И помен за Добровољачку протјеран из Сарајева

Служењем парастоса у Храму Светог великомученика Георгија и полагањем вијенаца на Спомен-крст на Војничком гробљу у Миљевићима, данас је обиљежено 25 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

среда, мај 3, 2017 / 13:36

Служењем парастоса у Храму Светог великомученика Георгија и полагањем вијенаца на Спомен-крст на Војничком гробљу у Миљевићима, данас је обиљежено 25 година од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Овом догађају присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић, делегација Народне скупштине у којој су били потпредсједник парламента Соња Караџић Јовичевић, те посланици Марко Видаковић и Мирослав Брчкало, као и други званичници, чланови породица жртава и гости.

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одлучио је да помен погинулим у Добровољачкој улици ове године буде организован само у Миљевићима у Источном Сарајеву, а не и у Сарајеву у Федерацији БиХ.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да ће пошта припадницима ЈНА поново бити одата у федералном Сарајеву онда када буду створени услови за то.

"Ове године привремено смо донијели одлуку да 25 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици буде обиљежено у Миљевићима у Источном Сарајеву јер муслиманска власт у Кантону Сарајево и федералном дијелу БиХ није дозволила да примјерено и у складу са хришћанским обредом поставимо спомен-плочу са урезаним именима погинулих", рекао је Савановић .

Он је навео да увијек постоји ризик, те да ће пошта страдалим припадницима ЈНА бити одата у Добровољачкој улици у Сарајеву онда када у ФБиХ омогуће неометано одавање почасти српским жртвама као што власти Републике Српске то исто гарантују Бошњацима у Српској.

Савановић је подсјетио да је захтјев за постављање спомен-плоче у Сарајеву поднесен више пута, а ове године то није учињено јер је Одбор Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова одлучио да се на тај начин покаже колико у ФБиХ нису спремни да поштују српске жртве.

Он је подсјетио да су прошле године у Добровољачкој улици, чим је напуштено мјесто страдања, руже бачене у контејнер.

"Нисмо више могли да трпимо таква понижења према погинулима", рекао је Савановић и нагласио да је потребно међусобно разумијевање када је ријеч о жртвама.

Припадници тзв. "Зелених беретки", "Патриотске лиге", "МУП-а" и "Територијалне одбране БиХ" напали су колону ЈНА у Добровољачкој улици 2. маја 1992. године.

У овом нападу живот су изгубила 42 припадника ЈНА, од којих су 32 били Срби, шесторица Хрвати, двојица Бошњаци и двојица Албанци.

Том приликом заробљено је 207 припадника ЈНА, 71 је рањен, а дан касније деветорица заробљених су убијени.

Злочин у Доровољачкој још нема судски епилог.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је предмет "Добровољачка" преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет "Добровољачка" уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потјерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак "политички мотивисан".

Јован Дивјак је 2011. године приведен у Бечу због идентичне потјернице, али је Аустрија одбила да га преда Србији са образложењем да се "не би могло очекивати поштено суђење у Београду".



Оставите одговор