Хаг црта границу на Превлаци

И после осам година, Црна Гора само са БиХ и Албанијом има утврђене границе. Пошто се Црногорци и Хрвати нису договорили, Превлака "иде" на међународну арбитражу. Отворено и питање границе са Косовом

Ни осам година од обнове државне самосталности Црногорци нису у целости решили питање граница са комшијама. Укупна дужина међе је 614 километара и то са Албанијом 172, БиХ 225, Хрватском 25, Србијом 124 и Косовом 79 км. Тек пре неколико дана то је урађено са БиХ. Премијер Мило Ђукановић и председавајући Савета министара БиХ Вјекослав Беванда су ових дана у Сарајеву саопштили да су то прве земље региона које су решиле питање међе.

Публициста Јован Маркуш, некадашњи градоначелник Цетиња, подсећа да се на територији Црне Горе после Другог светског рата мењала та авнојевска граница по договору Блажа Јовановића и Ђуре Пуцара.

– За то постоје материјални докази на терену, а ко не верује, нека провери и видеће у Игалу, прекопута бензинске пумпе, гранични киљан који је био међаш БиХ и Црне Горе – каже, за „Новости“, Маркуш. – Другим речима, принцип непромењивости тих међа срушен је од међународних фактора! По ком основу је дубровачка област данас припала Хрватској, ако знамо да је она била део Зетске бановине (наследница Краљевине Црне Горе), једна од бановина у Краљевини Југославији? Дубровачка област све до Другог светског рата и усташке НДХ никада није припадала Хрватској!

Питање границе са Косовом је потпуно отворено. Управа за некретнине је недавно саопштила да ће покренути међународну арбитражу уколико са косовским властима до краја године не буду решена спорна питања (шест хиљада хектара територије на Кули код Рожаја обраслих шумом, као и Руговска клисура испод планине Чакор код Плава).

Драган Ковачевић, директор Управе саопштио је да је према подацима из 1932. године, када је урађен први катастар на Косову, наведени део територије припадао Црној Гори. Он је на састанку са представницима Светске банке која је одобрила средства за израду катастра у делу територије Црне Горе у којем катастра нема, поручио да, ако се спор не реши путем заједничких комисија, онда ће се то учинити преко међународне арбитраже.

Када Црногорци и Хрвати нису на време (билатерално) решили питање Превлаке и разграничења на том појасу, то ће онда урадити међународни суд у Хагу, арбитражом која би требало да задовољи интересе Подгорице и Загреба. Превлака или рт Оштро, „капија Боке“ опет је у центру пажње, Црне Горе, Хрватске, Брисела, и Хага.

Вељко Васиљевић, члан скупштинског Одбора за европске интеграције из Демократског фронта, каже, за „Новости“, да арбитража значи задржавање садашњег стања.

– Исходи свих проблема, и територијалних и економских, биће негативни за нашу државу. ДПС само „купује“ време празним причама, а таква је прича и о Превлаци – каже Васиљевић. – Питање границе са Хрватском није актуелизовано на време. Позиција Превлаке и стратешки значај који има за контролу црногорске територије био је аргумент овој истој власти да покрене масовну мобилизацију деведесетих година прошлог века и окупира део хрватске територије. Сада су позиције исте, али су времена друга. Међународна арбитража, због специфичности рта Оштро и саме Превлаке, може, у најбољем случају, да утврди демилитаризовану зону као коначно решење.

Откако су се 2006. године Црна Гора и Србија раздружиле, грађани без проблема уз личну карту прелазе границу. Засада су разграничења постојећи гранични прелази…

Одбор за међународне односе и исељенике позвао је владу да ствара услове којим ће се подстицати интензивирање економског развоја и у подручју Превлаке, без прејудицирања коначног разграничења између две државе.

ЗЕТСКА БАНОВИНА

Зетска бановина је обухватала простор од 30.741 километар квадратни у којој је, по попису из 1921. године, живело 782.972 становника: православних 450.691, римокатолика 109.469, гркокатолика 93, евангелика 154, муслимана 221.686, Јевреја 508, разних вероисповести 368. Цетиње је било седиште бановине, а чинили су је Андријевица, Бар, Улцињ, Беране, Билећа, Бијело Поље, Будва, Котор, Пераст, Рисан, Херцег Нови, Автовац, Даниловград, Нови Пазар, Дубровник, Колашин, Блато, Корчула, Косовска Митровица, Подгорица, Пријепоље, Невесиње, Никшић, Нова Варош, Пећ, Пљевља, Прибој, Сјеница, Столац, Требиње, Фоча и Ријека Црнојевића.

(на слици: острво и тврђава Мамула на улазу у Боку)