ИБМ-ових 100 година

ИБМ је "рођен" 16. јуна 1911, када су се три мале фирме, удружиле у Computing Tabulating Recording Co. Данашње име носи од 1924. године. ИБМ данас слави стоти рођендан, а иако и сами гиганти на пољу рачунара и нових технологија, Гугл и Епл морају још да "расту". Гугл, Епл и Фејсбук данас су најчешће у […]

четвртак, јун 16, 2011 / 21:14

ИБМ је "рођен" 16. јуна 1911, када су се три мале фирме, удружиле у Computing Tabulating Recording Co. Данашње име носи од 1924. године.

ИБМ данас слави стоти рођендан, а иако и сами гиганти на пољу рачунара и нових технологија, Гугл и Епл морају још да "расту".

Гугл, Епл и Фејсбук данас су најчешће у центру пажње, тако да често заборављемо која компанија је "измислила" баркод, чији је рачунар који "размишља" скоро као човјек, ко нам омогућава да чувамо фајлове на лаптопу или да подигнемо новац са банкомата.

Ко стоји иза свега тога? International Business Machines, IBM – компанија којој је искуство дуго читав век очигледно донијело сталоженост, пошто се годишњица обиљежава без нарочите помпе.

ИБМ је "рођен" 16. јуна 1911, када су се три мале фирме, које су се бавиле производњом вага, машина за поништавање картица којима се биљежи када су радници дошли на посао, различитих помагала и прецизних механизама, удружиле у Computing Tabulating Recording Co. Име под којим нам је овај гигант данас познат услиједило је 1924, пише "Дејли мејл".
Смјештена у Ендикоту у Њујорку, нова компанија почела је да прави и машине које су са већ откуцаних картица запослених читале податке и складиштиле их у базу. До 1930, ИБМ-ове картице већ су пратиле податке од 26 милиона Американаца, у склопу програма социјалног осигурања који је тадашња влада покренула.
Величину машина из тог времена просјечан корисник геџета из ајпод ере не може ни да замисли, биле су заиста огромне, али логика процеса била је иста као логика модерних рачунара. И тада сте имали мјесто за складиштење података, математичко процесирање информација, и "излаз", објашњава Дејвид Миндел, професор историје технологије на Масачусетском институту за технологију.

Покретачка снага раног развоја ИБМ-а био је Томас Вотсон Старији, а њгов син, Томас Вотсон Млађи увео је компанију у информатичко доба. Данас, ИБМ-ове машине на неки начин стоје иза готово свега што вам може пасти на памет, од банкарских трансакција до снимака свемира.

Њемачки огранак компаније за време Другог светског рата Deutsche Hollerith Maschinen GmbH, у једном тренутку дошао је под контролу нациста, па је компанија спорадично била оптуживана за сарадњу са Хитлеровим режимом. Велики број докумената из тог периода је изгубљен, а они који су сачувани стављени су на располагање независним истраживачима са Универзитета у Њујорку и Универзитета Хоенхајм из Штутгарта.

После Другог светског рата компанија је улагала значајна средства и ресурсе у одржавање своје доминантне позиције на тржишту компјутера, који су заузимали читаве просторије.

До краја ’60. година, ИБМ је био једина компанија која се бавила високим технологијама која је из године у годину била у топ десет компанија. Током те деценије пет милијарди долара уложено је у развој серије рачунара који би могли лако да се апгрејдују, тако да прате раст компаније која их користи.

Магнетни хард диск представљен је 1956, а флопи диск 1971. Први бар код развила је ова компанија 1960, чиме је отворен пут куцању рачуна у супермаркетима на какво смо данас навикли. ИБМ стоји и иза брзих трансакција које нам омогућавају да уживамо у благодетима банкомата, а "ајбиемовци" су креирали и технологију магнетне траке за кредитне картице.

ИБМ је репутацију изградио на поузданости и присуству на свим тржиштима, као и на разгранатој продајној мрежи. Али, када је бирократија почела да гуши креативност, срећа је почела да се мијења.

Гигант је почео да посрће са успоном јефтиних микропроцесора и губио је корак са компанијама које су могле да испрате брзе промјене у индустрији.

Свој први персонални рачунар ИБМ је представио 1981. али је менаџмент компаније направио кобну грешку: у том тренутку нису откупљена права на софтвер који га је покретао. Погађате ко је стајао иза софтвера? Мајкрософт, наравно.
Захваљујући ИБМ-у, PC је постао мејнстрим, али компанија је почела да посустаје на тржишту које је практично створила. ИБМ је почео да зависи од Интелових процесора и Мајкрософтовог софтвера, што је "џина" учинило рањивим у тренутку када је PS индустрија почела нагло да расте, а ривалске компаније да користе исту технологију.

Када је опстанак доведен у питање, започет је болан процес реструктурирања компаније. Први извршни директор "аутсајдер" доведен је 1993. Луис Герстнер дошао је са позиције у Америкен Експресу и није био у потпуности упућен у технологију, али ни у "ИБМ културу". На првом састанку борда директора, Герстнер је, наиме, једини био у плавој кошуљи.

Герстнер је успјео да одоли изазовима, скресао је трошкове, оптимизовао број запослених и компанију усмјерио на развој сервиса, сториџа и услуга техничке подршке.

Са годишњим приходом од око 100 милијарди долара, ИБМ је данас на 18. месту Фортуне 500 листе. Сваке године у истраживања и развој улаже се у просјеку око шест милијарди, а резултат таквог приступа је и суперкомпјутер ИБМ Вотсон.



Оставите одговор