Игор Дамјановић: Који је Марко Милачић прави?
Марко Милачић је данас положио вијенац српским жртвама у Братунцу. Прије неколико година био је недалеко, у Поточарима. Поред изједначавања Ратка Младића и Насера Орића "као браће по злу” написао је и два текста.
ПРВИ: Сребреница у нама (19 година касније)
– Треба поћи у Сребреницу. Овако, одавде, одсвуда, она је само пуки симбол и пуста прича, ма ко је и ма како (зло)инетрепретирао. Био сам тамо. У Поточарима, то тресне човјека у чело, ако човјека у челу има: поименице, један по један старац – мушкарац – младић – момчић, хиљаде њих, уредно – година рођења – година смрти, непрегледно, трајно;
– Ипак, знам више од свега: све наречено не умањује сребреничке смрти ни за кап крви. Мртви су мртви да мртвији бити не могу. Убијени као беспомоћни пси. Систематски стријељани по урвинама, без наде да ће се, ипак, неко, као у филмовима, појавити, избавити их, вратити њиховима. Поменуто, не умањује одговорност Младића који је уз амин надређених покосио хиљаде младића.
(КАД КАЖЕ НАДРЕЂЕНЕ МАРКО МИЛАЧИЋ ЦИЉА НА СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА И РАДОВАНА КАРАЏИЋА. ОПТУЖБЕ ЗА ДЕШАВАЊА У СРЕБРЕНИЦИ ПРОТИВ СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА САМ ХАШКИ СУД ОДБАЦИО ЈЕ ЗА ЊЕГОВОГ ЖИВОТА, У ТОКУ ПРОЦЕСА, МНОГО ПРИЈЕ МАРКОВОГ ТЕКСТА.)
– У Сребреници су побијени људи! И док не буду кажњени сви одговорни ма и за једну кап крви (тамо и свуда), и док у себи не убијемо дух фашизма у односу на другог и другачијег (који то, заправо, није) – дух, који је на овим просторима још виталан и неумољиво жив – масакр Сребренице ће трајати;
– Постоје двије Сребренице: она у Поточарима и она у – нама. Прва ме боли, друге се бојим;
ДРУГИ: Сребреница која траје
– Имао сам десет година када се убијало у тим крајевима, у Сребреници, када се Ратко Младић са својим војскама светио Турцима…
– Осјећам и данас, оно за мене најважније: Младићеви и Орићеви пионири су будни, вребају не по рововима већ по порталима и друштвеним мрежама (а то је тако близу ровова, зар не?), уста пуних рата и омраза, мржње и подјела, крви.
– Дјеца су то, велик број њих, рођени након Сребренице, а ипак знају све о Младићу и Орићу, знају ко је, како и зашто убијао, до у детаље, ко су хероји, а ко издајице, знају све, а не знају ништа.
– Сребреница, али и сва ратишта овога свијета, су – у нама. Живе и вребају тренутак да искоче, да се разлију, да нас прогутају.
НА КРАЈУ НЕ МОГУ ДА НЕ ПОСТАВИМ ПИТАЊЕ КОЈИ ЈЕ ПРАВИ МАРКО МИЛАЧИЋ:
а) Онај дукљанин из Поточара, који је Слободана Милошевића оптуживао за оно што није ни Хашки суд;
б) Овај данас Србин у покушају из Братунца;
в) Опортуниста, зоон политикон, који ће све, па и невине жртве злоупотријебити да би убрао јефтине политичке поене и изградио каријеру?