Хрвати пронашли остатке своје најстарије краљице

У мистичним временима прве половине 10. вијека на хрватском је пријестољу сједила краљица Домаслава, мајка или кћи, нажалост, неодгонетнутог владара. То је најстарије, за сада пронађено, спомињање имена неке хрватске краљице!

То сензационално откриће имена хрватске владарице из прадавних времена ”дешифровао” је на фрагментима епиграфа олтарне преграде у цркви Светог Вида на каменитим врлетима Клиса историчар Невен Будак.

“Ја … краљ Хрвата, син краља …, заједно са својом (женом или мајком, оп. а.) краљицом Домаславом наложио сам да се направи ово дјело” (мисли се на цркву Светог Вида), стоји на натпису пронађеном у зидинама бивше џамије.

Наиме, црква Св. Вида након османских освајања пустопољина Далматинске загоре претворена је у џамију, а након одласка Турака поновно је била обновљена у цркву.

– Сплитски повјесничар умјетности Радослав Бужанчић прошле је године пронашао три камена фрагмента највјеројатније из прве половице 10. стољећа. Натпис је дао уклесати тадашњи хрватски владар који је наложио градњу цркве, али његово име, као и име његова оца, није пронађено на остацима, тврди професор Будак. Изгубљена су. Остао је само натпис да се ради о краљу Хрвата или Славена јер фрагмент “орум” имплицира или “цроат -орум” или пак “сцлав -орум”. С обзиром на то да је ријеч о натпису из 10. стољећа, професор Будак држи да се највјеројатније ипак ради о “реx цроаторум” – краљу Хрвата.

– Права је штета што нису пронађени остаци с њиховим именима, јер би нам дали пуно података о хрватским владарима из тога времена, но ипак је значајно знанствено откриће то што смо успјели сазнати и име једне тадашње владарице, премда није јасно је ли она супруга или пак мајка дотичнога краља – рекао је професор Будак. Важно је пак да њена титула оснажује тврдњу да су хрватски владари већ од Томислава користили титулу “рекс”.

Домаслава би можда могла бити, устврдио је професор Будак, мајка краља Михајла Крешимира , који је владао 949.-969. године, или неког другог од његових претходника, али то је само претпоставка.

Како црква датира из времена прве половине 10. стољећа, “изгубљени” владар могао би бити Томислав, Трпимир 2, Крешимир 1 или Мирослав. Но, то су све нагађања, изјавио је Будак.