Хипотеза: Високе температуре убијају људе у подручју Средоземља
На хиљаде људи умрло је прошлог љета широм Медитерана, а узрок је висока температура, упозоравају климатолози. Топлотни талас захватио је југ Европе током љета, а широм Медитерана јак интензитет и дуго трајање врућина постају све уобичајенији.
Сиракуза на Сицилији поставила је /непотврђени/ нови рекорд највише максималне температуре у Европи од 48,8 степени Целзијусових, док је најјачи топлотни талас у Грчкој донио пожаре у предграђу Атине.
Температурни максимуми поклопили су се са скоком броја умрлих у земљама ове европске регије у односу на просјек посљедњих пет година, показују подаци Евростата.
Грчка је од краја јула до средине августа забиљежила "вишак" од 2.300 смртних случајева /не рачунајући регистроване смрти усљед вируса корона/ у поређењу са посљедњих пет година.
Само у првој седмици августа на Медитерану забиљежено је око 1.400 смртних случајева "вишка".
У свим дијеловима медитеранског базена забиљежен је сличан алармантни тренд.
Смртност у Француској достигла је врхунац током августа са око 1.500 смртних случајева више од просјека 2016-2020. године.
Италија је забиљежила неколико "врхова" смртности у љетним мјесецима, а најтеже је било крајем јуна, када је потврђено више од 900 смртних случајева "вишка" у једној седмици у поређењу са недавним просјеком.
"Слика је савршено јасна", упозорава италијански епидемиолог Паола Микелоци.
Она је спровела детаљну анализу како би директно повезала смртне случајеве у Италији са екстремном врућином.
"Овај вишак
смрти посљедица је топлотних таласа", тврди она.
Топлотни таласи узрокују пораст броја хоспитализација усљед топлотног удара, дехидратације, респираторних и кардиоваскуларних болести, те застоја бубрега.
Ту се убрајају и проблеми са менталним здрављем, те несреће које су чешће у љетним мјесецима попут утапања и тровања храном.