Холивуд: Почетак краја суперпродукција
Неуспех који је овог лета на благајнама забележило неколико великих холивудских продукција доводи у сумњу избор водећих филмских студија који улећу готово без размишљања у пројекте вредне преко 150 милиона долара на уштрб јефтинијих, али профитабилнијих остварења. Амерички бокс офис био је немилосрдан за многе филмове у које су студија уложила не само огроман новац […]

Неуспех који је овог лета на благајнама забележило неколико великих холивудских продукција доводи у сумњу избор водећих филмских студија који улећу готово без размишљања у пројекте вредне преко 150 милиона долара на уштрб јефтинијих, али профитабилнијих остварења.
Амерички бокс офис био је немилосрдан за многе филмове у које су студија уложила не само огроман новац већ и велике наде.
„Бал” је отворила 31. маја СФ авантура „После Земље” који је једва успела да заради 59 милиона долара иако је њен буџет био 130 милиона долара (не рачунајући трошкове маркетинга).
Уследили су „Напад на Белу кућу” (са буџетон од 150 милиона долара, зарадио је свега 68 милиона долара), „Усамљени ренџер” (250 милиона долара дато за снимање, а инкасирао 81 милион), „Битка за Пацифик” (инвестирано 180 милиона, враћено 72) и „Р.И.П.Д.” који је зарадио свега 15 милиона долара, а коштао је 180 милиона долара.
Изгледа да је Стивен Спилберг добро прогнозирао када је у јуну предвидео да ће садашњи систем продуцирања доживети „крах”.
„Доћиће до урушавања када три, четири, а можда чак и шест високобуџетних филмова доживи неуспех”, навео је тада легендарни редитељ.
Кетрин Арнолд, продуцент и стручњак за холивудску индустрију, сматра да су поменути филмови лоше прошли на благајнама јер су по среди медиокритетска остварења.
„Студија покушавају да допру до што шире публике и понекад мисле да морају да поједноставе причу и удвоструче број акционих сцена како би привукли и публику ван енглеског говорног подручја”, навела је она у изјави за АФП.
„Али, публика није глупа, има алтернативу у филмовима са више садржаја и прикуључена је више него икада на различите медије. Студија морају да науче да не шкртаре на причи када праве високобуџетне филмове”, додала је Арнолд.
Она као пример наводи филмове „Брзи и жестоки 6”, „Светски рат З” и „Ајрон Мен 3”, три високобуџетна остварења која су дала изванредне резултате на благајнама.
„Када студио сними велики филм са добром и интересантном причом какав је сценарио за ‘Светски рат З’, филм који публику одводи у један нови, другачији свет, то даје резутате”, објаснила је она.
Колико су студија у праву када инвестирају 400, 500 милиона долара у неколико филмова у нади да ће поновити успех „Ајрон Мена”, чији је трећи наставак зарадио 1,2 милијарде долара у свету?
„Холивуд је увек био место за опкладе и то се неће променити у скорије време”, тврди Џеф Бок, аналитичар компаније Егзибитор рилејшнс.
„Суперпродукције су неопходне да би повукле боксофис. Готово сви ти филмови ће, упркос лошим зарадама на благајнама, имати не један него више наставака”, казао је он.
Арнолд, пак, сматра да би недавна серија неуспеха морала да подстакне студија на више размишљање и натера их да направе ‘паузу’ у трци на мегбуџете.
„Филмови као што су „Магични Мајк”, „У добру и у злу”, „Крађа идентитета” и „Врелина” снимљени су са буџетом мањим пд 50 милиона долара. У њима играју велике звезде, имају добру причу, о њима се говори и одлично пролазе у биоскопима. Када се све сабере, то има смисла и исплативије је”, навела је она.
Џејсон Блум, продуцент филмова „Паранормална активност”, „Астрална подмуклост” и „Синистер”, иде чак даље и истиче да филмови са буџетом од максимум пет милиона долара врло често зараде 10, 20 и 40 пута више.
„Једном када се устале у индустрији, људи кажу себи: сада када сам постао славан правићу скупе филмове”.
„Али чим почнете да трошите пуно новца, ви више не можете да ризикујете, не можете да убијете главног јунака, морате да се одрекнете много тога, док када правите јефтине филмове можете да испробате свакакве бизарности”, закључио је он.