Холандија из личних карата избацује ознаке за мушки и женски пол

Како преноси портал "Факти”, пошто ти крстићи вријеђају њихова осјећања, крстићи ће се користити за све. Потом ће и поља у која су уношени – нестати.

План је да се до 2024. године потпуно укине спомињање пола у личним картама.

Холандска либерална јавност одлуку о уклањању пола и личним картама слави као још један тријумф крајње бучне мањине тамошњих трансродних особа.

"Одлично је што је влада престала да региструје шта имамо у гаћама”, рекао је Бранд Бергоувер, шеф холандског покрета Трансџендер јунион.

Холандија је била прва земља на свијету која је легализовала "геј бракове" након што је легализовала марихуану. Убрзо након тога, донијела је и одлуку о легализацији трансродних особа.

Међутим, у почетку је за званичну промјену пола било потребно консултовати се са љекарима, под њиховим надзором проћи хормонску терапију и операцију за промјену гениталија, па тек након тога ићи на суд са захтјевом за издавање потврде о промјени пола.

У Холандији је 2013. усвојен закон према којем је постало могуће пред судом затражити промјену пола са једноставном потврдом љекара у којој пише да пацијент не признаје свој пол. Судови су аутоматски задовољавали такве захтјеве. То је био прави тријумф сексуалних мањина. Холандија се нашла у самом врху земаља са највише ЛГБТ пријава.

Број трансродних људи је нагло порастао. Прије 2014. је око 80 људи мијењало пол годишње, а отада – више од 700 сваке године.

У Холандији је број трансродних људи најстрожа тајна.

Поучна је и ситуација у Великој Британији гдје је недавно разговарано о могућности промјене пола искључиво на захтјев, без икаквих операција.

У тој земљи је од 2017. у затворима било је 125 трансродних особа. Њих 60 осуђено је на дуге казне због сексуалних напада. Половина од тих 60 била је у затвору због злостављања дјеце.

Захтијевајући промјену пола, ти криминалци су планирали пресељење у женске затворе, гдје су услови били много лакши, а окружење пријатније.

Ширење бројности трансродних људи у друштву генерише различите правне сукобе.

Да ли би им требало дозволити приступ женским тоалетима, саунама и свлачионицама? Како да се баве спортом? Треба ли, на примјер, да играју фудбал у мушкој или женској лиги? Да ли мушкарац који себе проглашава женом има право да буде са женама у болничкој соби, хостелу или затворској ћелији?

Шта ако бивши мушкарац иза себе већ има оптужбе за силовање? Такође није јасно како регулисати комуникацију бившег мушкарца са дјецом и малољетницима уколико одлучи да заради додатни новац у школи или дјечијем кампу?

У Холандији је новопеченој жени-фудбалеру дозвољено да игра у мушком фудбалском тиму највишег ранга.

Послије свега, у тој земљи се већ отворило питање: није ли крајње вријеме да се заштите "биолошке жене”?

Међутим, предност је на страни сексуалних мањина.

У Холандији се већ тестирају најбизарнији модели друштвених односа, који су у блиској будућности осмишљени тако да особу претворе у неку врсту асексуалног, анационалног и непородичног, атомизованог бића, параноично обузетог сексуалном различитошћу и самоубиством.