Хрвати најављују тужбе због формирања Федералне власти

Два ХДЗ-а и седам хрватских странака сматрају да ОХР-ово суспендовање одлуке Централне изборне комисије о формирању власти у ФБиХ представља увођење ванредног стања и рушење уставног поретка, те најављују тужбе међународним институцијама. Хрватске странке истичу да, заједно са другим политичким странкама које носе већински изборни легитимитет и осјећају одговорност за хрватски народ и очување БиХ, […]

понедељак, март 28, 2011 / 18:55

Два ХДЗ-а и седам хрватских странака сматрају да ОХР-ово суспендовање одлуке Централне изборне комисије о формирању власти у ФБиХ представља увођење ванредног стања и рушење уставног поретка, те најављују тужбе међународним институцијама.

Хрватске странке истичу да, заједно са другим политичким странкама које носе већински изборни легитимитет и осјећају одговорност за хрватски народ и очување БиХ, припремају обраћања и тужбе међународним институцијама – од Међународног суда за људска права до Савјета Европе и ОЕБС-а.

У заједничком саопштењу странке истичу да овај налог ОХР-а потврђује већ етаблирану политику свођења уставне позиције хрватског народа на ниво нижи од нивоа националне мањине, те да до краја разобличује политику дијела међународне заједнице која од ФБиХ прави ентитет само бошњачког народа, а од БиХ државу с два ентитета и два народа, и никаквим шансама за њен опстанак.

"То је пројект политичког етноцида над Хрватима", сматрају ХДЗ БиХ, ХДЗ 1990, ХСС, ХКДУ, УХСП, ДЦ, ХСП Херцег Босне, ХСП др Анте Старлевић Херцег Босне и Хрватски правашки блок.

У овим странкама наводе да незаконито и неуставно дјеловање, као и негирање изборне воље хрватског народа од већинских бошњачких странака СДП-а и СДА, с очигледним благословом моћног дијела међународне заједнице, потврђују "најцрње слутње да је хрватском народу у посљедњих 15 година намијењена судбина `колатералне штете` у регионалним преслагањима након распада бивше Југославије".

Хрватске странке истичу да, без обзира што нечасну улогу у томе има и дио међународне заједнице, неће прихватити такву улогу намијењену хрватском народу и да ће се борити против ње свим демократским средствима.

"Свједоци смо да се овим налогом ОХР ставља на страну оних који не признају одлуке државних институција, односно одлуке ЦИК-а БиХ који је штитио Изборни закон и Устав ФБиХ, те је тиме ОХР преузео одговорност за овакво ванредно стање и правни хаос", оцјењују из ових странака.

И раније интервенције у уставе – од дерогирања дијела Вашингтонског споразума у Дејтонском споразуму, преко такозваних Беријевих правила за избор делегата у Дом народа ФБиХ, Петричевих амандмана којим је мијењан Устав Федерације БиХ и других ствари – сваки пут су биле на штету уставних права хрватског народа, додаје се у саопштењу.

Хрватске странке сматрају да је то континуитет политике, која немогућности провођења Дејтонског споразума, због његових конструкцијских грешака или интереса и политика других актера супротних духу и слову Дејтона, па и регионалних планова и пројекција великих сила, покушава рјешавати преко права хрватског народа.

Из хрватских странака подсјећају да је након што је "извршен уставни удар" кроз неуставно успостављање власти у ФБиХ, ОХР позвао надлежне институције да се о томе изјасне и преузму одговорност, након чега је ЦИК преузео одговорност, заштитио Устав и Изборни закон и поништио неуставан избор.

"ЦИК је на тај начин вратио кредибилитет домаћим институцијама. Недопустиво је и погубно да након тога ОХР суспендује одлуке ЦИК-а и покушава легализовати правни хаос", истиче се у саопштењу.

Хрватске странке наводе да подржавају јачање домаћих институција, као и договор и компромис домаћих политичких снага, што је од свих тражено управо из међународних кругова, због чега и "чуди да се ОХР приклонио оним снагама које не признају одлуке домаћих институција".

Инцко је данас привремено суспендовао одлуке ЦИК-а које се односе на валидност Дома народа Парламента ФБиХ, те избор предсједника и потпредсједника Федерације. Одлука ОХР-а о привременој суспензији одлука ЦИК БиХ значи да су легални они органи власти у ФБиХ чија су имена објављена у Службеним новинама ФБиХ 21. марта, све док Уставни суд ФБиХ то не потврди или не одлучи другачије.

ЦИК БиХ претходно донио одлуку да избор предсједника и потпредсједника ФБиХ није проведен у складу са Изборним законом БиХ и којом се поништава њихов избор, те утврдио да нису били испуњени услови за конституисање Дома народа јер избори за овај дом нису проведени у свих десет кантона у складу Законом.



Оставите одговор