Индијa, прва азијска земља која шаље свемирски брод на Марс
Индија је данас лансирала свемирски брод на Марс, чиме је постала прва азијска земља која је упутила мисију на Црвену планету и прикључила се малом клубу земаља у трци за освајањем свемирског простора. Иако би могли дати терминолошки приговор (по некима свемирски брод се од сонде разликује јер има посаду) Мисија, вриједна 73 милиона долара, […]

Индија је данас лансирала свемирски брод на Марс, чиме је постала прва азијска земља која је упутила мисију на Црвену планету и прикључила се малом клубу земаља у трци за освајањем свемирског простора.
Иако би могли дати терминолошки приговор (по некима свемирски брод се од сонде разликује јер има посаду) Мисија, вриједна 73 милиона долара, започета је данас, лансирањем свемирске ракете са индијског острва Шрихарикота, преносе свјетске агенције.
Планирано је да ће свемирском сателиту, уколико све прође по плану, бити потребно 300 дана да стигне до Марса. До сада су једино САД, Русија и Европа имале успјешно лансирање свемирских бродова на Марс.
Индија се нада да ће том мисијом приказати своје технолошке моћи у истраживању сунчевог система.
"Имамо пуно тога да учимо о универзуму, сунчевом систему и то је потрага човјечанства од самог почетка", рекао је уочи лансирања сателита шеф индијске свемирске истраживачке организације К. Радакришнан.
Индија види своју мисију на Марс прије свега као "технолошку демонстрацију", рекао је он. Више од половине свјетских покушаја да се стигне до Марса је пропало – од укупно 40 пропале су 23 мисије, укључујући мисију Јапана 1999. године и Кине 2011. године.
Индијска ракета, опремљена неопходним инструментима, требало би да прикупи податке о томе шта се догодило са водом за коју се вјерује да је некад у огромним количима постојала на Марсу, затим о метану, кључном за животне процесе на Земљи и који би могао да настане од геолошких процеса.
Ниједан од инструмената не може да одговори потпуно на та питања, али стручњаци кажу да ће подаци помоћи у бољем разумијевању како се планета геолошки развија, који услови могу да омогуће живот и гдје још у универзуму би могао да постоји.