Иран суспендовао један гасни споразум са Кином

Иран је суспендовао споразум са Кином о развоју једног гасног поља у Персијском заливу, вриједан 16 милијарди долара, како би ту земљу навео да испуни обавезе које се тичу развоја другог оближњег гасног поља које већ експлоатише Катар, објавила је данас иранска новинска агенција Мер.

Агенција се позива на изјаву извршног директора компаније „Парс оил енд гас” Мусе Сурија да је „споразум са Кинезима о развоју гасног поља ‘Северни Парс’ привремено обустављен”.

Сури је додао да одлука Ирана о томе да ли ће Кина разрађивати гасно поље „Северни Парс” „зависи од њиховог деловања на развоју Фазе 11 на ‘Јужном Парсу’“.

Та два поља се налазе у Персијском заливу, при чему „Јужни Парс” прелази морску границу са Катаром који из њега већ 10 година експлоатише гас, пренела је француска агенција АФП.

Компанија „Парс оил енд гас” је прошле седмице саопштила да је развој Фазе 11 на „Јужном Парсу” окончан свега око 10 одсто, уместо за планираних 17 одсто јер Кинези, који су 2009. потписали споразум, вредан пет милијарди долара, нису почели обећане радове на том пољу.

Фаза 11 је важна јер Иран планира да тај гас користи за производњу у својој првој фабрици течног природног гаса која се гради на иранској обали Персијског залива.

Велике западне компаније које су пословале на „Јужном Парсу”, као што су француски „Тотал” и англо-холандски „Шел”, повукле су се из Ирана између 2007. и 2010, после увођења међународних санкција због контроверзног нуклеарног програма те земље, након чега је Иран преусмјерио те пројекте на домаће и кинеске компаније.

Кинеске компаније, међутим, последњих недеља трпе критике иранских званичника због кашњења у реализацији нафтних и гасних пројеката, вриједних 40 милијарди долара, потписаних од 2006.

Западни стручњаци процјењују да је Кина од те обећане суме до сада инвестирала мање од три милијарде долара.

„Јужни Парс” је за иранске лидере приоритет због успореног развоја тог поља на иранској територији у поређењу са степеном експлоатације Катара који има подршку западних компанија.

„Сјеверни Парс”, међутим, у потпуности лежи у иранским водама и стога из тог поља гас не извлаче конкуренти.

Иран је прошле седмице повукао дозволу коју је добио руски „Гаспром” за развој нафтног поља „Азар” на граници са Ираком које је сада додијељено домаћим компанијама.

Иран је други по величини произвођач нафте у Организацији земаља извозница нафте (ОПЕК), после Саудијске Арабије, са просјечном производњом од 3,5 милиона барела дневно у 2010. Та земља такође посједује друге по величини резерве гаса на свијету, после Русије.

Ирану је, према процјени иранских власти, потребно 40 милијарди долара инвестиција годишње за развој домаћег сектора нафте и гаса, од чега половина од приватних компанија, иранских или страних.

Док се највећи дио иранске производње гаса потроши на домаћем тржишту, извоз нафте учествује са 80 одсто у иранском девизном приходу , вриједном процијењених 100 милијарди долара у 2011.