Имао је рану на прсима

Oд 5. XII 1914. овдје. Читаво вријеме сам у ћелији. Прије три дана скинути окови.

субота, март 1, 2014 / 14:25

Отац сељак, бави се и подузећима. Отац миран човјек, не пије. Отац живи у Грахову, у Босни. Нема болести у фамилији. Пет разреда школе (свршио) у Сарајеву, затим три разреда у Београду, без матуре. Увијек био здрав. Не зна ништа о тешким повредама до атентата. Тада повреде на глави и свуда, онда пао у несвијест. Шарлах. Није имао Enuresis nocturna.

Као гимназиста ноћу тумарао. У соби се шетао. Само за једне године.

Пробудих се. У трећем разреду. Никада нисам имао нападе несвјестице. Увијек одличан ђак до петога разреда. Заљубих се.

Почео је да схвата идеале, итд. Напустио школу у Сарајеву 1911. Онда су биле националистичке демонстрације против Тисе. Био је у првом реду ученика. Професори се рђаво понашали према њему. Читао многе анархистичке, социјалистичке и националистичке списе, белетристику и све. Сам књиге куповао; о овим стварима није говорио. Оца није забављао политичким стварима. Ријетко је био са другим ученицима; увијек сам. Био је увијек миран, сентиментално дијете. Увијек озбиљан, с књигама, са сликама, итд. Ни као дијете није био нарочито побожан. Означује годину 1911. као критичну. Сам је пошао у Београд, ником није о том говорио, отац и брат нису хтјели да му шаљу новаца. Обећао је да ће бити добар ученик. Тада су се сагласили да остане у Београду.

Отац 54 године, мајка 45. Још два брата. Један од 26, а други од 18 година. Још шестеро умрло, као мала дјеца до десет година, он је четврто дијете. Браћа су ученик реалке и трговац. Браћа посве обични људи.

Љубав према дјевојци није ишчезла, али јој никада није писао. Прича се да ју је упознао у четвртом разреду; идеална љубав.

Није је ни пољубио; осим тога неће ништа више о томе да каже.

Студираше као приватни ђак. Ни с ким се није дружио, усамљен, увијек у библиотекама. Хтио је у Балкански рат, али су пронашли да је слаб. По неколико мјесеци сваке године био је код брата код Сарајева.

Тек у мају 1914. положио испит осмога разреда.

Приликом атентата озљеде на глави, леђима и свуда. Узео је цианкалиј, али је био слаб па је повратио.

У самици врло рђаво, без књига, ништа нема да чита, ни с ким се није дружио. Навикао је да увијек чита. Највише пати због тога што нема нешто да чита. Спава ноћу највише по четири сата. Увијек сања. Лијепи снови. О животу, о љубави, ништа што би застрашивало. Мисли о свему, нарочито о приликама у Отаџбини.

О рату је нешто чуо. Једну трагичну ствар је чуо : Србија више не постоји. Његов је живот уопште тежак.

Србија не постоји, са мојим народом биће рђаво.

Није се могао избјећи свјетски рат, од тога он није зависио (мисли на атентат пр. прев.) Био је идеалан човјек. Хтио је да освети свој народ. Мотиви: освета и љубав. Цијелу младост у таквом револуционарном расположењу. Говори о анархистичким списима који су га побуђивали на атентат.

Данас мисли другачије. Мисли да је у читавој Европи могућа социјална револуција, пошто се ствари измјењују. Неће више да о томе говори пред профусом (Старjешина казнионе, пр. прев.) . Не поступа се с њиме рђаво. Сви су с њим коректни. Признаје да је прије мјесец дана покушао самоубиство, хтио се објесити о пешкир. Живот је тежак. Нема наде. Била би лудост да се нада. Има рану на прсима и на мишици. (fungus).

Живот као што је мој јесте немогућ…

Тада око дванаест сати не могаше да једе, био је рђаво расположен, наједанпут идеја да се објеси. Да је имао прилику, то би учинио. Мисли на родитеље и на све, ништа не чује за њих, признаје да чезне. То (чежња, пр. прев.) постоји код свакога.

Принцип Гаврило 19. II 1916. – Казнени завод


Након атентата на надвојводу Франца Фердинанда, Гаврилу Принципу је суђено у Сарајеву заједно са осталим атентаторима и, осуђен 28. Х 1914. године, пребачен је 2. ХII 1914. године у војни затвор у Терезину, гдје га неколико пута посјећује доктор Мартин Папенхајм. Гаврило Принцип умире од туберкулозе 28. IV 1918. године.

Ово је дио стенографске биљешки доцента дра. Мартина Папенхајма о чешћим разговорима са Гаврилом Принципом у времену од фебруара до јуна 1916. : О историји његовог живота, о атентату и о његовим политичким и социјалним идејама.

Биљешке су настале у вријеме када је Велики рат бјеснио свом жестином. Папенхајм је забиљежио разговоре које је водио са Принципом, чиме је дата нова перспектива у поимању његове личности.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор