Има ли Путин још љешника у џеповима?

У сијенци Орешника ничу разне медијске гљиве, којима годи мрак. A то је, у тренуцима када је једна суперсила као Русија, одлучила да демонстрира силу испаљивањем ракете стратешке намјене, веома, веома опасно.

Прво треба да разјаснимо, да је Орешник само наставак дуге плејаде руских тактичко-оперативних и стратешких ракета, што би у овом случају могли пратити до 1974. године и појаве руске ракете Пионир, које су полетјеле након потписивања споразума између Никсона и Брежњева 1972. године, о ограничењима у врсти и броју ракета кратког и средњег домета, како би се смириле тензије у Хладном рату.

Руси су тада направили ракету која носи бојеву главу из три дијела, који могу маневрисати независно један од другог. Затим су сљедили системи као Топољ, Топољ-М, Јарс и Барс. Претпоставља се да је Орешник заправо ракета која има носач ракету Барс и орбиталну једрећу и маневришућу суборбиталну бојеву главу Авангард.

Барс носи ознаку РС-26, а доста сада познатија ракета Сармат, РС-28. Сармат се такође може користити за избацивање Авангарда у орбиту. Ова врста муниције долази из свемира на земљу и јако је тешко уопште примјетити, не само да се креће великом брзином, него приликом повратка на Земљу, пројектил доживљава атмосферско сагоријевање које заглушује сигнале радара. Обзиром да може маневрисати, она није буквална балистичка ракета, већ се њена трајекторија може подешавати у више бојевих блокова који гађају засебне циљеве.

У овом случају, имали смо прилику да видимо како по творничком комплексу Јужмаш у Дњепропетровску пада шест бојевих глава, које су се даље раздијелиле такође на још шест и нису носиле нуклеарно, него конвенционално пуњење. Брзина пада сама носи са собом изузетну силу, која пробија бетонске бункере дубоко под земљом, но Орешник није направљен за то. Од 36 пројектила на које се раздјељује Орешник, довољно је само један да носи нуклеарну бојеву главу, док остале могу бити само мамци. Тренутно амерички системи не могу да оборе ове системе, који се крећу брзином до 4 километра у секудни.

Русија овим демонстира силу, не би ли мало разумнији гласови били чујнији на Западу гдје Сједињене Америчке Државе имају сличан пројектил Мрачни орао (Dark Eagle) и тек у његовој сијенци успијевају гљиве.

Само се називају нуклеарне печурке.

То је нешто што се тиче и остатка човјечанства, а не само Запада и Русије који се сукобљавају посредничком рату у Украјини. Оно што је најопасније, јесте да рањена звијер одлазеће америчке администрације, очигледно покушава да, не одустајући од своје политичке агенде, увуче читав свијет у опасност нуклеарног рата. Чак и када су изгубили мандат за то од америчког народа.

Иста та америчка и западноевропска, агресивна визија свијета, која је говорила да је Русија слаба, да је Путин кукавица, притискајући Владимира Зеленског прво да се повуче из споразума Минск 1 и Минск 2, истовремено 2019. повукавши САД из Споразума о ракетама кратког и средњег домета, који је био кичма стратешке безбједности планете – изазвали су потез исте те Русије и истог тог Путина 24.02.2022. године, који је промијенио свијет без претјеривања.

У овом тренутку, након што је на фронту резултат исти као и када је Борис Џонсон наговорио Владимира Зеленског да саботира и затим се повуче из преговора са Русијом у фебруару/марту 2022. године у Истамбулу – Зеленском ће се поставити питање због чега је толико људи онда погинуло? И то је његов политички крај у земљи.

У општој атмосфери политички одлазећих, свим осталим земљама свијета које нису укључене у овај сукоб, императив је да изврше дипломатски притисак, како ситуација не би ескалирала у правцу најаве Сергеја Рјабкова, како ће Русија обновити нуклеарне тестове.

Сувише је велики улог за све нас остале, да гледамо како Бајден или Трамп провјеравају има ли Путин још Орешника у џеповима.