ХДЗ 1990. одговара на лако питање: Зашто Мостар нема изборе, а има усташа у изобиљу?

Партија одвојена од ХДЗ БиХ Драгана Човића, сикира се зашто у Мостару нема локалних избора, што је згодна прилика за Фронтал.РС, да подсјети на још неке јавне иступе ове партије, који велича усташтво и неприхватљивим доживљава изборе у РС.

уторак, 19 маја, 2020 / 13:08

Мостар је још један од типичних примјера потпуно антисрпског дјеловања тзв. „међународне заједнице“, а што се функционалности, мултиетничности и осталих идеала исте те заједнице у Ефбиху, најбоље свједочи одсуство избора од 2012. године.

То је НАТО, односно „западна демократија“: Нескривено усташтво и одсуство демократије.

Невино изгинули кољачи: Видимо се 16.05. на миси у Катедрали у Сарајеву!

Неприхватљив, неодговоран и покварен притисак на Католичку цркву и кардинала Пуљића због организирања свете мисе у католичком објекту – Катедрали у Сарајеву за невино погинуле жртве хрватског народа на Блајбуршком пољу и на многим другим ратиштима Словенији, Аустрији, Хрватској и Босни и Херцеговини.

Је ли нам то покушавате забранити и да се молимо за душе наших покојника невино страдалих по завршетку ИИ. свјетског рата?
Видимо се 16.05. на миси у Катедрали у Сарајеву.

                                                                                      Предсједник ХДЗ 1990
                                                                                      Илија Цвитановић

ЗАШТО МОСТАР НЕМА ИЗБОРЕ?

Грађанима Мостара је од 2008. године ускраћено основно демократско право избора, па град од 2012. године функционира без Градскога вијећа, на начин да су актери извршне преузели дио ингеренција представничке власти. Од 2012. године у овој средини је заустављен урбани, господарски, образовни, културни, спортски и комунални развој и напредак.

У посљедњих десет и више година град Мостар рапидно стагнира у свим сегментима друштвенога, политичкога и господарског живота.

Свједоци смо да у овоме граду мало шта функционира. Суставно кршење законских, урбаних и технолошких норми, а поготово грађанских права и етичких начела је годинама систем дјеловања градске власти.

Као потврду, навести ћемо само неколико примјера.
○ Прије три и више година је истекла законска ваљаност урбанистичких планова, усвојених од Градскога вијећа, па је онемогућен урбани развој и спријечена легална градња нових господарских капацитета.
○ Годинама политички протежирани грађевински лоббy узурпира градски простор.
Дјечија игралишта и паркови се претварају у грађевинске парцеле, протуправно се подиже катност објеката и дозвољава прекомјерна изграђеност грађевинских парцела. Тиме се грађанима ускраћује животни простор и густоћом градње нарушава приватност становања.
Против оваквих узурпатора угрожени станари су углавном немоћни..
○ Привилегираним инвеститорима станоградње, дозвољава се нелегална градња без накнаде законских обвеза. Зграде које су изграђене без уплате одговарајућих ренти не посједују грађевинску нити упорабну дозволу, па незаштићени купци станова у таквим објектима не могу остварити право посједа над плаћеним некретнинама.
○ Грађевинске и комуналне ренте за инвестицијску градњу, законски намјењене развоју урбане и комуналне инфраструктуре, протуправно се канализирају у покривање прорачунских дубиоза. То је један од главних разлога лоше урбане инфраструктуре и пливања града.
○ Послови на реализирању прорачунских Капиталних инвестиција се без законске процедуре о јавним набавама, нетранспарентним каналима, додјељују политички протежираним подузетницима.
○ Посљедњих година нацрти градскога буџета нису законски утемељени, јер Градска управа, није доносила Документе оквирнога прорачуна, сукладно Закону о прорачунима ФБиХ. Ови Документи су основа за израду оперативнога прорачуна и поступака јавних набавки
○ У области господарства и станоградње, подузетници који жели инвестирати у господарски развој и изгадњу нових објеката суочени су са бескрајно дугом административном и правном процедуром, са честим намјерним комплицирањем ионако усложњене правне и техничке регулативе. Поједине градске службе су монополизирале надлежност, па су инвестицијска улагања у стамбену и пословну градњу често праћена коруптивним условљавањем услуга..
○ Остварење потреба грађана у јавном сервису, је најчешће дуг и мукотрпан труд, јер се захтјеви углавном не рјешавају у законским роковима. Преко 3.500 захтјева до сада није ријешено, нити је извршено обустављање поступака.
○ У приградским насељима и високим зонама града цвјета бесправна градња.
У вријеме пандемијске кризе, под Цорона завјесом се неовлаштено надограђују пословни објекати и наставља девастирање урбане слике града. У свему овоме градске инспекцијске службе дјелују као нијеми и незаинтересирани посматрачи.
○ Јавна градска подузећа послују са великим губицима и нису нити технички нити кадровски оспособљена за ниво услуга који је потребан граду и грађанима. Пословодним и надзорним органима у Јавним подузећима одавно је истекао правни легалитет, верифициран од Градскога вијећа.
○ Ових дана смо добили још један бисер неподношљиве лакоће владања. Граду је упућен демарш шведске владе да обустављају улагање у пројекат пречишћавања комуналних отпадних вода. Шведски народ нам је у искреним пријатељским намјерама, прије десетак година, донирао значајна средства како би се се цивилизацијски приближили еуропској заједници. Нажалост схватили су да је улагање у Мостар Сизифов посао. Јер пројекат изградње пречистача и градских канализацијских колектора, који је требао бити окончан 2018. године и којим смо требали заштитити околину и здравље претворили смо у још један проблем са недефинираним роковима завршетка и неизвјесним еколошким посљедицама. Градска управа једноставно не зна шта би с
пречистачем. Стиче се дојам да би најсретнији били да га нисмо нити добили.

Очигледно да је дјеловање изван закона, заобилажење правних прописа и техничких норми, неиспуњавање службених и међународних обвеза, погодовање профитерским лоббyима, коруптивни прохтјеви итд, итд, постали начин дјеловања доброга дјела административнога градскога апарата.
Истине ради, морамо нагласити да у Градским службама и Јавним подузећима постоје савјесни, одговорни и стручни кадрови, који одговорно раде свој посао и који су дубоко свијесни стања у Граду. И који се засигурно сложу са овим констатацијама и подржавају неопходност реструктуирања и унапређења квалитета градске администрације и јавнога сектора.

Према томе дугогодишње непостојање законодавне градске власти и системске контроле довело је до дубоке економске и друштвене кризе са далекосежним посљедицама по град и грађане. Па је свима јасно да су избори овоме граду судбински потребни и да се не могу нити смију одгађати.

Крајње је вријеме да се направи квалитетно реконструирање и кадровско унапређење Градске управе и Јавних подузећа. Тврдимо да је то основни предувјет без кога је немогуће покренути било какав развој. Зато ново Градско вијеће ове кључне промјене мора реализирати одмах у првој години мандата.

Дакле и површна анализа стања у граду и градској управи јасно показује зашто владајуће структуре подузимају све да изборе одгоде у недоглед. Свјесни су погубних посљедица свога дугогодишњега владања, као и неминовних правних конзеквенци, у случају губитка власти. А и да желе, не могу направити било какве значајне промјене у унапређењу функционирања градске управе и јавних подузећа.

Због чега то нису у стању?

Обзиром да им инсталирани кадрови у структурама државног апарата осигуравају изборне гласове за власт би било погубно и неизведиво било какво системско реорганизирање јавне управе. Ради тога су законом заштититили позиције државних службеника.

Осим тога владајуће политичке странке не располажу квалитетним кадровским потенцијалом који би могао осигурати дјелотворан и компетентан јавни сервис. А нипошто, нису спремне коректном селекцијом и упошљавањем стручних нестраначких кадрова попунити кључна мјеста у градској администрацији и јавним подузећима. Поготово не желе, руководеће позиције препустити високостручним кадровима који нису политички лојални и инелектуално опортуни. Иако су свјесни да без струке, знања, искуства и етичких вриједности, није немогуће осигурати високи ниво услуга и потребну ефикасност јавнога сервиса. Како ауторитарни ментални склоп не трпи интелектуалну самосвијест и стручну изврсност, водећи челници нипошто не желе испустити монопол власти и утјецаја нити у једноме сегменту државнога апарата. Поготово не могу дозволити да квалитетним нестраначким кадровима угрозе и против себе окрену своју интелектуално и стручно оскудну страначку инфраструктуру.

С друге стране коруптивни кримен, клептокрација и стручна некомпетенција су толико умрежени у структуре политичке власти и државнога апарата да владајући страначки лидери и да хоће, нису у стању надзирати и држати под контролом даљи развој ситуације. Цорона криза је то јасно разобличила. Поготово што унутар сопствених странака имају толико раширену интересну структуру чији апетити превазилазе материјалне могућности овога народа уз сво одрицање. Још им преостаје максимално задужити будуће генерације.

Ово су дакле разлози због којих странке на власти годинама одуговлаче усаглашавање Изборног закона и организирање избора у Мостару, а ево и у свим опћинама и градовима у БиХ. Зато се бескрајно договарају да ће се наставити договарати, а знају да се неће договорити. Мостар је очито погодна средина за генерирање жаришта коима се могу у недоглед замагљивати реални проблеми и пролонгирати неминован крај неподношљиве лакоће владања.

Нажалост имају пасивну публику, краткога памћења погодну за бесконачно реплицирање међунационалних сукоба, менталног инжењеринга и Потемкинових села.

Због тога се избори не одржавају већ дванаест година и без притиска спољних чимбеника или промјене демократске свијести народа неће нити сљедећих дванаест.

Зато питамо становнике овога града.

Да ли и даље желе бити грађани другога реда у држави каква је БиХ, бити покусни заморци, вјечни таоци и монета за поткусуривање?

Или желе да друштвене односе уредимо као цивилизирани људи?

Да све оне који су нас довели у ову ситуацију политички искључимо и формирамо компетентну представничку и извршну власт.

Направимо праведно друштво једнаких шанси и отворимо простор за економски развој и друштвени напредак.

Ако желимо ово друго онда обуцимо жуте прслуке, и изађимо на улицу док власт не распише
изборе.

Градска организација ХДЗ 1990 Мостар

Неће изборе ни у Српској, као илустрацију шаљу фото катедрале у Бањој Луци

Регионална организација ХДЗ-а 1990 за Републику Српску сматра неприхватљивим одлуку СИП-а о расписивању Локалних избора за листопад 2020.године, а  да је посве неизвјесно кад ће се криза узрокована појавом вируса Цовид -19 завршити. Наиме, нама из републике Српске, који судјелујемо у изборном процесу као политичка странка ангажман почиње одмах након расписивања избора.

Висе од 90 % гласача  у Републици Српској из реда хрватског народа, односно избјеглица и расељених не живи на својим стољетним огњиштима. Прво сто морамо направити је успоставити контакт и анимирати их да се најприје регистрирају за изборе. Будући да се ради махом о гласачима који не користе модерну технологију ускраћује им се на овакав начин да равноправно остваре своје гласачко право. Стога тражимо да СИП приликом одређивања рокова за регистрацију и гласовање путем поште остави исто вријеме као и на претходним изборима и самим тим одгоде Локалне изборе.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *