Хигсов бозон сатјеран у ћошак!

Научници се надају да ће већ до краја 2012. успјети да ријеше енигму Хигсовог бозона и да ће "ухватити” стабилну "божију честицу”. Неухватљив Хигсов бозон или „божија честица”, уколико уопште постоји, изузетно се добро крије, кажу у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) чији је дивовски експеримент помоћу великог хадронског акцелератора усмјерен ка проналажењу тог […]

уторак, август 30, 2011 / 09:21

Научници се надају да ће већ до краја 2012. успјети да ријеше енигму Хигсовог бозона и да ће "ухватити” стабилну "божију честицу”.

Неухватљив Хигсов бозон или „божија честица”, уколико уопште постоји, изузетно се добро крије, кажу у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) чији је дивовски експеримент помоћу великог хадронског акцелератора усмјерен ка проналажењу тог сићушног елемента за који научници вјерују да је у основи свемира.

„Хигсовом бозону све више понестаје мјеста за сакривање”, казао је професор Ролф Хојер, генерални директор ЦЕРН-а, и додао да велики хадронски акцелератор (ЛХЦ) добро ради, али је проналажење мистериозне честице проблематично, јер се истраживања спроводе на најнижим ступњевима масе, последњем мјесту на којем би бозон могао да се крије.

Хојер је упоредио прогањање бозона са трагањем за пољем под снегом током мећаве, док је Пјер Одоне, директор америчког Фермилаба, рекао да је то као посматрање звијезда усред дана. Директор центра за истраживање Серђо Бертолучи истакао је да су досадашњи експерименти искључили са 95 одсто сигурности постојање Хигсовог бозона на вишим ступњевима масе.

Хадронски акцелератор, који се протеже кружним тунелом дугим 27 километара, пројектован је за контролисано сударање два снопа протона који се крећу готово брзином свјетлости у супротним правцима. У тренутку њиховог сударања настају температуре 100.000 пута више од Сунца, опонашајући тако услове непосредно послије Великог праска када је дошло да стварања универзума пре 13,7 милијарди година.

Хигсов бозон је хипотетичка субатомска честица којом се према Стандардном моделу објашњава маса других честица, а теорију о његовом постојању поставио је 1964. године шкотски физичар Питер Хигс. Добио је надимак „божија честица”, јер се верује да се свуда налази мада се показало да се веома спретно крије. Хигсов бозон је карика која недостаје у Стандардном моделу елементарних честица, теорији којом се објашњава како познате субатомске честице међусобно реагују у универзуму.



Оставите одговор