Хрватска у ЕУ – посљедице?
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је данас да ће улазак Хрватске у ЕУ 1. јула наредне године имати и позитивних и негативних посљедица на БиХ. “Позитивно је да се земље региона, једна по једна, укључују и да имамо боље економске перспективе, јер улазак у ЕУ је, по правилу, свим земљама донио неки […]
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић изјавио је данас да ће улазак Хрватске у ЕУ 1. јула наредне године имати и позитивних и негативних посљедица на БиХ.
“Позитивно је да се земље региона, једна по једна, укључују и да имамо боље економске перспективе, јер улазак у ЕУ је, по правилу, свим земљама донио неки економски бољитак. То и за комшилук истовремено значи већу могућност спољнотрговинске сарадње и економске размјене”, рекао је Радојичић новинарима у Бањалуци.Говорећи о негативним посљедицама, Радојичић је прије почетка семинара “Пријем Хрватске у ЕУ – посљедице и предности за земље окружења” подсјетио да је Хрватска једна од четири највећа спољнотрговинска партнера БиХ, те да ће на пољопривредне произвођаче утицати примјена нових прописа, који су већ почели да ступају на снагу на граници БиХ и Хрватске.
“Већ од 1. јануара Хрватска је почела са примјеном Правилника о воћу и поврћу, који је другачији и који с обзиром на стандарде које захтијева већ представља препреку за многе производе из БиХ. Посебан проблем представља договор о постојању само два специјална инспекцијска гранична прелаза, Градишка и Метковић, што је огроман проблем за пољопривредне произвођаче из читаве БиХ”, истакао је Радојичић.
Он је рекао да ће проблем представљати и сертификати, признавање докумената, те недовољан број оспособљених лабораторија у БиХ и агенција које издају валидне и признате цертификате.
“БиХ својим законским прописима још увијек није достигла потребан ниво када је ријеч о пољопривредним производима, безбједности хране, провођењу прописа, тако да има проблема на унутрашњем плану, али биће и проблема са изласком Хрватске из ЦЕФТА, јер то значи излазак из зоне слободне трговине и нови другачији режим на границама”, додао је Радојичић.
Новинар Зекеријах Смајић, специјалиста за европске интеграције, сматра да БиХ заостаје у европским интеграцијама, а у неким фазама иде и корак уназад.
Он каже да, иако је Хрватска на прагу ЕУ, БиХ до данас нема програм интеграција, стратегију, нити тим од бар 3 000 стручних и признатих људи за преговарање са европским институцијама.
Смајић је оцијенио да ће при уласку Хрватске у ЕУ највише страдати привредници БиХ, посебно мала и средња предузећа која немају властити, економски и кадровски потенцијал да изврше брзу синхронизацију са европских регулативама из те области, а посебно прехрамбена индустрија, јер су у тој области најригорознији критеријуми за извоз у ЕУ.
“Они ће највише страдати јер иза њих не стоји нико, осим њих самих, јер држава није препознала ове проблеме и није на вријеме ништа предузела да оспособи мала и средња предузећа да одаберу своја акредитациона тијела, која би издала одговарајуће дозволе за извоз, да би роба могла наставити пут ка Еу тржишту”, истакао је Смајић.
Он сматра да је запањујућа чињеница да БиХ у овом тренутку извози само сирову кожу и нешто рибе.
Професор на Факултету политичких знаности Свеучилишта Загреб Влатко Цвртила рекао је да се од 1. јула наредне године, када Хрватска постаје нова чланица ЕУ, мијења регионални контекст, јер остатак регије наставља процес стабилизације и придруживања, док Хрватска постаје пуноправна чланица.
“У том смислу Хрватска и све друге земље у регији морају се адаптирати на нове односе и успоставити механизме нове комуникације засноване на добросусједској сарадњи. Улазак Хрватске у ЕУ је добра вијест, како за њу, тако и за све државе у региону”, рекао је Цвртила и додао да примјер Хрватске говори да се може властитим напорима доћи до чланства у ЕУ.
Он је додао да би БиХ и Хрватска требале интензивно радити на прилагођавању законских регулатива које ће омогућити даљу економску сарадњу, а у супротном ће обје земље бити на губитку.
“У овом тренутку одговорност лежи на политичким и правним структурама обје државе да поставе комуникационе канале који ће елиминисати сва ограничења која ће евентуално настати када Хрватска уђе у ЕУ”, рекао је Цвртила
najebali smo, kako god okrenes…
Vlada RS je odgovorna što nije ama baš ništa preduzela da se na vrijeme pripremi za ulazak Hrvatske. Pa čija je to bila dužnost? Nije Hrvatska iznenada ušla u EU. Uporedo je i naša vlada trebala da pripremi da bismo imali što manje štete. Opet ništa! Ako nisu znali šta treba da rade, krivi su. Ako nisu htjeli da rade, opet su krivi. Za neodgovornost treba zakonski da odgovaraju jer su svojim neznanjem, aljkavošću i namjernom sabotažom prouzrokovali ogromne i nenadoknadive štete. Premijeru, toliko si nas uvalio u neprilike , u tragediju ,koja se ničim ne može da izmjeri a sebi si donio korist mjerena stotinama, stotinama i stotinama miliona. Zbog toga treba uvesti zakon koji važi u Kini:za korupciju i namjerno uništavanje države- kazna koja je kod nas ukinuta, a koja je premala u odnosu koliko je on sa svojom bandom uništio života.Naravno, još veća odgovornost je tvoga firera.
Ми каснимо у свему. Све ствари схватимо касније од свих. У овом случају сви су криви и произвођачи и политичари. Политичари су их могли упозорити на промјене које ће уследити након уласка Хрватске у Европску Унију, а произвођачи су могли извршити притисак на политичаре да им помогну са сертификатима и осталим дозволама потребним за извоз у ЕУ.
Onaj ko se ozbiljno bavi proizvodnjom i izvozom taj se pobrinuo da dobije certifikate, jer u ovoj državi čekati da se nešto uradi za nas male ljude možeš …. „crkni magarče dok trava naraste“ nisam znao kako bi to drukčije rekao.
Ја сам за то да се уради јача промоција домаћих производа, а што се тиче хрватских производа, максимално их треба бојкотовати. Нажалост наш највећи проблем је што ми немамо тајну службу која је патриотски орјентисана. Кад би је имали врло лако би сјебали увознички лоби (неке у затвор, а неке и протјерати). Хрватска без нашег и тржишта Србије не постоји, доњи су у свим комбинацијама. Хрватско пиво треба натјерати да буде 10 марака боца, млијечни производи по 5 марака, цигарете по 10 марака. Тржиште је наша предност и тако требамо се борити против њих, али ова прича не пије воде јер никад неће се то догодити.
buddha,
Да ли случајно или не, али познајем у БЛ добар дио великих приватних фирми, па и институција чији су власници или на челу Срби из Хрватске.
Власт је наметнула и намеће тренд да све што долази из Хрватске па макар и г…о је нешто узвишено, или у нјмању руку завређује посебну пажњу.
😉
slavija, 29.03.2012. 09:35:44 [35473]
„Да ли случајно или не, али познајем у БЛ добар дио великих приватних фирми, па и институција чији су власници или на челу Срби из Хрватске.“
Немој душу гријешити, дијељење није добро, то је наш народ, Срби! Највише бих волио кад би се међусобно укрстили (ородили), имали бисмо најљепшу нацију на свијету!
buddha,
Без намере да полемишемо!Слажем се с тобом.
Наравно не генерализујем, и не поистовјећујем велики дио народа са појединцима. Али има доста симптоматичности.
Чак и у познатим случајевима.
Тако је, бојкот хрватских производа. Већ годинама успјешно проводим ту причу бар у свом окружењу. 😀
Ма ми смо својим глупостима ту хрватску причу изгурали на европски ниво, сад кад они буду примјењивали те ЕУ-стандарде за нашу робу, из чега стоји чиста опструкција нашег извоза у лијепу њихову, тек ће се видјети право лице цијеле приче.
Цефта ту неће моћи ништа битније да утиче!
Ma слажем се. Истини за вољу… тамо смо једино извозили. Са Србијом, што се овога тиче, имамо већи проблем.
Има и још један озбиљан проблем за нас ту у региону, а то је све веће убацивање македонске робе на тржиште региона , они имају повољније услове за производњу и извоз и већ су нас оставили за читав корак иза леђа, њихова роба лакше долази до купаца у свим земљама региона.