Имачкијада: Најава изложбе, ликовна теорија, умјетнички савјет и нешто биографија

Изложба под називом ИМАЧИКАДА / Ивана Благојевић и Александра Кузмановић / Арт клуб Простор / 20.12.2018. у 20:00 часова

среда, децембар 19, 2018 / 11:26

БЕТОН је двојац у оквиру кога дјелују двије умјетнице и студенти завршне године Академије умјетности Студијског програма Ликовних умјетности, Александра Кузмановић и Ивана Благојевић, смјерова Сликарство и Графика. Назив двојцу дају методом реверзибилног спајања почетних слова назива својих родних градова, Новог Града, Теслића и Бања Луке гдје су се упознале и започеле овај пројекат.

Цртеж је техника посредством које се састају у заједнички креираном свијету и техника којом граде специфичан, динамичан и сензибилан дијалог. Овај дијалог је визуелан и на моменте вербалан, у смислу примјене текста у форми духовитих синтагми или издвојених, за умјетнице важних ријечи. Дијалог је визуелно уобличен интимном и интерном симболиком која се формира свакодневним догађајима, доживљајима и различитим ситуацијама њиховог блиског социјалног окружења. Када им сама вербална комуникација престаје бити довољна, умјетнице је транспонују у симултани ликовни поступак визуелног разговора на папиру или платну.

У ликовном језику као и контексту рада дјелимично се наслањају на искуства умјетничке групе КОБРА али тек након увиђања сличности, јер је одређени број цртежа већ постојао када су откриле ову групу европских сликара и књижевника. КОБРА естетику црпи из дјечијег цртежа, везујући свој ликовни поступак за задвољство умјетничког дјеловања, непосредност, питкоћу и свјежину цртежа.

У дјеловању двојца БЕТОН препознатљива је неоптерећеност израза, чистоћа и усхићена потреба за компоновањем мисли у виду апстрактних линија и површина, али и конкретних појава у различитим цртачким материјалима. Ови визуелни дијалози младих умјетница, заиграно плијене посматрача. Група КОБРА бира ведар, дјечији колорит не из жеље да де-интелектуализује свој умјетнички поступак већ свјесно желећи да превазиђе негативне психолошке заостатке историјских околности рата, које су диктирале углавном тмуран колорит у њемачком сликарству 40-тих година и почетка 50-их. Из ове чињенице сасвим је јасно успостављање везе са тренутним историјским околностима нашег поднебља, а што самом процесу бирања и освјешћавања ове референце даје додатну вриједност, као и цикличну сложеност Иванином и Александрином тренутном пројекту БЕТОН.

Из овога слиједи потреба за умјетношћу и употреба умјетности у раскидању негативних друштвених и психолошких образаца, чим умјетност добија и етички коректан и психолошки практичан оквир будући да посматрачу мами осмијех на лице духовитошћу призора, те даје позитивну матрицу и нов приступ тешким свакодневним темама које нужно производе или су произведене негативним друштвеним и индивидуалним менталним озрачјем. Фузија њихових појединачних ликовних поетика и индивидуалних ставова јаснија је када се појединачно осмотре њихове самосталне цјелине цртежа које су такође дио изложбе под називом ”Имачикада”. Александра бира мотиве ентеријера и екстеријера али их представља на такав начин да је присуство појединца у њима очигледно.

Присуство топлине и сигурност тијела у коме индивидуа борави и посматра свијет око себе је снажна. Присуство и доживљај свијета који Александру окружује, узбуђује је у свој својој комплексној једноставности – у свим најситнијим детаљима и непрегледним просторима у којима се преплићу свјетло и сјена. Ликовни појам који поприма облик егсистенцијалистичког питања на сваком цртежу је извор свјетлости. Ивана предмет свог интересовања препознаје у подсвијести која је евоцирана тренутним или прошлим догађајима, доживљајима и особама. Призма кроз коју их уобличава, концептуализује и даје им ликовну вриједност је чиста емоција.

Појавности којима се бави су формиране тек до апстрактног знака или аморфних, преклапајућих и лебдећих облика, који су својеврсне формације метафизичких и биолошких микро-хибрида. Енергију различитих квалитета коју простор, појаве и умјетници блиска бића у себи скупљају, чувају и повремено ослобађају она осјети, види и биљежи.

мр. Борјана Мрђа, доц.

УМЈЕТНИЧКИ САВЈЕТ:
мр Свјетлана Салић Митровић, ред. проф.
мр Јелена Каришик, ред. проф.
мр Борјана Мрђа, ред. проф.

КРАТКЕ БИОГРАФИЈЕ:
Пуно име и презиме ми је Александра Кузмановић, и рођена сам у Теслићу 23.04.1997. године. Ту сам завршила средњу школу (Машинство и обрада метала), 2015. сам уписала Академију умјетности Универзитета у Бањој Луци (смјер Сликарство), тренутно сам 4. година у класи професорице Борјане Мрђа.

Ивана Благојевић, рођена 3.10.1996. године у Новом Граду. Студира на Академији умјетности, одсјек Ликовни, смјер Графика. За вријеме студирања учествује на многобројним конкурсима, колонијама те колективним изложбама. Године 2016. И 2018. добија похвалу од Академије умјетности из области Графика. Касније оснива умјетничку групу Бетон са колегиницом и умјетницом Ацом Кузмановић. Бави се графиком, сликарством, фотографијом те се изражава кроз многе друге медије. У свом раду акценат ставља на емоције, доживљаје и искуства која остварује у својој свакодневници.



Оставите одговор