И указање Мирка Шаровића наговијести контрареволуцију

Згрожени што им укинуше тајност лажног гласања, Србљи запосједнуше четвороточкашима све тротоаре и смећем загадише сва игралишта своје престонице.

Недеља, јун 7, 2026 / 07:45

Пише: Стефан Мачкић

Настављамо преживати скрајнуте и криво осмотрене овоседмичне догађаје, већ благо уплашени да је остало још седмица до судњег дана.

Петак: Дигитална мазалица

Изненадни гост на сједници окупационих снага (ПИК) био је дан раније Алмир Бадњевић, директор Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ, горопадног назива и енглеске скраћенице "ИДДЕЕА".

Мудровао је, ваљда, о дигитализацији и како је Република Српска подрива. Томе се у петак жустро успротивио Срђан Мазалица, као шеф Клуба посланика СНСД‑а у Народној скупштини. Наравно, није се успротивио ставом да сам концепт дигитализације мора озбиљно да се преиспита, јер је вријеме показало велику рањивост дигиталних система. Тек пуком срећом (читај, чаробно корисним сплетом корупције, неспособности и лудизма), ту смо рањивост избјегли – у доброј мјери (читај, ИЗИС).

Дигитализација, наиме, по својој природи јесте централизација, јер документацију, па и личне податке грађана, традиционално папирнато раштркане по читавој територији, обједињава у јединствен систем, тј. на један или неколицину сервера. Масовна крађа физички раштрканих папирнатих података је изразито сложена, скупа и неисплатива. Међутим, упадом у дигитални систем прибавља се огромна количина осјетљивих података који су у њему централизовани, па је такав напад – иако на другачији начин сложен и скуп – итекако исплатив и, самим тим, и веома, веома примамљив. Напада ће, дакле, бити много, а успије ли који, посљедице могу бити несагледиве.

Не, Мазалица се није успротивио дигитализацији, већ се похвалио како Српска, баш супротно наводима бх. нивоа, не подрива дигитализацију, већ у њој предњачи, али у оквирима уставних надлежности.

Мазалица ипак исправно приговара ИДДЕЕА‑и што излази ван својих надлежности, подсјећајући да је "надлежна за електронске сертификате и електронске потписе искључиво у вези са идентификационим документима", а не за успостављање дигиталног идентитета. "Дигитални идентитет" је, у ствари, једна широка лепеза дигиталних услуга грађанима, на чему ИДДЕЕА ради већ неко вријеме.

Не подсјећа Мазалица, међутим, а требало би то да се чини сваком приликом, на озбиљну злоупотребу личних података какву је наметнуо ОХР. Наиме, ИДДЕЕА обједињује у централизовану базу биометријске податке свих грађана – отиске прстију и фотографије – али само за сврхе издавања личних докумената. Охаеровским диктатом, ови осјетљиви биометријски подаци уступаће се сада – нејасно је да ли Централној изборној комисији, или чак и приватним страним предузећима која уводе "нове изборне технологије" – за потпуно другу сврху од оне за коју су прикупљени.

Биометријски подаци свих грађана, из ове централизоване базе коју одржава ИДДЕЕА, користиће се, наиме, за утврђивање идентитета током избора. Није спорна само ова злоупотреба повјерења три милиона грађана, који су годинама давали своје биометријске податке за једну сврху, да би се они сада користили за потпуно другу сврху. Забашурило се некако да ова злоупотреба, још горе, употпуњује један поремећени механизам који – циљано или не – сасвим уништава тајност гласања.

Јавно ћете бирати окупационе папке, и бићете срећни

Предвиђа се, тако, да се при уласку на бирачко мјесто дигитално провјерава отисак прста бирача, након чега овај гласа иза паравана, те потом сам скенира свој гласачки листић. Ово нису нагађања, већ дословне, јавне изјаве званичника Централне изборне комисије БиХ. Опстане ли ранија идеја, све ће се ово одвијати под оком камера на бирачким мјестима.

Све то значи да ће остати на неком серверу непобитан траг – у виду метаподатака када је скениран отисак прста, када је скениран гласачки листић и, евентуално и буквално, снимка гласача како скенира тај листић – којим трагом ће се сваки гласач моћи веома лако повезати са скенираним листићем. Тим трагом се може тачно утврдити ко је за кога гласао.

Изостала је било каква – или бар иоле озбиљнија – расправа о суштини ових механизама. Ни један једини медији у Републици Српској, колико смо могли примијетити, није се детаљно бавио суштином овог питања. Оно мало расправе што се могло чути, сводило се на процедурална питања надлежности и нелегитимности ОХР‑ових наметања, те незадовољство тиме ко је добио тендер за ову злоупотребу.

Још једна јалова битка, показала је тако да је западна окупација одавно добила дискурзивни рат. Било какав сукоб унутар Босне и Херцеговине, са понеким крајњим изузетком, не тиче се уопште правца којим треба да идемо и политика које треба да усвајамо, а које су све наметнуте од Запада, већ искључиво на питање ко је надлежан да их спроводи. И, наравно, ко их брже и боље спроводи. Ми се упиремо да докажемо да побјеђујемо, на своју штету.

Субота: Још један лукави план

Осокољен јуначким испршењем Горана Селака, у новоосмишљену правну одбрану Милорада Додика – једино за нас и даље предсједника Републике Српске, а за све друге само предсједника – прискочио је правник Љубинко Митровић. Закључак и поучак им је обојици да Додик не може да се кандидује само за предсједника Републике, али може за функције бх. нивоу, нпр., за српског члана предсједништва БиХ.

И онда ће ЦИК то да одбије. И онда ћемо да кукамо и жалимо се Суду БиХ. И онда ће Суд БиХ то да одбије. И онда ћемо да кукамо и жалимо се Уставном суду БиХ. И онда ћемо да кукамо, и то ће бити наша побједа. Још једна у бесконачном низу.

Да су своје мисли објавили у каквом стручном раду, то нас и не би занимало. Њих се, међутим, у јавност пласира очигледно оркестрираном кампањом режимских медија, па тако и РТРС‑а, који не гули само СНСД‑овце с леђа, већ и све нас.

Утјешна награда: Летећи скупштински ауди

Злоупотреба службеног возила, мало бржа вожња у касни ноћни, а неком рани јутарњи сат, телефон у руци, припити удес итд., нису вијест, већ уобичајена појава у држави у којој затвор не постоји. Вијест је зато да је Ања Љубојевић, потпредсједница Народне скупштине, већ обесмислила нови закон са "драконским казнама" за обијесне возаче, иако се примјењује једва двије седмице.

Љубојевићева је, наиме, уништила ауди од 60.000 КМ, а онда поручила да ће сносити сву одговорност за материјалну штету. Како и најстрожа "драконска" казна од 5000 КМ може да утиче на неког ко је спреман да сноси сву штету од 60.000 КМ, и то службеног возила, којег је био довољно комфоран да вози под горе поменутим околностима?

Будући да овај тупави "драконски" закон долази са бх. нивоа, похвале Ањи, јер је једним потезом учинила више од цијелог СНСД‑а у борби за надлежности.

Недеља: Надамо се, ништа

Редакција моли све политичке актере, социјалне партнере и грађанство уопште да не раде ништа ни ове, а ни наредних недеља, да бисмо аналитички предахнули.

У ранојутарње вријеме кад објављујемо овај текст, ништа се вриједно помена није десило ове недеље, а надамо се и да неће.

Вијест седмице: Мирко Шаровић

Недеља је зато одлична прилика да подсјетимо на најзначајнији догађај ове седмице. Када год се појави, он је вијест, па је тако било и овај пут.

Раног ноћног сата овог петка, указа се у БН‑овим Изазовима васколиком Српству, дакле, Мирко Шаровић. По старом народном вјеровању, то је велики знамен како за СДС, тако и за српски народ. Можда добар, можда зао, али знамен свакако.

Ми појаву старог лисца тумачимо као опомену да се манемо кривог пута дигитализације, и окренемо се природи – Караџић и јесте прво основао "Зелене" – тј. папиру и оловци. Шаровићевим стазама контрареволуције ћемо и поћи. Можда и гријешимо, додуше, пошто емисију нисмо одгледали до краја. Као и сав поштен свијет, ми лијежемо у десет.

Свепрожимајућа нит

Свјесни да допамински зависно дигитално читалаштво нема довољно пажње да прочита двије стране наших шкработина, мудро смо их проткали фотографијама. Док су некима одмарале очи од словца, лукавији су могли наслутити да, иако наизглед немају везе са текстом, ипак упућују на нит која све увезује, а сад је и обзнањујемо.

Фотографије приказују опште расуло Бање Луке. И Град и држава, потпуно су неспособни да заведу минимум реда у престоници. Дјечија игралишта су загађена и уништена, те чекају да буду сређена на предизборно наштиманим тендерима, са роком трајања тик до наредних избора, а тротоари су непроходни од дивљих четвороточкаша, којима апсолутно ништа не значи ни јадна комунална казна од 20 КМ, ни једно полуфункционално "паук" возило нa град од скоро 80.000 возила (и то су само она регистрована у Бањој Луци). Притом и тај "паук" губи кроз цјелодневне гужве бар сат – два по возилу које носи, колико му треба да дође до депоа нарочито глупаво измјештеног на Раковачке баре.

Град је надлежан и дужан да обезбиједи својим становницима минимум комуналног реда, какав ће омогућити грађанима да несметано живе, и ту је подбацио. Мајке са колицима тако морају прескакати тротоарске лимузине да би им се дјеца могла играти у смећу на распалом игралишту. Републички ниво, преко Министарства управе и локалне самоуправе, надлежан је да надзире и спречава овакав бетерлук градова и општина, али је намјерно импотентан.

Инфлација попапала казне

Приједлог слиједи. Казна за заузимање тротоара мора се дићи на најмање 100 КМ, са удуплавањем сваке наредне, а "паук" треба возила да одвози на најближе слободно паркинг мјесто, и за то зарачунава папрене трошкове. Доста брже и доста учинковитије.

Какве то везе има са свим осталим дешавањима ове седмице? Ако је држава неспособна да, у оквирима својих надлежности које има и које јој нико не спочитава, заведе минимум реда у областима свакодневног живота, што притом може веома једноставно да учини, али напросто неће; ту пада у воду било каква даљња прича о националном.

Ко буквално не може помести своју авлију, не може ни бистрити националну политику. А питање је и да ли народ – дакле, не власт, већ "обичан" човјек – који је изгубио и оно зрно увиђајности према сународницима и суграђанима да им не унакажава и не загађује заједнички простор, уопште заслужује било какву државу.

Дозволили смо себи, изгледа, да тупавим "општим мјестима", небројено понављаним деценијама, дамо за право да се обистине као какво самоиспуњујуће лажно пророчанство.

П. С.: На једној од фотографија је и службена лимузина једног нашег осједјелог "репрезентативца" у бх. институцијама, који редовно и уредно јаши тротоар на приказаној локацији. Одгонетајте.



Оставите одговор