Храм васкрсења Црне Горе у Монтенегру

Саборни храм Христовог васкрсења Српске православне цркве, грађен двије деценије, освјештан је јутрос у Подгорици. Плато испред Саборног био је испуњен хиљадама људи, помијешале су се заставе Србије и Црне Горе.

Осморица првојерараха помјесних православних цркава на челу са патријарсима васељенским Вартоломејем, руским Кирилом и српским Иринејем освјештали су јутрос подгорички Саборни храм Христовог Васкрсења.

Поред тројице патријараха храм су освјештали још архиепископи кипарски Хризостом, атински Јероним, албански Анастасије и мјестобљуститељ митрополитског трона чешких земаља и Словачке архиепископ оломуцко-брњенски Симеон, те митрополит варшавски и све Пољске Сава.Првојерарсима су салуживали многобројни епископи, презвитери и ђакони Православне Цркве Христове, преноси портал Митрополије црногорско-приморске.

Након освећења одржана је света архијерејска литургија коју је водио васељенски патријарх Вартоломеј.

Православље не узвраћа ране

Васељенски патријарх Вартоломеј позвао је на јединство православне цркве у Црној Гори и поштивање канона.
Додао је да нико нема власт да ствара нове православне цркве на овом простору.

"Црква није удружење и суд не одређује њено постојање и статус. Цркву је Христос основао и њоме могу да управљају само његови апостоли и њихови насљедници, а не било ко који око себе окупи своје присталице и ту организацију назове црквом…Треба поштовати канонске процедуре. Није прихватљиво и за осуду је да нека локална црква себе проглашава за аутокефалну", рекао је Вартоломеј.

Патријарх васељенски сматра да је освештење Саборног храма симбол васкрсења православне цркве у Црној Гори, која је након Другог свјетског рата истрпила бројна искушења.

Он каже и да је православље гоњено на разним мјестима у свијету, а посебно на Блиском истоку, а да се никад није наметало нити било кога прогонило због његових вјерских убјеђења.

"Православље је и данас прогоњено у многим земљама, али не узвраћа на задате ране".

Присутни су били и предсједник Црне Горе Филип Вујановић са члановима Почасног одбора за прославу 17 вијекова Миланског едикта, предсједник Републике Српске Милорад Додик, представници других хришћанских цркава и традиционалних вјерских заједница.

Свезане заставе

На свечаност су дошли и црногорски министар иностраних послова Игор Лукшић, те представници политичких партија из Црне Горе, јавља ИН4С портал.

Како је јавио Фронталов репортер са лица мјеста, плато испред Саборног био је испуњен хиљадама људи, помијешале су се заставе Србије и Црне Горе, а на једном мјесту су се вијориле братски свезане. Клицало се Косову и Србији.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је синоћ, на свечаној академији поводом освештења Саборног храма, да та богомоља представља позив на праштање и помирење у Црној Гори. Руски патријарх Кирил је на пријему код премијера Црне Горе Мила Ђукановића рекао да овај догађај показује да модерна Црна Гора иде добрим путем.

Саборни храм у Подгорици градио се двије деценије, а у њега је уложено око шест милиона евра. Градња је започета 9. августа 1993. (Пантелиндан) у Момишићима, дијелу Подгорице, у близини остатака Цркве Светих Апостола, која је била метох Манастира Хиландара из времена Краља Милутина, а поред Вазнесењске Цркве. Идејни пројекат је урадио архитекта др Предраг Ристић по благослову митрополита црногорско-приморског Амфилохија, а на основу његовог идејног пројекта Грађевински факултет из Подгорице урадио је пројекат темеља храма и крипте. Главни пројекат Храма, а на основу идејног рјешења др Предрага Ристића урадио је „Пројект-инжињеринг“ из Подгорице.

18. маја 1994. године свечаном литургијом коју су служили тадашњи патријарх сверуски Алексеј, блаженопочивши патријарх српски Павле, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и велики број епископа руске и српске цркве освјештани су темељи Храма Христовог Васкрсења. Приликом полагања камена темељца такође је био присутан патријарх васељенски Вартоломеј.