Иницијатива: Изградимо Ћопићград – Башту сљезове боје

Фондација "Башта сљезове боје” покренула је иницијативу за изградњу спомен подручја једном од најуспешних писаца из времена некадашње Југославије Бранку Ћопићу, и то у његовом родном селу Хашани, у општини Крупа на Уни, у Републици Српској.

То спомен подручје би било изграђено на, како кажу у Фондацији, можда најлековитијем пределу на свету које, нажалост, није довољно искоришћен.

Крупа на Уни прогласила је 2014. годином Бранка Ћопића, а директор Фондације Душан Илић каже да је намера истоимене фондације да пронађе стратешког партнера и прикупи довољно средстава за реализацију тог пројекта.

Истакавши да је циљ Фондације да пројекат заживи, он је позвао владе Србије и Републике Српске, али и све културне раднике, привреднике и представнике дијаспоре, да помогну Фондацији да истраје у тој намери.

Тим поводом, 30. јуна у Сава центру организована донаторска вечера на којој је представљен пројекат чија би реализација, како је речено, трајала око 10 година. Пројекат помаже и Српска академија наука и уметности на челу са академиком Матијом Бећковићем.

Спомен парк Башта сљезове боје простирао би се на 36 хектара и замишљено је да садржи аутентичне објекте из Ћопићеве приповедачке литературе.

Планирани су, кажу у Фондацији, и пратећи објекти који би омогућили реализовање културних садржаја.

"Фондација је формирана као иницијатива општине Крупа на Уни у којој се налази родно место Ћопића, великог, светског писца, који је промотер културе тог краја и здравих људи који живе у њему", рекао је Илић додајући да је Фондација основана крајем априла.

Према његовим речима, одлука о покретању иницијативе за изградњу спомен подручја донета је на стогодишњицу Ћопићевог рођења и 30 година од његове смрти.

Читав пројекат се, каже, састоји из три дела који треба да буду самоодрживи.

Први би био културолошки део са културним миљеом где би долазили писци из читавог света.

Други део је замишљен као туристички, а циљ је долазак туриста, док се трећи део односи на индустрију и стављање капацитета у функцију привреде и самоодржавања читавог пројекта, рекао је Илић.