Хрватска избјегава ексхумацију страдалих и несталих у Олуји

Хрватска и даље избјегава ексхумације гробница страдалих и несталих током акције "Олуја", чак и познатих локација, што отежава идентификацију посмртних остатака 251 ексхумираног лица, изјавила је данас координатор Докментационо-информационог центра "Веритас" за Републику Српску Мира Јовановић.

Она је подсјетила да на евиденцији "Веритаса" налазе 1 922 погинулих и несталих Срба из "Олује" и послије и да је од тога броја чак 1 192 цивила и да је готово половина била старија од 60 година. Међу жртвама, додаје, налази се и 534 жена и 19 лица до 18 година старости.

"Од укупног броја жртава до краја августа (1995.године) убијено је 1 764 лица или у просјеку 68 дневно", навела је Јовановић на конференцији за новинаре поводом страдања и егзодуса Срба у хрватској војно-полицијској акцији "Олуја".

Јовановићева је рекла да међународна заједница још не реагује на декларацију о "Олуји", коју је 2006. године усвојио хрватски Сабор, према којој је та акција спроведена уз поштивање свих одредби међународног ратног, хуманитарног и цивилног права.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић оцијенио је проблематичним и контрадикторним јучерашње обраћање хрватског предсједника Иве Јосиповића поводом "Олује" за које је рекао и да је веома обесхрабрујуће за Србе.

Јосиповић је у обраћању хрватским генералима рекао да је "`Олуја` била легитимна, легална, дјелотворна и брза акција, али да је у њој било `малих ситуација који су мупрљали њену слику`.

Велимировић је нагласио да је Јосиповић таквом изјавом поново на сцену вратио реторику копирану од Фрање Туђмана и Стјепана Месића и подсјетио да за "Олују" нису донесене пресуде осим хашке првостепене пресуде генералима Анти Готовини и Младену Маркачу. Он је додао да другостепена пресуда, која се очекује за годину или нешто више, неће бити ослобађајућа.

Према његовим ријечима, Тужилаштво БиХ није реаговало на документоване и обрађене пријаве за ратни злочин Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и Петог корпуса Армије БиХ, које су поднијеле институције Српске, а међу којима се налазе и пријаве за Мркоњић Град и против Атифа Дудаковића.

Адвокат Слободан Перић каже да је хрватско правосуђе наступило тамо гдје је стала војска и наставило прогон Срба, те да због тога ни послије 16 година од "Олује" нема већег повратка Срба у Хрватску.

То је образложио бројним тајним оптужницама и потјерницама које је Хрватска подигла против Срба, као и осудама без доказа у одсуству лица, те двоструким аршинима у пресудама Србима и Хрватима.

Акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године вишечасовним гранатирањем насељених мјеста на подручијима сјеверне Далмације, Лике, Баније и Кордуна, да би потом хрватске оружане снаге, уз одобрење и подршку НАТО-а извршиле агресију на та подручја која су била под заштитом УН.

У највећу сеобу према Републици Српској и Србији спас је потражило више од 230 000 крајишких Срба.

Обиљежавање годишњице страдања Срба у "Олуји" у Бањалуци почиње вечера када ће у 20.30 часова испред храма Христа Спаситеља бити запаљене свијеће.