Хоботнице све паметније, уче као и човјек

Осморуки морски мекушци постају све паметнији и паметнији, а њихова еволуција много обећава, тврде научници, пише портал 24 сата хр. Прошле године, на пример, јужноафрички зоолози забиљежили су досад невиђено понашање једне врсте хоботнице. Они су у море код Кејптауна спуштали кавезе с мамцима како би хватали и изучавали понашање главоножаца, али нису рачунали на […]

понедељак, 4 новембра, 2013 / 20:21

Осморуки морски мекушци постају све паметнији и паметнији, а њихова еволуција много обећава, тврде научници, пише портал 24 сата хр.

Прошле године, на пример, јужноафрички зоолози забиљежили су досад невиђено понашање једне врсте хоботнице.

Они су у море код Кејптауна спуштали кавезе с мамцима како би хватали и изучавали понашање главоножаца, али нису рачунали на то да ће једна врста октопода прозријети њихов трик с кавезом.

Када су ујутру потражили мамац, не само што није било мамца него није било ни кавеза.

Октопод се прикрао, заобишао све замке, појео мамац, а на крају, кад му је досадило, откачио и однио и сам кавез. Све ово је забиљежила камера.

Ове животиње, то је јасно, рукују предметима и већ користе оруђе.

Октоподи већ сад граде склоништа од камења и остатака корала.

„Убијеђени смо да овакво понашање, еволуцијски гледано, има само један исход. Наставиће да усавршавају технике грађења и ускоро ће почети да граде сложеније структуре, са више намјена. Постајаће све интелигентнији и интелигентнији“, каже доктор Расел Брукс са универзитета „Хофстра“ у Њујорку.

Хоботнице су, поред способности да граде склоништа, показале и изузетну вјештину у савладавању лавирината и других логичких проблема за чије рјешавање је потребна дугорочна меморија и способност прорачунавања.

Неколико научника је, на основу дуготрајних посматрања, већ утврдило да октоподи показују знаке опсервационог учења, највише форме учења.

Због свега овога хоботнице су у неким земљама постале заштићене у експериментима, па им се, прије операција, даје анестезија да не би осјећале бол.

Доктор Клинт Пери са универзитета „Маквери“ у Аустралији, тврди да би требало престати с размишљањем о људима као о највишој форми интелигенције.

„Ми људи можда нисмо паметни колико смо некад мислили. Истраживања показују да се све оно што сматрамо компликованом логиком и интелектом којима рјешавамо проблеме много ослања на пречице у размишљању, познате под називом хеуристика. Просто речено, знатно се ослањамо на инстинкт. Требало би да се подсјетимо да смо само животиње, које живе у свијету са другим животињама“, објашњава Пери.