Игор Тешић: Дан се по јутру, а држава по конкурсу познаје

Ако се по јутру дан познаје за људе који се баве умјетничким стваралаштвом у Републици Српској слиједе суморни дани.

петак, јануар 11, 2019 / 07:42

Министри Владе Републике Српске нису поштено ни загријали фотеље, а већ одлети 195 000 конвертибилних марака на рачун продуцентске куће Зилион филм која је у власништву Лазара Ристовског. Намјена, помоћ у снимању историјске драме „Краљ Петар први“.

Филм о чика Пери, најбољем монарху којег су Срби икада имали, треба подржати. О краљу Петру треба снимити не један, већ 50 филмова, као што на примјер Амери раде са Линколном, Кенедијем, и другим историјским личностима важним за њихову, а и свјетску, историју. Проблем је у томе што се та средства дају мимо било каквог конкурса. Посебно је чудно што се новац даје за филм који је већ снимљен, завршена је постпродукција, а дистрибуција увелико траје.

Зли језици би рекли да је Ристовски новац добио због несебичне помоћи Милораду Додику током преизборне кампање, али нећемо мијешати политику у ово. Свако има право да подржава кога жели и ко му је срцу мио.

У исто вријеме, у буџету за наредну годину, за СВЕ ствараоце који снимају филмове у Републици Српској, документарне, игране, анимиране, кратке, дуге, експерименталне, издвојено је, на папиру, срамотних 100 000 марака !!! Зашто кажем на папиру, зато што сам био свједок смањења те ставке на једном ранијем конкурсу за читавих 40%. Ко сумња нека провјери. Такође, и сам сам био у прилици да прођем на једном конкурсу Министарства просвјете и културе Републике Српске Посебно је проблематично то што добијена средства не буду довољна за реализацију филма, али аутори вјерују да ће други помоћи снимање кад виде да је пројекат подржало Министарство. Онда их порази сурова реалност. Добију паре, то није довољно, да ли паре враћати или на мишиће радити филм и онда та агонија траје неколико година и сваки добијени фенинг изађе на нос по сто пута.

Са истим пројектом прошао сам и на конкурсу и Филмског центра Србије.

Кључна ријеч је КОНКУРС !!!

Да бисте тражили паре у Србији (или било којој држави која има уређен систем финансирања кинематографске дјелатности) морате имати партнерску продукцијску кућу  којој је сједиште у Србији. Такође, морате 80% добијених средстава потрошити у Србији, тако да новац остаје у земљи из чијег се буџета финансира.

Питање за премијера Вишковића, ко је предложио да се фирми из Србије без конкурса додијеле средства?

Питање за министра Наталију Тривић, да ли Ристовски има партнерску продукцијску кућу у Републици Српској преко које је тражио новац?

Питање за обоје, колико људи из Републике Српске је добило улоге у овом филму и колико њих је било у техничком саставу снимајуће екипе?

Бојим се да се наставља пракса некадашњег министра Антона Касиповића који је мимо конкурса дијелио новац пореских обвезника Републике Српске за разне филмске пројекте од којих Република Српска није имала велике користи.

Ако ће се тако дијелити наш новац поставља се питање чему онда школовање кадрова на Академији умјетности Универзитета у Бањој Луци? Како да наши режисери, сценаристи, глумци, сценографи, монтажери, стекну знање и референце ако неће бити подржани на прави начин од државе у којој живе и стварају?

Да не буде забуне (провјерите са уредником Фронтала и свим људима који ме лично познају моје личне националне ставове) није ово напад на један српски филм какв је овај. Ово је напад на једно бахато расипање нашег новца без икаквог плана и критеријума. Ово је критика једне лоше праксе какву смо имали у прошлости и која се показала као контрапродуктивна. Волим Србију и јесам Србин, али има она народна „јесмо браћа ал’ нам кесе нису сестре“. Ми морамо све своје снаге и средства усмјерити у стварање великих филмских имена Републике Српске. Звијезде се не рађају, звијезде се стварају.

Напорним радом које је њихово лично улагање и финансијском подршком државе и друштва у којем стварају. Не требамо бити пуно паметни, него само преписати концепт од других који су на томе направили рекламу свјетских размјера. Док ми дајемо паре мимо конкурса ФБиХ има Оскара, Златног медвједа, један од најбољих филмских фестивала у европи.

И онда се чудимо што свијет и даље прича о „злим Србима из Босне“ како и неће кад ми нисмо снимили ниједан филм о нама самима !!!

П.С. Радим и ја филм о краљу Пери, али из периода док још није био краљ, док је четовао по Крајини као Петар Мркоњић.

П.П.С. Драге моје колеге, гдје сте? Није српски ћутати !!!

Игор Тешић, дипломирани филмски и ТВ режисер



7 КОМЕНТАРА

  1. Moj vam je prijedlog sljedeci: bojkotujte sve buduce konkurse dok se ne izmjene zakonski akti koji uopste omogucavaju dodjelu sredstava za projekte iz oblasti filma odlukom. Zatim ukljucite bracu iz muzicke akademije i neka bojkotuju i oni, ne samo konkurse, vec i sve pozive za muzicke, horske i druge nastupe. Posaljite otvoreno pismo grupi koja selektuje prestonicu kulture 2020, na koju pretenduje gradonacelnik i recite im da bi odabrati Banjaluku bila glupost bez premca i da je sto stav strucne javnosti.

    Udruzite se, identifikujte sva mjesta i prilike u kojima vas vlast i drustvo treba i na vas racuna, oktrijte sve poluge kojima upravljate, a kojih ima vise nego sto mislite, te otkazite poslusnost i saradnju dok se vasi zahtjevi ne ispune.

    Pisanje i tuzakanje po medijima ne proizvodi vise nikakav rezultat jer vlast nema srama, a narod nije briga.

  2. П.П.С. Драге моје колеге, гдје сте? Није српски ћутати !!!

    uffffff
    Kakav mladalački zanos.
    „Za mnom, junaci“, reče on i krenu, dok ga drugi ispratiše pogledom uz srk kafe.

  3. Добро си ово написао,знам шта је мука и сила када месарски режим хоће да има руку тројеручице на водоинсталатерским папагајкама али и на филмској клапни и наравно да за свој “ ангажман“ отме срж зараде,труда и идеје.
    Смета ми само ово да ти Симић мора или може потврдити твој патриотизам??!
    Сваки дан доживљавамо овдје да неко режимско псето каже како неко од нас на Фронталу није Србин,или је плаћеник,или је залутао.
    Док год буде тако,режим ће газити људско достојанство а ти ако хоћеш да живиш у таквом друштву продај режиму душу,морал,част и достојанство па ће ти они признати да си добар патриота.
    Такав систем се мора срушити и то им се треба отворено поручити.
    Баш те брига шта Симић о томе мисли.

  4. Критиковао бих неке ставове аутора, мантру припростих људи којом се „болдује“ анимозитет Срба са двије обале једне ријеке, но како аутор написа да ради филм о Петру док још бјеше Мркоњић, има по аутоматизму моје симпатије, самим тим и немам право бити строг у коментару.

    Е сад, тачно је да су 100.000 КМ за све филмске пројекте ђутуре, смијешно, безобразно мале паре, и порука о односу власти према култури и филму и колико (не) маре за филмску умјестност у Српској. У посту на другој теми сам писао како су не тако давно били издашни према једном смећу од филма („Свети Георгије убива аждаху“) за који се знало, знајући рукопис режисера, да ће бити антисрпска сплачина, што и јесте био.

    Како написа аутор, и та сума се умањи, а најгоре је и када филмски ствараоци траже, тачније мољакају за коју пару, иде поспрдно под*ебавање (типа „шта сад то ви ку*чеви умјетници нешто правите“), што говори о тим ликовима који су дошли у ситуацију да се они питају и одлучују како распдјелити паре.

    О филму и пратећој серији Ристовског, моћи ћемо коју када га/је видимо, барем ја. Ако се испостави да је добар филм и серија, кроз коју ће се афирмисати о неке данас потиснуте вриједности, то су добро уложене паре. Да ли је требала влада када већ кешира условити да буду укључени и глумци и филмски ствараоци из Српске, ствар је приоритета које ћемо поставити.

    Но има нешто пуно важније у овом посту. Аутор примијети „и онда се чудимо што свијет и даље прича о злим Србима из Босне“. То је то, кроз филм, и то можда само кроз филм, можемо афирмисати и другу страну приче о нама.

    Један мој пријатељ је урадио један филм прије неких 12ак година. У уводном дијелу, неких 20ак минута, је обукваћен и ратни период. Како је био учесник наше ВРС, ту је показао истину како то бјеше у рату, у ВРС, баш тако, ни црну ни бијелу, него баш како бјеше.

    Ту нас (нас из ВРС) демонизују у ратним бошњачким пропагандним филмовима у које они баш пуно улажу (срећом то су редом пропагандне сплачине и лоши филмови, добију коју награду јер код наручених филмова подразумијевају се и наручене награде, но доживе судбину свих лоших филмова, забораве се). слично нас прикажу и „београђански“ дрипчићи, финални производи негативне селекције у земљи Србији, како је то већ пожељно приказати неке тамо прекодринске Србе из „београђанске“ визуре, и у тим филмовима, дал сарајстанским, дал београђанским, са малим нијансама, смо гомила олоша, агресивних, простих, неуких и садистички настројених ликова, обавезно увијек има један, али само један који мало вуче на нормалу, оно да се прода привид коректности.
    И ту се мора порадити, и кроз филм афирмисати и другу страну приче.
    Но ту је ? да ли су они који одлучују о парама свјесни важности филма у тим процесима. Наравно нису.

    На крају, аутору подршка да истраје у филмском пројекту о Петру Мркоњићу.
    У овом времену када се култура свела на ријалити културу која подразумијева гадљивост према историјским темама, када се српски фикм (и у Србији, а о Српској да не говорим) потискује, настоји свести на само оне кроз које ће се промовисати неки скаради процеси, ући и такав пројекат је борба са вјетрењачама. Пуно среће.

  5. Некад сам и овдје нешто коментарисао на тему о потреби слања у свијет праве слике српског народа.

    Нажалост, за циљеве других, сатанизован је медијски српски народ деведесетих година, тада нисмо знали-хтјели одговорити, ако ништа да бар ублажимо ту проведену намјеру од сотона.

    Ново је вријеме давно настало, да је среће, још прије 15 година би Србија формирала стручни тим из више области, од историчара, до књижевника, филмских режисера, маркетниг мајстора………

    Циљ је израда стратегије- пројекта дјеловања на унутрашњем и спољашњем плану.

    На унутрашњем, да се открије права историја нашем народу, да се комунистичке подвале разоткрију, све како би одгајали у будућности дјецу која знају и поштују своју праву историју, на спољашњем, да се уђе у бар 2/3 кућа у свијету са питким, али тачним информацијама о српском народу, о нашим великанима, о Србији и Републици Српској, све кроз друштвене мреже, филсмку индустрију, кроз политику, спорт, културу…..

    Тај пројекат још није ни осмишљен, а требао је давно почети са реализацијом, јер прави резултати се могу постићи тек за десетак година континуираног рада.

    Прије више година сам о томе писао на Новом Стандарду и предлагао бар 100 милиона евра на годишњем нивоу за тај МЕГА пројекат, предлагао сам и вође пројекта, свакако да су то два велемајстора и доказане патриоте, два најјача у српском роду, велики Здравко Шотра и велики Душан Ковачевић.

    Нема зајебавања са часном српском историјом, њу треба истинито, али шармантно, питко показати, ко то може боље разумјети, урадити, или другим помоћи да ураде од оваквих као што су Шотра и Ковачевић?

    Док год то не урадимо, имаћемо онакву бруку на унутрашњем плану, као што су скандалозни Немањићи, она говна од серије за коју је неки почетник режисер из СНС потрошио десетак милиона евра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *