Хералдика исламистико: Може ли црногорски грб одговарати Курану?

И то је одмах био повод да браниоци црногорске државности осјете узнемиреност и све своје снаге ставе у степен приправности, тј. одбрану грба и свих симбола.

Пише: РадомирБожовић

Тако се у појединим црногорским медијима смјењују један по један државни историчари, хералдичари, правници, политиколози, социолози и ко зна какви све стручњаци, али са једним циљем – да пошто пото оправдају садашње државне симболе и да нам докажу како су постојећи грб, химна и застава као од Бога послати, те да их не треба мијењати ни под цијену живота.

Бошњачкој странци највише сметају три крста на грбу. Кажу да Црна Гора није доминантно православна земља, да у њој има око 25% муслимана и католика који се не препознају у тим крстовима, те да те крстове треба уклонити са грба. Још додају да је Црна Гора по уставу грађанска држава и да, као таквој, вјерски симболи не приличе на државним симболима. Између редова наглашавају да су се они свим својим бићем залагали за независну Црну Гору, да без њихове подршке не би било независности, те да имају потпуно прво да затраже симболе у којима ће бити обиљежја мањина или да симболи буду без вјерских или националних одредница.

Још истог дана се у „државотворној“ ДПСДП коалицији упалио аларм за одбрану суверенитета и они преко горе поменутих стручњака поручују, финим тоном, да нема потребе мијењати симболе. Наравно, Бошњачкој странци се не може као Србима рећи да ту причу намећу јер су против независне Црне Горе и свега што је црногорско. Зато се Бошњацима и осталим мањинским народима потреба за баш оваквим симболима објашњава са „научне, историјске и културолошке“ тачке гледишта.

Тако хералдичар Александар Самарџић доказује да крстови на грбу нијесу вјерски већ искључиво државни симболи. Он стручно објашњава значење крстова на круни, скиптару и кугли. Без обзира што је круна са крстом симбол једне хришћанске монархије, што данашња Црна Гора свакако није, скиптар и кугла са крстом искључиво вјерски симболи, за њега је круна са крстом доказ суверенитета једне државе, а скиптар и кугла са крстовима симбол одвојености духовне од свјетовне власти.

Колико је мени познато крстови су, ма гдје их поставили и у било којој прилици, симболи хришћанства – православља или католичанства. Па и ако се нађу на круни значе да се ради о монархији хришћанског народа. Није ми познато да исламски монарси на својим крунама носе крстове. Можемо их постављати лијево, десно, горе, доље, на круни, на скиптару, у канџи, руци, кугли, али сваки пут су симболи хришћанске земље. Да ли то значи да је држава одвојена од цркве или да је црква државна или дворска је мање важно. Важно је да се у сваком од ових случајева наглашава да се ради о хришћанству. У конкретном случају о православљу, тако да се ни католици не могу распознати у њима.

Овакав грб је установљен у вријеме када су Црном Гором владали Петровићи и то у вријеме прије територијалног проширења, тј. у вријеме када у Црној Гори осим православног становништва другог није било. Данас је национална структура битно промијењена. Данас у Црној Гори живи четвртина неправославног становништва, углавном муслимана и католика, који, наравно, не могу доживљавати православне симболе као своје.

Стога је захтјев Бошњака за промјену грба оправдан. Још ако узмемо у обзир да се симболи не праве ради државе као државе, тј. само да бисмо их имали, него ради грађана који живе у њој. Грађана који такве симболе треба да воле и поштују, а не да од њих зазиру и тумаче да су то симболи који више одговарају једнима него другима.

Грб данашње Црне Горе је прављен у нека друга времена, којима је тада у потпуности одговарао. Данас више не. Зато њему као оваквом није мјесто ту гдје је већ у му је мјесто у музејима и галеријама. Слободан сам рећи, он је своје давно одслужио и треба да иде у више него заслужену пензију. Стога ми потреба појединих структура у политичком и партијском врху Црне Горе да пошто пото задрже данашње симболе више личи на једно инаћење или на демонстрацију моћи, него на објективну потребу за њиховим задржавањем.

Још ако пођемо од тренутка када су усвајани (чини ми се у љето 2004. или 2005. године, а колико ми је значајан тај датум говори то што не могу да га се сјетим) без присуства опозиције, и уз најстрашније притиске на посланике Бошњаке и Хрвате. Чак се прича да у Скупштини у кабинету једног Бошњака стоји грб без крстова! Дакле, без општег консензуса. Онда је јасно да су симболи од почетка постављени на погрешним основама. Они би требало да буду симболи свих грађана, а не само једног дијела који није већински. Овакви симболи не одговарају ни Србима, али из принципијелних разлога, јер нијесу донешени консензусом.

Значи да би више од 50% грађана Црне Горе промијенило садашње симболе. Зато би најбоље решење била промјена грба. Он се не може преправљати јер би изгубио свој историјски значај. Уклањањем крстова грб би био само оскрнављен. Мој предлог је јавни конкурс, па чији предлог усвоји комисија тај грб нека буде. Наравно уз одговарајуће захтјеве и услове. Колико знам заставе великих земаља попут Америке и Аустралије су настале након конкурса. Најбоља решења су прихваћена. Зато не видим разлоге да то и ми урадимо. Посебно зато што смо по уставу грађанска (изгледа само на папиру) држава.

Слично би могло да се уради са заставом. Познато је да је још краљ Никола поред државне имао и народну, дворску и још неке заставе. Укупно шест. Чак је поморску заставу у једној години мијењао чак три пута да би задовољио интересе народа који је живио у Бару и Улцињу. Социјалистичка Народна Партија је давно предложио да се поред државне уведе и народна застава – тробојка. Ту иницијативу је подржао и предсједник Вујановић. Из химне избацити двије задње строфе које се врло ријетко изводе, а које је писао усташки слуга Секула Дрљевић. (О државним симболима је Јован Маркуш писао у књизи “Грбови, заставе и химне у Црној Гори”, Светигора, 2007.) И овај предлог је наишао на одобравање неких кругова из ДПС.

И ето компромиса. Али, радикални кругови из ДПСДП коалиције сматрају да би то био знак њихове слабости и попустљивост према Србима. Знак да је “независност државе подривена”. Овако, садашњи симболи су “најцрногорскији” могући, и свако одступање од њих би могло да подсјећа на раније везе са српском Црном Гором или државом Србијом.

Ову иницијативу Бошњачке странке би могле да искористе СНП и Нова, па предлог прослиједити и албанским и хрватским партијама и првацима. Да коначно почне помирење и политичка сарадња између ових партија. Не видим да међу српским и партијама националних мањина има отворених питања. То би могао да буде рецепт за смјену садашње власти. Јер овако како ДПС са СДП-ом влада по принципу завади па владај и на систему подјела, тешко да изборима може да дође до промјене власти. У Црној Гори се власт до сада промијенила свега три пута: 1918., 1945. и 1989. године и сваки пут револуцијом. Ваљда ће ће доћи тај дан када ће власт са трона отићи демократским средствима. И Мартин Лутер Кинг када је вапио “I have a dream …” чинила се немогућим његова идеја.

Зато идеју Бошњачке странке о промјени државних симбола, која не само да је легитимна већ и потпуно оправдана, треба подржати. То може да буде почетак сарадње са далекосежним последицама у Црној Гори. Наравно, демократским и позитивним за све грађане, без обзира како се ко зове или коме припада.