Има посла: Удружили се естетски хирурзи Републике Српске
У Бањалуци је, након двије године припремних активности, почело са радом Удружење за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију Републике Српске /СПРАРС/. Предсједник Удружења доктор Стево Мартић изјавио је Срни да је једна од најмлађих, али медијски најекспониранијих хируршких грана, пластична, реконструктивна и естетска хирургија дефинитивно добила Удружење које ће представљати и окупљати љекаре, специјалисте пластичне […]
У Бањалуци је, након двије године припремних активности, почело са радом Удружење за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију Републике Српске /СПРАРС/.
Предсједник Удружења доктор Стево Мартић изјавио је Срни да је једна од најмлађих, али медијски најекспониранијих хируршких грана, пластична, реконструктивна и естетска хирургија дефинитивно добила Удружење које ће представљати и окупљати љекаре, специјалисте пластичне и реконструктивне хирургије из Републике Српске, али и из осталих земаља.
"Пластична и реконструктивна хирургија представља једну од најмлађих хируршких грана која се издвојила из Опште хирургије, без које се живот савременог човјека не може замислити. Тренд повећања броја естетских и корективних захвата који се обављају у савременом друштву нису мимоишли ни Српску. У посљедњих десетак година увелико је забиљежен раст пластично-реконструктивних, те посебно естетских и корективних захвата којим се подвргавају грађани Српске", оцијенио је Мартић, који је специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије.
Он је нагласио да Удружење има за циљ да промовише струку пластичних хирурга, штити њихове интересе, али и да својом активношћу унаприједи здравствену политику везану за струку пластичних хирурга у Републици Српској.
"Једна од основних мисија Удружења је едукација, те усавршавање специјалиста и специјализаната пластичне хирургије, као и сарадња са колегама из региона, организовања конгресних активности и слично", навео је Мартић.
Он је најавио да ће међу првим активностима бити организовање мини конгреса који ће окупити првенствено свјетска имена пластичне и реконструктивне хирургије који су поријеклом из Републике Српске, а који ће обавити више сложених оперативних захвата из области естетске и реконструктивне микрохирургије.
Такве интервенције се не обављају у региону, те за захвате тог типа пацијенти треба да издвоје велике суме новца да би били оперисани у неким од престижних европских центара, рекао је Мартић.
Активношћу Удружења, нагласио је Мартић, планира се и успостављање континуиране едукације пластичних хирурга у европским и свјетским центрима којима ће се унаприједити струка, али и квалитет пружања здравствених услуга из области пластичне и реконструктивне хирургије становништву Републике Српске.
Он је подсјетио да су непосредно након рата у Републици Српској радила само двојица специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије.
"Развојем свих медицинских струка, едукацијом већином на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургије ВМА Београд, али и осталим центрима, данас у Српској ради 12 специјалиста пластичне и реконструктивне хирургије и шест специјализаната. Постоји наставна база при Медицинском факултету у Универзитета у Бањалуци и Фочи и тренутно се у потпуности може обавити едукација из ове специјалности у Републици Српској", прецизирао је Марић.
Према његовим ријечима, већина љекара је запослена на Клиници за пластичну и реконструктивну хирургију Универзитетског Клиничког центра Бањалука, али и у другим центрима, као и у приватним здравственим установама, ѕбог чега је, како је навео, логичан слијед активности којим се унапређује струка био формирање Удружења за пластичну хирургију Републике Српске.
Jedna od razvojnih šansi. Da je sreće i pameti silu bi turista iz Evrope mogli privući jeftinom a kvalitetnom uslugom iz domena plastične hirurgije, stomatologije, autolimarije… malo standardizacije, sertifikata i kvalitetna promocija po Evropi. Eto posla za par hiljada ljudi.