Инцко открива своје право лице

Валентин Инцко је на сједници Савјета безбједности показао какве су, заправо, његове стварне намјере у БиХ. Након мудрог извлачења реалистичног Мирослава Лајчака, на резервну позицију министра иностраних послова Словачке, Инцко поново покушава да оживи зле духове тираније и силе, какве смо запамтили у прошлости. Срећом, Инцко за то нема ни војске, ни средстава. Приредио: Радован […]

петак, мај 29, 2009 / 18:19

Валентин Инцко је на сједници Савјета безбједности показао какве су, заправо, његове стварне намјере у БиХ. Након мудрог извлачења реалистичног Мирослава Лајчака, на резервну позицију министра иностраних послова Словачке, Инцко поново покушава да оживи зле духове тираније и силе, какве смо запамтили у прошлости. Срећом, Инцко за то нема ни војске, ни средстава.

Приредио: Радован Ковачевић

Високи представник у БиХ, Валентин Инцко, рекао је јуче у Њујорку да се опструисање хитних реформи које би помогле побољшању животних услова у БиХ апсолутно не може оправдати, како из моралних тако и из политичких разлога.

Инцко је у обраћању пред Савјетом безбједности УН истакао да ће тражити промјену политичке парадигме у БиХ, која у други план ставља практична и хитна економска питања и умјесто тога истиче гласне и неконструктивне ставове.

Инцко је јуче у Њујорку рекао и да се "наставила реторика која води ка подјелама, и званичне резолуције којима се оспорава суверенитет, уставни поредак и територијални интегритет БиХ".

"Неки од високих политичких функционера из РС нападају легитимитет институција БиХ – судских, тужилачких, полицијских, економских, обавјештајних и одбрамбених. На дјелу су настојања да се раније реформе усмјерене ка изградњи државе, као и оне које је диктирала ЕУ, врате уназад", рекао је Инцко.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске, Игор Радојичић, сматра да јучерашње излагање високог представника у БиХ, Валентина Инцка, пред Савјетом безбједности УН, показује да нови високи представник у БиХ заузима оштрији и радикалнији курс у односу на своје претходнике.

"Чини ми се да високи представник покушава да инсталира одлучнију улогу ОХР, него што је била у претходних неколико година", рекао је Радојичић, коментаришући обраћање високог представника за БиХ Валентина Инцка пред Савјетом безбједности УН у Њујорку.

Радојичић је навео да му се чини да Инцко проширује обим интересовања ОХР-а, који је био у протекле три године сужен и фокусиран на "пет плус два услова и циља", закључујући да се нови високи представник бави много више и ширим обимом тема, што нимало не наликује на завршетак мандата високог представника.

Предсједавајући Савјета министара БиХ, Никола Шпирић, изјавио је да је извјештај који је високи представника у БиХ, Валентин Инцко, поднио у Савјету безбједности УН, у коме се наводе критике на рачун Републике Српске, сада иза нас, и додао да се у БиХ мора радити да таквих извјештаја не буде у будућности.

"Много је било критике у том извјештају на рачун РС, на националистичку реторику и на, малтене, захтјеве за сецесијом, који не постоје, али то је извјештај који је иза нас и сами морамо радити више да таквих извјештаја не буде у времену које је испред нас", рекао је Шпирић.

Он је рекао да је Инцко говорио о БиХ на основу извјештаја који је раније доставио, а чији се чији један дио односи на његов мандат, а други на дио мандата ранијег високог представника Мирослава Лајчака.

"Тај извјештај одише са много више песимизма, него што за тим има потребе", рекао је Шпирић и додао да нису сви представници Савјета безбједности са истим разумијевањем говорили о том извјештају.

Инцков извјештај одише са много више песимизма, него што за тим има потребе, рекао је Шпирић

Шпирић је рекао да је главна порука у Савјету безбједности УН била, да БиХ у наредном периоду мора испунити пет услова и два циља, како би дошло до транзиције канцеларије високог представника у канцеларију европског представника.

"Ја вјерујем да постоји расположење европске заједнице, а убијеђен сам да такво расположење постоји и у БиХ, да ћемо успјети у наредном периоду испунити ове задатке и да је крај ове године вријеме када ће доћи до те транзиције. То је нова фаза еволуције у коју улази БиХ", рекао је Шпирић.

Говорећи на сједници Савјета безбједности УН у Њујорку, Шпирић је истакао да је много више напретка у БиХ, него што смо ми спремни да га презентујемо.

"Вријеме које је пред нама тражи да БиХ има више вјере у себе и да политичке елите морају више саме да раде, а мање да очекују од других", рекао је Шпирић и додао да није упитан пут БиХ ка ЕУ и НАТО.

Када је ријеч о уставној реформи, Шпирић је навео да БиХ мора имати добро постављене циљеве.

"Уставна реформа мора бити производ консензуиса унутар БиХ. Има и оних који мисле да би она требала бити продукт сталних притисака и диктата, небитно да ли Вашингтона или Брисела, све једно је. Мој став је да би то било губљење времена", рекао је Шпирић.

Предсједник Владе Републике Српске, Милорад Додик, оцијенио је да је високи представник у БиХ Валентин Инцко очигледно подлегао утиску који је стварала једна група из ОХР, која је била увијек против РС и на бази тога је и конципирала извјештај, који је Инцко представио у Савјету безбједности УН.

"Тај извјештај се не односи на период од када је он дошао, већ на неки ранији период, када Инцко није ни био присутан овдје ", рекао је Додик.

Премијер Српске је нагласио, да се из неких кругова међународне заједнице увијек почне стварати депресивна ситуација, пред сједницу Савјета за провођење мира.

"Као што се можете сјетити, прије мартовске сједнице Савјета за провођење мира била је узаврела атмосфера. Након тога два мјесеца нико ништа није проговорио и ево сада се припрема нова сједница Савјета, гдје се одлучује хоће ли бити међународне заједнице или неће, и опет се сада покушавају пласирати стари клишеи и стеротипи", рекао је Додик.

Он је поручио да РС иде даље са својим развојем, те да Српска поштује Дејтонски споразум и у оквирима тог спопразума прихвата и поштује територијални интегритет БиХ.

Лијепо је што су се, за промјену, српски политичари ујединили у ставу да Инцков извјештај није добар. Макар били сви из исте странке. Оно што чуди, јесте наставак дипломатско-политичке подређености, коју исти ти политичари показују.

Инцко је истакао да је његова основна улога у својству високог представника "да проводи мировни споразум, у чијем се средишту налази суверенитет БиХ и надлежности њених институција, те да неће допустити да то буде оспорено".

Након посла који су Инцкови послодавци обавили у Црној Гори, а поготово на Косову, просто је невјероватно да ставове ових апаратчика из ЕУ нико јасно не оспорава, или барем коментарише у овом свјетлу.

Умјесто тога, чујемо правдања да "РС поштује Дејтонски споразум и територијални интегритет БиХ". Тај споразум, осим што је најнепоштованији правни акт у историји овог простора, поред којег нам је одузета војна и пореска самосталност, уз још најмање 54 надлежности које су пренесене у Сарајево; није нешто за чим се може потезати када се то прохтије Додику, Радојичићу или Шпирићу. Поготово што се у Пруду отвара читав низ тема, које озбиљно узљуљавају правни акт, којем је највећа вриједност и ауторитет "заустављање рата у БиХ".

Како је Инцко оцијенио да тренутна ситуација у БиХ, захтијева појачани ангажман ЕУ и шире међународне заједнице, јасно је у којем правцу жели да нас води овај лош говорник српског језика. Од њега лично, није очекивати неки значајнији заокрет од традиционалне политике, коју је Беч вијековима примјењивао ка овом подручју.

Невоља је само, што је та политика данас, без стварне снаге земље из које Инцко долази. Самим тим изостаје и конкретнија одговорност.

Tако је Инцко 25.05.2009. године, упутио присмо највишим државним органима Републике Српске, у којем се осврће на закључке Народне Скупштине РС, донесене на сједници 14.05.2009. године.

На Инцка не утиче то што су закључци и сама та сједница, која одлучује да се бави преиспитивањем функционалности надлежности пренесених на ниво државне уније, а посебно у свјетлу да су од 51 пренесене надлежности, само три пренесене уз пристанак органа РС.

Могуће је да је Инцка понајвише изиритирао један од закључака, који захтјева од институције Високог представника, да укине одлуке којима се крше људска права, те је поводом ових закључака почео да користи термин "захтијевам".

Стварно је крајње вријеме, да Инцка неко упита: "Ко си па ти да захтијеваш?".



Оставите одговор