Инциденти на старту Београдског маратона

Док је премијер Србије Ивица Дачић са осталим званицама, давао знак за почетак Београдског маратона из масе су се чули повици "Издали сте Србију” и "Не дамо Косово”, а са једне зграде у Булевару краља Александра избачен је натпис сличне садржине. Током шетње Дачићу је пришло неколико младића са којима је он разговарао о споразуму […]

недеља, април 21, 2013 / 11:22

Док је премијер Србије Ивица Дачић са осталим званицама, давао знак за почетак Београдског маратона из масе су се чули повици "Издали сте Србију” и "Не дамо Косово”, а са једне зграде у Булевару краља Александра избачен је натпис сличне садржине.

Током шетње Дачићу је пришло неколико младића са којима је он разговарао о споразуму са Приштином и који су, током означавања почетка старта маратона, Трке задовољства, узвикивали „издаја”.

Један младић га је упитао да ли може да спава ноћу, пошто је потписао споразум, на шта је Дачић одговорио: „Шта бисте волели више, да их протерају (Србе са Косова) па да плачете за њима”.

Ја волим што сте дошли овде, да ми у лице кажете шта мислите, рекао је Дачићи затражио од полиције која га је обезбеђивала да не дирају младиће који су протестовали.

Они су му јошрекли да је о томе требало да одлучи Скупштина а не он да потписује споразум и упитали га да ли је могуће да се он поништи.

Ако Скупштина мисли другачије, ако народ мисли другачије, одговорио је Дачић.

Поред Дачића, маратон су отворили атлетичар Карл Луис, шеф Делегације Европске уније Венсан Дежер и предсједник Скупштине града Београда Александар Антић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Не знам, колико је консензус покрадених Двери од око 5% јак за покретање свеопште побуне у Србији!
    Коштуница је тамо исто што и овдје Босић, легалиста!
    Радикали такође не могу покренути неке значајне масе, све у свему биће опет политичких превирања у мајци Србији, косовска кост је запела у грлу свима од нато-талибаније, ЕУ, шиптара па и саме Србије!
    Најважнија ствар за Србију је да нема повратка на старо, дакле жутаре тући на сваком мјесту и што јаче до коначног уништења!

  2. U trenucima kad je srpska ekonomija na koljenima,kad je vojska uništena,narod podijeljen na bogate i one koji jedva preživljavaju možda je ovo bilo i jedino rješenje.SNS je i došao na vlast da bi se ovo što se desilo što bezbolnije i mirnije odigralo,jer treba biti realan samo SNS moze u ovom trenutku da na ulice izvede više od 10000 ljudi.Danas sam na sajtu Nikad granica gledao miting Dveri,ako je bilo više od 100 duša na Trgu,više bude oko devet deset uveče kad se izlazi u grad.Ljudi gotovo je ,mi ovde moramo biti jedinstveni ( al bez trenutnih vođa snsd a,sds a,pdp a,)i čuvati ovu našu RS i od vanjskih ali i stranačkih vojnika,u ratu smo bili jedno ,možemo i u miru….

  3. SNS su osnovali amerikanci i Zapad zato što hoće naše prirodne resurse sa Kosmeta. Vrednost tih resursa je oko 1000 milijardni evra. Na isti način i nama Zapad u RS poću irajnika i domaćik okupatora otima resurse. Gde su Srbiji energeti kada potroši kolubarski basen uglja za 25 godina?
    O statusu Kosova i Metohije ne može biti razgovora. Kakve veze sa tim ima ekonomska situacija u Srbiji i zaduženost. Šta ćemo dobiti sa otimanjem Kosova i Metohije? Nije Amerika i Albanija gradila termoelekrane i drugu industriju po Kosmetu nego srpski narod.
    Bili smo mi u istoriji i u mnogo težoj ekonomskoj situaciji pa nikome nikad nije palo na pamet ni posle 600 godina okupacije Srbije niko se nije odrekao Kosova i Metohije. Srpski narod u Srbiji mora da se slobodi izdajničke okupacione vlasti SNS, SPS i Dinkića.
    Kako može biti relevantno koliko ko može da izvede naroda na ulice Beograda.
    Činjenica je da su SNS, SPS izdali Srbiju i sprski narod, parafirali kapitalaciju i prizanje Kosmeta i time pokazali da namaravaju ti i u skupštini da urade.

  4. Скуване смо жабе! Још увијек сам мишљења да је Ђинђић у последњих годину дана показао Западу од шаке до лакта и да се био отргао и да су га управо они убили.Није важно ко је потегао обарач. Шта год мислили о њему, али сматрам да комбинација Ђинђић Шешељ је била најубитачнија у ЈИ Европи, па и шире! На страну све остало. Нађите мало последњих пола године живота ђинђића и видићете да се био освијестио.Нису га до краја скували.А ови дадоше срце за (можда-није сигурно) датум! БИЈЕДА!

  5. По овим коментарима видим да се некима привиђају жути. А многохваљени Вучић је ово потписао. Ваљда је сада јасно зашто сам Чеду проглашавао за највећег патриоту. Он би сигурно више извукао из преговора. А кад се сјетим реакција од прије пола године када сам тачно предвидио да ће ова власт признати Косово …

  6. Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве
    22. Април 2013 – 10:27

    Обраћање држави Србији и српском народу поводом парафирања споразума у Бриселу

    У Бриселу је парафиран текст споразума „о принципима нормализације односâ“ између „Београда“ и „Приштине“, што је, свакако, еуфемизам уместо „Србије и Косова“, односно између председника Владе Србије и „председника Владе Косова“, иначе лица са потернице коју је расписала Србија. Неотклоњиви је утисак да се ради о потпуном повлачењу институционалног присуства Србије на територији њене јужне покрајине, о успостављању ограничене аутономије српске заједнице на простору северно од моста на Ибру у Косовској Митровици, у оквиру Тачијевог естаблишмента, и, самим тим, о посредном и прећутном, али ипак фактичком признавању постојања система државне власти на Косову и Метохији независног од постојећег државног устројства Србије. Ствар је отежана пристанком државног врха Србије на несметани процес „евроинтеграцијâ“ тачијевског Косова (без помена Метохије, која звучи превише православно и српски, али и без било каквог помињања Србије у том контексту), а нема никакве сумње у то да ће, после плаћања овако високе цене за фамозни „датум о почетку преговора“, и то преговора са непознатим бројем нових услова и са неизвесним исходом, цена за сам евентуални улазак у Европску унију бити и формално признавање „независног Косова“ од стране Србије и њена обавеза да не омета добијање столице „Косова“ у Уједињеним нацијама.

    Како изгледа, посреди је пре чиста предаја него ли макар каква-таква продаја наше сопствене вековне и, у духовном и историјском смислу, најважније територије, темпирана од великих сценариста, иначе наших проверених пријатеља и савезника, за стоту годишњицу ослобођења историјске Старе Србије од петвековног робовања Османлијама (1389 – 1912/1913). Нама се чини да би, у односу на овакав споразум, и подела територије била боље, праведније и одрживије решење. Такође се питамо шта је наша висока државна делегација тражила у Москви пре неколико дана ако је већ била спремна да прихвати „максимум могућег“, који је ипак мањи од „минимума пожељног“ са становишта елементарног државног и националног интереса Србије.

    Имајући у виду све овде речено, а још више неизречено, али подразумевано, апелујемо на посланике у Народној скупштини Србије и на Председника Србије да, пред Богом, историјом српског рода и сопственом савешћу, измере и одмере своју моралну и историјску одговорност приликом одлучивања о давању или ускраћивању сагласности Србије као државе на овакав текст споразума.

    Истовремено апелујемо на српски народ који је опстао и остао на својим вековним косовско-метохијским огњиштима и на сав остали српски род, ма где живео, да, каква год била одлука државног врха Србије, не призна диктат силе и неправде него да Косово и Метохију сматра, увек и заувек, својом земљом, не спорећи, ни на који начин, чињеницу да је то и земља оних Албанаца који у њој вековима живе заједно са Србима.

    Црква ће, у сваком случају, остати са својим народом и у својим светињама на Косову и Метохији. То јој даје право и намеће дужност да упути овај апел.

    АЕМ и Патријарх српски
    И Р И Н Е Ј ср.

    Из Канцеларије
    Светог Архијерејског Синода
    доставља: Епископ бачки Иринеј

    Синодска саопштења

    |

  7. Симче, потпуно си у праву. За „црну тројку“ је и Чедомир примјер чојства и јунаштва.

    Такав мрак не постоји на свијету. Не само да не постоји пружена прилика за другачији став него је у посљедњих пар дана све урађено да у водећим медијима у Србији нико ко мисли супротно не добије прилику да то и каже.

    Уважени Вучић је сопствени народ упоредио са Тачијем! Нико нема право на став, а да га дотични плачљивац не извријеђа и упореди са трговцима органима, терористима …

    Од њега су гори само они који га, након свега, бране.

  8. Poslednjim činom izdaje Vučić, Dačić i Nikolić su otvorili prvu stranicu stvaranja politike u interesu Srbije.
    Dva su ključna elementa za stvaranje nove nacionalne politike: izdajice i sve što uz njih ide su raskrinkane i, na drugoj strani, patriotska javnost je shvatila da je okupljanje svih snaga neophodno.
    INERCIJA Prvo treba smireno razumeti da je ogroman trud uložen pre raspada SRS kako bi se uzdigli Nikolić i Vučić. Setimo se da je u porazu Nikolić imao 2,2 miliona glasova. Zatim je dodatno SAD-EU gorivo doliveno da bi se proizveli u vodeće političare. Danas vidimo kako mašinerija radi za njih. Zbog svega toga, po samoj sili inercije, građani nikako pre konačnog čina izdaje nisu mogli da sagledaju o čemu je zapravo reč.
    Isto bi se ovo dogodilo i da je Tadić pobedio, samo bismo tada imali „patriote“ Nikolića i Vučića koji bi sprečili svaku istinsku borbu. Ovako je, za samo godinu dana, politički uništen Tadića, i potrošeni i Nikolić i Vučić.
    I danas i sutra biće potrebno dodatno objašnjavati i dokazivati da su Vučić, Dačić i Nikolić sluge kolonijalista, ali su nakon poslednjeg čina izdaje oni na nezaustavljivoj nizbrdici i samo će rasti taj broj ogorčenih ljudi, ljudi svesnih da su prevareni.
    Njima više pomoći i spasa nema. Samo je važno uporno raditi na razobličavanju prevare i izdaje, ali više nije upitno da je uspeh u tome zagarantovan.
    Kao vozilo na toboganu koje ludo juri i čini se da ga ništa ne može zaustaviti, a onda naglo, za samo nekoliko metara, bude zaustavljeno, tako su i ovi potpisi u Briselu formalno a suštinski snaga Kosova koja živi u svima nama, već prepolovili Vučića i Dačića, a Nikolića sveli na skoro ništa.
    JA SAM EU TVOJA I NEMOJ IMATI DRUGE UNIJE OSIM MENE Politika koja počiva samo na medijima, a to je pozicija Vučića i Dačića danas, ne može opstati. Ta politika bezuslovnog klanjanja EU integracijama ne može obezbediti socijalnu sigurnost, nacionalni integritet, bezbednost, ona nema vrednosno utemeljenje, tu nema solidarnosti, ni pravde ni istine, a pre svega nema slobode. Ukratko ona ne počiva ni na čemu drugom do na stranim plaćenicima i poltronima, i onog trenutka kad građani masovno shvate da su bili u zabludi, krah takve politike je neminovan.
    RAZLIKE NISU BITNE Poslednji čin izdaje doveo je do naglog sazrevanja patriotske javnosti. To sazrevanje se ogleda pre svega u tome što je široko prihvaćeno da naše međusobne razlike nisu bitne ako smo saglasni da Srbija ne treba da ide u EU i da se Kosovo i Metohija moraju braniti.
    Ono što je dodatni kvalitet jeste činjenica da je gotovo na celom patriotskom frontu postignuta akciona koordinacija. Mi se sada dublje zbližavamo kroz niz zajedničkih akcija ili usaglašenih i prethodno dogovorenih akcija.
    U toj borbi, pošto je neprijatelj snabdeven svime što novac može da obezbedi, pobeda ne dolazi jednim udarcem. Taj trenutak je bio moguć na mitingu 2008. godine i on je prošao. Sada se tzv. vlast kruni stalnim udarcima, sve dok toliko ne naupkne, da se surva zbog udarca koji se ni po čemu neće razlikovati od svih prethodnih.
    Takva vrsta nametnute borbe nužno će isklesati prve odluke i prekaliti prave borce. Uz greške, uz posrtanja, ali prvu put ćemo dobiti autentično političko vođstvo (Milošević je bio produkt starih SK-DB struktura, a DOS je bio snažno oslonjen na SAD-EU).
    KATARZA Za razliku od prethodnih rušenja vlasti i političkih smena, ova promena će dovesti do katarze u narodu. Već danas, za 11 meseci od izbora, Tadić je ništa, a Vučić, Dačić i Nikolić potpuno potrošeni. Za manje od godinu dana. Da je Tadić pobedio, izvesno bi potpisao ovu izdaju (zato Đilas i kaže da će DS sve ovo podržati), a da su nam tada Vučić i Nikolić bili opozicija koja tek preuzima vlast, stvari bi bile mnogo gore.
    Rušenjem ove kolonijalne vlasti vratićemo se sopstvenim interesima i ući na teren stvarnog poboljšanja života ljudi.
    Realna politika ostvarenja interesa građana Srbije nakon rušenja ovog režima nužno će se razviti, zbog toga što se vlast u interesu Srbije, nasuprot interesima SAD i Nemačke, može održati samo dobrim i odlučnim potezima. Kada je politika utemeljena na sopstvenim interesima, ona je utemeljena na stvarnoj podršci građana, a nje nema i ne može je biti kada si u sukobu sa tako jakim protivnikom ako ne vučeš dobre poteze.
    Izgradićemo stvarne institucije, a ne nešto što trećerazredni birokrata u Briselu štriklira kao dovoljno dobro za koloniju. Stvaraćemo zaista kvalitetno zdravstvo i obrazovanje, a ne ono koje je za strane interese dovoljno da obezbedi vrstu i obim proizvodnje za koji stranci imaju interesa. A znamo da je njihov interes u kolonijama u kojima ima milion nezaposlenih za dobro zdravstvo gotovo nikakav.
    Imaćemo vojsku koja je odgovarajuća nama, a ne po merama NATO.
    Sprovešćemo spoljnu politiku koja je jedino realna: ako albanski secesionisti imaju na svojoj strani SAD i EU, onda Srbija kao svoj spoljnopolitički prioritet mora odrediti da na svojoj strani ima Rusiju, a zatim i Kinu i sve druge zemlje koje vode suštinski istu borbu za slobodu kao i Srbija.
    Krenućemo, prvo i pre svega, putem ozbiljnog, održivog i obimnog privrednog razvoja.
    Samo tako će u drugom koraku biti moguće odbraniti Kosovo.
    Zato je svaki napor da se pobedi poslednji bastion kvazikolonijalizma u Srbiji, da se sruši tzv. vlada Vučića i Dačića, zaloga za budućnost u kojoj vredi živeti.

Оставите одговор