И РТРС има родбину на селу

Јавни сервис грађана Српске, у иницијалима ПТПЦ, након избора је најавио релаксацију у виду постизборне ћутње. Запрепаштење расте када се види да програм није обогаћен хрватским сапуницама и латиницом титлованим филмовима, већ серијом у којој се пише ћирилицом. М. Шикуљак Већина становништва запада Српске је одсјечена од земаљског програма РТС, па је за серију "Мој […]

среда, октобар 6, 2010 / 16:18

Јавни сервис грађана Српске, у иницијалима ПТПЦ, након избора је најавио релаксацију у виду постизборне ћутње.

Запрепаштење расте када се види да програм није обогаћен хрватским сапуницама и латиницом титлованим филмовима, већ серијом у којој се пише ћирилицом.

М. Шикуљак
Већина становништва запада Српске је одсјечена од земаљског програма РТС, па је за серију "Мој рођак са села" чула једино у новинама. То је управо она серија за коју се говорило да из Хага траже да се забрани, јер велича бјегунце од трибуналске правде.
Конкретно, навратио Брамерц, распитао се за Ратка, па упозорио да се тако нешто не смије приказивати. После такве информације, онај дио Србије који до тада није гледао серију се буквално заковао пред TВ екране недељом у 20 часова, да види о чему се ради.
Наравно, то ни прије ни послије није радио Серж Брамерц, али његова екипа има довољно Срба на платном списку, дресираних да препознају свако скретање са пута. Довољно је само видјети форуме на којима се окупљају:
  • Експлицитно се пласирају поруке које у гледаоцима треба да пробуде патриотска осјећања;
  • Бивши официр обавјештајац је супер тип у кожњаку за којим луде жене по селу;
  • Као негативан лик је представљена жена која прича да је Косово изгубљено, а и своје тезе износи крајње нападно;
  • То село у Србији је потпуно супер, сређено, а сељаци не изгледају као полумајмуни.
Србијо међу шљивама
Наравно, само у Србији је невјероватно будити патриотска осјећања, позивати се на част и одбрану земље, хероја рата приказивати као позитивца, који нема постратни синдром и не скаче са моста (плус, сви знамо да је српска ДБ извор свег зла на свијету, и директно контролише све масонске ложе).
По овим детаљима се јасно види да је "Мој рођак са села" једина серија која одговара, политичари би рекли, актуелном моменту у земљи.
Кад се још дода да је српски сељак приказан чист, уредан, не гази по каљавом друму а притом је и духовит, ова серија је епохална у односу на све што је снимљено од 1945. до данас.
Политика нас пратила у стопу
Након мноштва филмова и серија у којим се форсирају Нови Београд, омладина која живи са родитељима, без посла и наде, у србији је снимљено неколико серија чија радња се одвија ван Београда.
Провинција је узвратила ударац у Вратиће се роде, Зони Замфировој, Оно наше што некад бејаше, Село гори а баба се чешља… али само у "Рођаку са села" можете видјети сељака како псује телевизор док у вијестима обећавају подстицаје за село, у коме се спомиње "министар за пропаст", а можете експлицитно чути реченицу "да је као остали радио против ове земље, данас би имао вилу на Дедињу".
Како је тако нешто промакло и настало? Копираћемо оне који су ближе извору, па боље и знају:
Пошто РТС вероватно никада не би био спреман да финансира шпијунску серију о српским официрима, рату на Косову или хашком трибуналу, Павловић се сјајно сетио да то интегрише у оно што РТС радо финансира, а то су серије о селу.
Иако смо цео живот слушали о термитској драматургији у холивудском филму, на крају је РТС успео да нам покаже како се термитски ради у пракси. Уместо Семјуела Фулера у лекцији о термитској драматургији, барем у српским уџбеницима драматургије, убудуће треба да стоји Радослав Павловић.
На сву срећу, Павловићев термитски процес је успео да прође поред инертних и нестручних РТСових уредника. Они би сигурно спречили ову серију да буде занимљива, само да су је прочитали. Међутим, пошто нису, добили смо ово пријатно изненађење, и наду да ће телевизије схватити како тајна велике гледаности ове серије не лежи у рустикалном амбијенту.
Није серија ни лоша
Заслијепљен овим детаљима, једва стижем рећи да Мој рођак са села уопште није лоша серија. Спора јесте, али за разлику од сличних овдје то има смисла. Глумци су одрадили сјајан посао, и потребно је само да се подесите према брзини којом иде радња, и уживате у ненападном хумору серије.
Ликови су стварни, мада прво упада у очи да свештеника игра познат глумац, што одвлачи пажњу. Највећи превид је ипак то што се радња одиграва негдје у 2001. години, а сви цијене обрачунавају у еврима, који тада нису били у употреби. Серија има 13 епизода у првој сезони, а у јуну 2010. је почело снимање наставка.



Оставите одговор