Холандија снима граничне прелазе

Холандија је поставила камере на своје граничне прелазе које снимају сва возила која у ту државу улазе из Белгије и Њемачке, што критичари сматрају као спорно и у томе виде чак и кршење Шенгенског споразума.

Систем има назив "Амиго борас", а циљ му је да – према званичном тумачењу холандских власти – допринесе сузбијању шверца људи. Због тога камере снимају предњи дио возила и на снимцима се виде регистарска таблица, возач и сувозач.

На примјер, посебна пажња биће обрађена на фургоне са Балкана, јер је искуство показало да су у њима у Холандију превожене илегалне проститутке, и само у таквим случајевима полиција ће смјети и да заустави неки аутомобил ради контроле, јавља "Дојче веле".

Мишљења о новом систему камера су опречна. Многи становници пограничног подручја, као и путници који улазе у Холандију, заступају мишљење да онај ко нема шта да крије, нема чега ни да се плаши. Али, многи ово виде као још један од потеза којим држава задире у приватну сферу грађана.

Критичари указују на то да Шенгенски споразум уопште не предвиђа опште граничне контроле. Холандска влада одговара да ће ове камере радити само повремено, како би у конкретним случајевима помогле граничној полицији. Холандска организација за заштиту података о личности "Приватност прво" сматра да "Амиго борас" ствара генералне профиле путника који долазе у Холандију.

Предсједник те организације Бас Филипини сматра да нови систем камера не може бити ефикасан. "Они желе да уђу у траг шверцерима људи, али ако у аутомобилима те особе седе на задњим сједиштима, онда их ионако не можете видјети… Тако ћемо доћи до дана када ће снимати сва возила. Ми желимо да се крећемо без надзора", рекао је Филипини, и додао да му читава акција изгледа као неки војни пројекат.

Има и посматрача који сматрају да је циљ акције нешто сасвим друго, наиме, да се установи колико возила са страним таблицама улази у Холандију, како би могло да се процијени каква би била корист од увођења путарине на тамошњим ауто-путевима.

Према члану 23 Шенгенског споразума, једна држава-чланица смије поново да уведе контролу само у изузетним случајевима на ограничено вријеме, и то уколико постоје "велике пријетње јавном реду или унутрашњој безбједности". Та мјера смије да траје најдуже 30 дана или онолико дуго колико траје "велика пријетња". Шенгенске државе су се, на примјер, позивале на ту клаузулу уочи одређених великих спортских приредби или политичких самита.

Критичари новог холандског система надгледања граница тврде да је Холандија око себе саградила "виртуелни зид", Комисија ЕУ тренутно озбиљно разматра такве примједбе и питање ради ли се о повреди права на приватност или, још општије гледано, о повреди људских права.