Институт за нестале: Радили би боље кад би било информација

Предсједавајући Колегија директора Института за нестале особе Босне и Херцеговине Марко Јуришић изјавио је како је кључни проблем у процесу тражења несталих особа и даље, као и прије десет или 12 година, представља "недостатак релевантних информација о могућим локацијама масовних и појединачних гробница".

Он је нагласио да се нада да ће власти у БИХ, односно Вијеће министара БиХ, направити искорак у овој области и имплементирати препоруке Радне групе УН за присилне нестанке из јуна 2010. године.

У препорукама се, између осталог, наводи да треба пружити сву могућу помоћ Институту, обезбиједити му најсавременију технику, осигурати неовисност и ојачати га кадровски и финансијски.

Презентирајући данас новинарима у Сарајеву Извјештај о раду ИНО БиХ за период 2011.године, Јуришић је рекао како је Институт у том периоду ексхумирао посмртне остатке 445 жртава рата, идентифицирао 872 особе, те извршио 213 ексхумација.

"У 2011. години истражитељи Института су обавили 1.079 радњи, пробних копања, извиђања, ексхумација… Институт је у истом периоду запримио 292 информације о могућим потенцијалним локацијама гдје се налазе посмртни остаци несталих особа. Од тог броја, 225 информација су резултат рада наших истражитеља на терену, а 57 информација смо добили од осталих институција из БиХ", рекао је Јуришић.

Он се осврнуо и на радни материјал који је припремљен у Институту, а односи се на потребу вршења увида у чињенично стање у 11 костурница широм БиХ.

Ради се о материјалу ИНОБиХ-а који је прослијеђен на разматрање Тужитељству БиХ, а да би се, заједно с представницима Међународне комисије за нестале особе (ИЦМП), утврдио коначни приједлог ове инструкције, а који би био обавезујући за све кантоналне и окружне тужитеље, те којим би на једнак начин била дефинирана методологија увида у чињенично стање свих 11 костурница.

Члан Колегија директора ИНО БИХ Амор Машовић подсјетио је како се представник Организације породица заробљених и несталих Републике Српске Боро Пеулић прије четири године обратио Међународној комисији за тражење несталих (ИЦМП), изражавајући забринутост због великог броја неидентификованих посмртних остатака у спомен костурницама у Бањој Луци, Лукавици, односно Миљевићима, те у Невесињу.

ИЦМП је анализирао стање и дошао, како је рекао Машовић, до шокантних закључака и чињеница.

"ИЦМП је од 2002. до 2008. године примио из Бањалуке 2.140 коштаних узорака за једнак број несталих особа које су ексхумиране до те године. Након анализе установљено је да за 755 коштаних узорака није било подударања са крвљу у бази за нестале особе српске националности, у којој је тада било укупно 1.817 имена и презимена. Ово је било ‘звоно за узбуну’ да нешто није у реду. Ово је могло значити да породице несталих нису дале крв или да се ових 755 особа налазе изван мандата нас који тражимо нестале, односно да нису нестали у периоду од 1991. до 1996. године", рекао је Машовић.

Према његовим ријечима, утврђено је да неки посмртни остаци потичу из Другог свјетског рата, а неки су припадали чак и богумилима.

"Међу тим врећама у костурницама налазе се и дијелови тијела који су били ампутирани рањеницима, а након тога одлагани и закопани на гробљу ‘Лав’ у Сарајеву. У тим врећама налазе се и најмање двије мртворођене бебе које су биле сахрањене на истом гробљу", рекао је Машовић и додао да истих случајева можда има и у другим костурницама у БиХ, што указује на потребу ревизије како би било утврђено чињенично стање и утврђено шта припада појединим спомен-костурницама.

Иницијативу ИНО БиХ на крају треба одобрити, односно потписати Тужилаштво БиХ, а њен основни циљ је враћање достојанства мртвима и смираја живима.

Члан Колегија директора ИНО БиХ Милутин Мишић казао је да је сагласан с већим дијелом иницијативе, наводећи да се ради о 3.500 до 4.000 неидентифицираних особа, односно исто толико људских судбина.

Оцијенио је, међутим, да неки дијелови радног материјала нису довољно прецизирани, тако да се морају дорадити како не би долазило до погрешног тумачења.