекса IV, реформу Устава, функционалнију БиХ и сл. Након тога је услиједила систематска апсурдна стигматизација лидера једног ентитета због проблема у другом, као што су ЈМБГ, Сејдић-Финци, социјални немири и сл.
– Сарајевски недјељници „Дани“ и „Сл. Босна“, који већ традиционално представљају главни полигон опширнијег презентовања бошњачке политике и излива мржње према РС као „геноцидној“, „злочиначкој“, „шумској“ и сл.“, те сатанизације Додика, већ годину дана промивишу лидере опозиције у РС. У серији интервјуа у којој се, поред Босића, Шаровића, Чавића и др., нашло мјеста и за опозиционе предсједнике већих општина у Српској, половина питања се односи искључиво на Додика. Малициозно интонирана, баш као и одговори, своде се на репризу систематске криминализације предсједника РС, која је у електронској верзији већ виђена на бијељинској БН телевизији.
Мрежа невладиних организација појавила се у транзиционим земљама као међународно спонзорисана помоћ локалном развијању цивилног друштва, подстицању демократије, заштите људских права итд., али је у фази консолидације већина НВО остала и без посла и без пара, и природно се угасила. Неке су се, међутим, под истим или промијењеним називима, окренуле другим спољним финасијерима и новим домаћим задацима, о чему свједоче њихове активности у уличним смјенама власти не само у источној Европи и на Блиском истоку. НВО „Удар“ је имао запажену улогу у политичком манипулисању недавним социјалним простестима у ФБиХ, а има их неколико у РС које призивају насилну смјену легитимне власти, односно и, понаособ, баш предсједника Републике.
Другосрбијанским странкама и припадајућим структурама (сајтови, портали, НВО и сл.) и индивидуалним активистима смета већ и само постојање РС јер у њој виде „једини успјех политике омрзнутог Милошевића“, а уз то иде и нетрпељивост према прекодринским дошљацима који су национализмом контаминирали космополитски „Круг двојке“. Српску и Србе у њој, они виде као баласт на путу Србије ка светионицима ЕУ и НАТО и зато би их најрадије стрпали у јединствену грађанску Босну, као Босанце који говоре „босански“. На нишану и њима је опет искључиво Додик због дугог и успјешног отпора како бошњачком хегемонизму, тако и притисцима Брисела и Вашингтона, што за њих представља највеће светогрђе.
Откуд то да су сва ова четири толико међусобно различита актера, директно или индиректно инволвирана у предизборну кампању за јесење изборе у РС, толико јединствено негативно фокусирана на Додика? Српска има и премијерку и предсједника Парламента, представника у Предсједништву и у Савјету министара БиХ, а њих нико не помиње. Испада да Небојша Радмановић, Жељка Цвијановић, Игор Радојичић, Никола Шпирић и други највиши функционери РС не само да не креирају и не слиједе исту политику коју и Додик него су против те политике, па чак и против њега лично. А свако зна да се ради о политичарима који нису само на кључним мјестима у истој власти, него су и у руководству исте странке.
Ради се о методу „персонализације конфликта“ који су амерички пропагандисти развили још у вријеме Првог свјетског рата, а своди се на екстраполацију једне истакнуте политичке личности (монарха, премијера, предсједника, војсковође, министра унутрашњих или спољних послова) и њено сатанизовање као негативног симбола режима или земље која се жели срушити. При томе се аместирају све остале политичке личности и народ који га је слободно изабрао на ту функцију или га плебисцитарно подржава.
Када је требало освојити Ирак и узети нафту, Садам Хусеин је сатанизован као „Хитлер из Багдада“, који сакрива непостојеће хемијско оружје. Путин је постао „диктатор из Кремља“ и „нови Стаљин“ због тога што је спријечио Ходорковског да прода САД руске резерве нафте, санкционисао „Пуси рајот“ и увео надозор над иностраним финанасирањем НВО. Када треба ујединити Босну, укинути ентитете, удаљити Српску од матице и утјерати је у НАТО, онда је Додик постао „диктатор из Лакташа“, „српски Лукашенко“, „Лакташенко“.
Додик се тако нашао на концентрисаном удару са више различитих страна, које све заједно повезује примјена истог метода притиска. Иако опозицији у РС сигурно не одговара да је јавност идентификује са „сарајевским медијима“, „спољним фактором“, „другосрбијанцима и сл., у очима бирача као да ипак постоји нека тајна веза. Можда и зато посљедње сондаже бирачког тијела показују да је СНСД испред СДС, а Додик у односу на Босића чак читавих 20 процената.
—
Паметном доста.
Не може бити гори од Босића!
snsd-ove igrače zaista zabrinjava mogućnost da Bosić bude kandidat, dobro oni znaju da pored njega laktašenko nema šanse, a Srpska bi s Bosićem napokon dobila predsjednika kakvog zasluzuje
Спин докторе
Обуку чувене амерички НДИ, од 1996. године, откад ова организација дјелује у БиХ, прошло је 9000 представника и чланова политичких партија. НДИ, као сами наводе, све ове године “кроз програм рада помаже развој партија, обуку о доношењу одлука и руковођењу, структури, партијским огранцима и основним облицима организовања, као и предизборним обукама о вођењу кампање, развоју поруке и платформе, контакту са бирачима и надгледању избора“. Шта мислиш ко је био главни пулен на таквим семинарима тамо ’97., ’98., ’99., 2000…? када је било доба “социјал демократије“ наспрам националистичких странака. Тад су ојачали СДП, СНСД, Независне новине и ини…Уосталом погледај слику Радојичића и Олбрајтове из САД, такође са догађаја који је организовао НДИ.
Конрад Аденауерове области дјеловања су сличне: сарадња са политичким странкама, кроз подршку, савјетодавне активности и образовне мјере за припаднике умјерених политичких снага, а посебно за политички подмладак. (Сјети се ко је то био УМЈЕРЕН, дашак вјетра…)
Најгоре и најцрње од свега…Пошто странци обучавају чланове политичких партија, странци се брину за демократију, странци пишу говоре будућим премијерима, странци их уче гестикулацијама, преношењу порука и идеја – не треба да се чудимо када нам касније тако истренирани људи причају како нас могу спасити само стране инвестиције, стране донације и страни фондови.
Цијела једна генерација младих људи сад мисли да се ништа не може направити у животу без донације, фонда, пројекта…Преоладава мишљење да ништа не треба да радимо сами, да нешто никне само од себе, аутентично,итд..
Поз
Свитлица,
у праву си, исто тако је у праву и спин доктор у много ствари, ипак има нека организација, покрет, или партија која која поштује све домаће партије, удружења грађана, добронамјерне и оне друге организације из Европе и свијета, организација која разумије шта се код нас и у свијету дешава.
Нема тога ко нас може уништити ако будемо паметни, слога нам је увијек била слаба страна, нормално, превише имамо јаких људи, ми смо Срби, ма шта то значило другим и лицемјерима међу нама.
Пашић је Додиков дупеувлакач и остаће упамћен по нападу на Босића у јеку кампање против њега. Иако и брзо заборављен. Чим испуни свој задатак.
Vrijeme je za mnoge promjene p i na mjestu Predsjednika RS
Poredjenje Dodika i Bosica u ovom tekstu je u najmanju ruku smijesno!!
Prije svega moram napomenuti da se predizborna kampanja za ove izbore vodi od zavrsetka lokalnih izbora.
Ne tvrdim da Bosic nema sansi ako bude predlozen za predsjednika RS ali ako to bude onda treba cestitai SDSu jer kandidovati covjeka koji cesto sam kaze da ne zna ko ga je zvao i zast je tu na sastanak lidera pa sutra okruzen partijskim kolegama teoretise nadugo i nasioroko je lakrdija.
Bosic definitivno nije lider SDSa samo mu to jos nisu rekli Mici, Mrkic i jos par tajkuna iz krajine!!