Хеј постови на Морачи: Новинар Блица сматра да савремене жене имају разумјевања за шамарање?

Ништа не оправдава овакав наслов, јер и из оног што су у емотивно-активистичком, патетично-коментаторском тону за једног црнохроничара који извјештава са суђења објавили као вијест Н. Морача и Блиц, односно Српска инфо, види се да судија Благојевић испитује свједокињу у циљу утврђивања да ли говори истину.

Односно, судија овом изјавом право жена да не буду шамаране од стране свог партнера поставља као минимални друштвени стандард и чуди се како се свједок с тим не слаже.

Дјелимично обрани извјештај Српска инфо

Обратите пажњу да Морача за своју оцјену изјаве као "непримјерене" у извјештај, осим у уводу цитираног наслова, ставља сљедеће податке и своје личне утиске примјерености/непримјерености:

"На данашњем суђењу Браниславу Станивуковићу (43), оптуженом за тешко убиство ванбрачне супруге Милице Маринковић (33), коју је у јулу прошле године на улици полио бензином и запалио, јавност је била изненађена коментаром једног од чланова судског вијећа.

Аутор Никола Морача

Наиме, током свједочења бивше супруге оптуженог Зехре Станивуковић, свједокиња је прво изјавила да је бивши супруг није тукао, али је на интервенцију тужиоца ипак потврдила да јој је Станивуковић "можда ударио шамар или два”.

Судија Милан Благојевић затим је коментарисао како савремене жене немају разумијевања да се свађа између мушкарца и жене може завршити шамаром, па је био изненађен да је Станивуковићева имала разумијевања за тако нешто.

Надамо се да је у питању неслана шала судије, али за њу није било ни вријеме, ни мјесто."

Слажете ли се да жена јавно треба рећи: Ударио ми је шамар, али сам можда и заслужила?

Извјештач Српска инфо са суђења, новинар Морача, намјерно је испустио детаљ да је судија Милан Благојевић реаговао на изјаву релативно млађе женске особе како је "можда заслужила шамар", а која је прије тога изјавила да је бивши муж није тукао.

Не само да је потпуно логично да судија у таквим околностима реагује наставком унакрсног испитивања, већ би се без овог "коментара" са којим би се сложио и посљедњи женски магазин и ултраекстермно феминистичко друштво, стекао дојам да судска власт пред очима јавности одобрава насиље над женама. Или се, још горе, са њим мири.

Мотиви Николе Мораче, или оних од којих је инструисан то да ради, негдје су сасвим друго. Но, свакако је очигледна и намјера да се у тренуцима када је и етер ван црне хронике затрпан вијестима о глумачкој школи у Београду, чији се главни предавач Мика Алексић сумњичи да је годинама силовао малољетне полазнице, огребе на ту врсту сентимента за већи број кликова.

Јасно је и да је испуштање кључних података намјерно, да дјелује уз малигно интониран наслов и новинарове коментаре судијине изјаве, у сврху хајке на судију, а која нема никаквог упоришта у логици.

Један Морача није изненађена јавност

Посебно је ружно и кукавички позивање на "изненађење јавности", умјесто да новинар Никола Морача, као свој лични став, образложи што је па то непримјерено рећи, односно питати тако нешто? Наравно, он то не може учинити, јер би прво морао да наведе пуну изјаву свједока, а затим и судијино ново питање, код њега заведено као коментар.

Примјера ради Глас Српске, који Фронтал.РС због српског писма у штампаном издању позитивно дискриминише помињањем међу другим редакцијама које имају црну хронику као рубрику, новинар Небојша Томашевић не види ништа спорно у судијној изјави и даје наслов:

Суђење Браниславу Станивуковићу за тешко убиство Милице Маринковић: Вече прије злочина пријетио супрузи да ће је запалити

Сасвим је здраворазумски да Томашевић не извлачи изјаву судије Благојевића као скандал у наслов, јер његов извјештај који се тиче госпође Зехре Станивуковић, коју је судија уз моралне фрасове Николе Мораче и "цјелокупну јавност" изненадио "несланом шалом", садржи не само пун дијалог између судије и свједока, већ и још један коментар судије Благојевића, који је Морача, ето, такође испустио.

Можда јер је везан за љубав:

Зехра сумњала да је муж вара

"Бивша супруга оптуженог Зехра Станивуковић испричала је да он није био насилан, али је на интервенцију тужиоца да је у истрази рекла другачије, потврдила да је некада имао обичај да је ошамари.

Можда ми је ударио шамар, два, можда сам ја била крива због тога, не знам. Није то било ништа – изјавила је Зехра.

Тада се укључио судија, члан судског вијећа, Милан Благојевић који је питао свједокињу да ли је бивши муж тукао.

– Савремене жене немају разумијевања за шамар. Необично ми је да сте ви имали разумијевање – казао је Благојевић.

Зехра је, на питање одбране, казала да је сумњала да је супруг вара, али да није знала за Милицу три године.

Бранилац оптуженог, адвокат Стојан Вукајловић, питао је како се Милица умијешала у њихов брак, нашто свједок рекла да је само чула да су у Станивуковић и она вези.

Благојевић је казао да свједок не може знати оно о чему пита адвокат јер љубав се исказује погледом, то се не види."

Ох, како ћемо љубав крити?

Могуће је да би, барем систем државне принуде гледа тако на то, у случају да је Зехра пријавила да је Бранислав шамара, можда (али у теорији) спасила Милицу овако грозне судбине. Но, овај наслов и "чланак" од непрофесионализма тешко.

У питању је, дакле, класично извлачење и негативно, односно потпуно супротно интонирање сасвим неспорне изјаве о томе да модерне жене не толеришу насиље. Ово би требала да осуде новинарска удружења и медијска јавност уопште, а редакција Николе Мораче би се требала извинити судији Милану Благојевићу.

Можда људи који свакодневно објављују наслове попут: "БИО ЈЕ БОЛЕСНО ЉУБОМОРАН, ТУКАО ЈЕ МИЛИЦУ” Бранислав (43) је супругу полио бензином и запалио, ОВО свједочи њена другарица; немају осјећај и интерес за било шта друго осим за број прегледа?

У том случају не би требали чак ни лажно моралисати.