Хрватска крије геноцид

Држава Хрватска систематски и намјерно затире сјећање на геноцид који су власти НДХ починиле током Другог свјетског рата.

среда, мај 25, 2011 / 14:20

Пише: Жељко Свитлица

То је основна и прва чињеница на основу које се захтијева признавање геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у вријеме од 1939. до 1945 године, када је, само у логору Јасеновац од стране Хрвата усташа, убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома (бројке које стоје у Декларацији) једино због тога што су припадали другом народу, вјери или раси.

Пета Међународна конференција о Јасеновцу која се одржава у Бањој Луци јуче и данас, донијела је Декларацију о геноциду која ће бити понуђена на потписивање парламентима свих земаља, а међу првима, земљама насталим распадом бивше СФРЈ не би ли монстурозни злочин добио свој прави назив и мјесто у свим историјским читанкама, а хрватски народ прихватио одговорност за геноцид који је у његово име почињен, као што је то урадио њемачки народ.

Ваљда нећемо чекати као Јермени

“Не знамо да ли ће их парламенти тих земаља одмах усвојити, али ако узмемо примјер сличне декларације коју су донијели Јермени о геноциду над њима из 1915. године, коју су неки прихватили тек прошле године, онда вјерујем да ми нећемо толико дуго чекати“, рекао је члан Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољуб Живановић.

Он је додао да се су многе земље имале податке о овим злочинима, о њима се до сада ћутало, прије свега зато што о томе ништа није говорила бивша Југославија.

“Доношењем ове декларације сврставамо се у мали број оних земаља које су дигле свој глас против почињеног злочина“, рекао је Живановић.

Злочин усташа је био смишљен и планиран геноцид, онакав какав је дефинисан Конвенцијом о спречавању геноцида, усвојеном од стране Генералне скупштине УН 9. децембра 1948. године.

НДХ је једина “земља“ у којој су током Другог свјетског рата убијана дјеца у концетрациним логорима специјализованим за то, којих је било неколико и у којима је убијено 42.791 српско дијете, 5.737 ромске дјеце и 3.710 јеврејске дјеце.

Током овог геноцида, који је најближи холокаусту који је у нацистичкој Њемачкој извршен над Јеврејима, велики број Срба је због спашавања голог живота био принуђен да промијени свој национални и духовни идентитет и да прихвати католициам под присилом. Међутим, много народа је уморено, а да га нико ништа није ни питао.

НДХ је, подсјећа се у Декларацији, обухватала и подручје данашње БиХ, гдје је велики дио усташких формација сачињавало “хрватско цвијеће“ како је тадашња власт у Хрватској називала одане муслимане.

Полазећи од ових закључака од Републике Хрватске се тражи да као држава Хрватског народа, одлуком својих највиших органа, прихвати историјску и сваку другу одговорност за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата у Независној Држави Хрватској, укључујући и подручје Босне и Херцеговине. Хрватска би требало да на достојан начин обиљежи сва мјеста злочина, да сачува и одржава јасеновачки комплекс. Требало би и да се утврди програм заштите и уређења Доње Градине, као наставак пројекта из осамдесетих година ХХ вијека.

Оно што је непходно, поред исплате правичне одштете жртвама овог геноцида и њиховим потпмцима је да се у Хрватској, Србији, Републици Српској и цијелој БиХ, одреди исти дан сјећања за све жртве геноцида у НДХ.

Најрјечитије се ћути

Као што достојанствен човјек најчешће ћути над својом несрећом те не прича о њој другим људима, тако некада и народ шути над својом раном.

Та шутња, почела је прелазити у заборав под утицајем намјерног потискивања сјећања у бившој СФРЈ зарад заједничког живота

Данас, када је холокауст постао филмски мотив, када се, ружно је рећи, многи труде да докажу да су жртве геноцида, болесном манипулацијом сопственим народом – Јасеновац, који је и Јадовно и Слана и Дракулић и Пребиловци и све остало – још чека своју истину и правду.

То се неће десити предајом документације о логору, држави насљедници оне која је тај логор створила, нити прављењем споменика папи, који је дошао у Бању Луку, на километар-два од Дракилића, не извинивши се. Данас се на том мјесту прави велелепна катедрала, већа него што је била. То се неће десити организовањем помена у Доњој Градини за 1. Мај, када народ који и иначе не иде тамо, сједи на викендици и роштиља. За то мора да се направи стратегија и путем образовног система и медија, да се људи науче да треба да се поклоне на мјестим гдје је неко, прије мало више од пола вијека, покушао биолошки да их затре.

Блажени

Данас у Хрватској, захваљујући званичном државном дискурсу, многи вјеруј да је више људи убијено у Блајбургу него у Јасеновцу. Алојзије Степинац, чија је улога контроверзна у геноциду, произведен је у свеца, а поглавник Павелић се од многих људи сматра борцем за национално ослобођење.

У тој држави, која је данас на прагу Европске уније, која се такође куне у антифашизам, стотине или хиљаде јама и других стратишта српског, јеврејског, ромског народа и других страдалника, стоје у тишини, необиљежене бар назнакама да је ту човјек човјеку био звјер, само због друге вјере.

Та чињеница, да су усташе убијале Србе због вјере, искључује их из класичног фашистичко-расистичког обрасца по којем су Нијемци убијали друге народе – “зато што су нижа раса“. У НДХ је у питању био вјерски фанатизам и зато је улога римокатоличке цркве у овом геноциду, једна од најмрачнијих нерасвијетљених ствари у историји Европе.

Али ипак видљива, прљава и тешка, као муљ који носи набујала, мутна Сава.



0 КОМЕНТАРА

  1. Свака част за текст. Нисам видио да је било који други портал објавио нешто овако. Наравно да Хрватска крије геноцид над Србима, али није толико страшно што то раде сами и што им у томе помаже ЕУ. Боли што им у томе помажу највише власти Српске и Србије, које уопште не обраћају пажњу на наше страдање, него само гледају како ће себи од државних пара купити нов службени ауди.

  2. Treba krenuti od Velebita ipreko Jasenovca se vratiti nazad.
    Mic po mic,sto bi rekli mali korak za covjeka ali veliki za Republiku Srpsku.
    “Ala je lijep ovaj svijet“
    Ovdje logor,
    ………………….ovdje CVIJET.

  3. У посљедње вријеме имам осјећај као да живим у матриксу, тако да ме уопште не би изненадило када би сви поменути, популарно речено „искулирали“ постојање Декларације, али у сваком случају ми је драго да коначно тако нешто постоји, јер нама генерално недостаје систематичност, план и визија што се тиче српског народа и његове будућности. Не постоји никада јасно зацртано ко смо, шта смо и куда смо то наумили, а с друге стране, када се погледају „народи“ ex YU, имамо највише основа да нам то буде кристално јасно. То је феномен који ме одувијек збуњује, мада ми је углавном ипак јасно зашто и како нам полази за руком да се сами укопавамо.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *