Хаџихафизбеговић, Бог од прошле хефте

Изрека "Бог си ове хефте" представља сарајевску варијанту оне Ворхолове да ће свако имати својих пет минута славе. Пише Владимир Кецмановић, Недељник Бог прошле хефте илити недеље, у хефтичњаку илити недељнику са малим и великим „Н" био је глумац из Тузле Емир Хаџихафизбеговић. Колега Бранко Росић Роса који је с њим радио интервју најавио га […]

понедељак, март 14, 2016 / 15:39

Изрека "Бог си ове хефте" представља сарајевску варијанту оне Ворхолове да ће свако имати својих пет минута славе.

Пише Владимир Кецмановић, Недељник

Бог прошле хефте илити недеље, у хефтичњаку илити недељнику са малим и великим „Н" био је глумац из Тузле Емир Хаџихафизбеговић.

Колега Бранко Росић Роса који је с њим радио интервју најавио га је као Орсона Велса, прогласивши га лауреатом свих награда које је добио било који филм у ком је прошетао кроз кадар, укључујући и Златну палму за Оца на службеном путу, па би неупућен читалац могао да помисли како је у том остварењу јунак хита Хајде да се волимо био или Емир Кустурица, или Мики Манојловић, или обојица заједно.

А глумци ко глумци – не треба им много. Понесен краљевским третманом који му је Роса приуштио, распричао се Хаџихафизбеговић, поменувши све мислиоце и све цитате којих је успео да се сети, а све не би ли доказао како га, као што богу и приличи, краси широкогрудост и љубав без обала.

И тако је, у духу безобалне љубави, прошлонедељни бог одлучио да понуди руку помирења чак и човеку који га је створио, а ком је не тако давно претио метком. Сада га позива да се врати у Сарајево, уз савет да смисли „пет паметних реченица" које би том приликом изговорио – као да Кустуричин проблем са Сарајевом не лежи управо у томе што је рекао много више од пет паметних реченица које мрзитељи памети не могу да му опросте.

А како би, за разлику од Кустуричиних паметних реченица, изгледале „паметне реченице" по Хаџихафизбеговићевом рецепту, то је хефтични бог читаоцима Недељника пластично демонстрирао.

Ниједном речју не помињући бљувотине које је у четврт века посвећености ономе што се на новоговору кличе „говором мржње" изрекао против Срба, Србије и Београда, ратнохушкачка ведета сада каже како Београд „воли на суптилнији и емотивнији начин него они који су се родили у њему". А за оне који, можда, имају памћење дуже од хефте напомиње како у „свој вољени град" није дуго долазио јер је слутио да по њему корачају Младић и Караџић. „Србијанске дроље" му, биће, више не сметају. А онда, да опаска са Караџићем и Младићем не би звучала превише жестоко, комбинујући оно босанско: „Ко нас, ба, завади" и оно што, претпоставља, Срби воле да чују, напомиње да су за рат у бившој Југославији криви „трилатералне комисије, Билдерберг групе" и чињеница да се са Сурчина и Плеса много летело за Америку.

Што се примедби на његово четвртвековно понашање тиче, а које му Роса стидљиво, готово извињавајући се спомиње, Хаџихафизбеговић каже да је чуо за "један бласфемичан текст у једним новинама" који је написан поводом награде коју је добио на прошлогодишњем Фесту.

А онда „паметно" набраја све остале награде које је у Србији добио, као да у „бласфемичном" тексту није постављено питање да ли је фестовску награду заслужио дугогодишњом традицијом шовинистичког дивљања, него стављена примедба зашто за ту друштвенокорисну активност није награђен више пута.

„Паметно", „паметно"…

Истина, брзоплет читалац би могао да се нађе у дилеми: је ли „квака" у томе што Хаџихафизбеговић не зна шта значи реч "бласфемичан" која му тако добро звучи или је скренуо с ума, па се поистовећује с богом.

Брзоплетог читаоца упућујем на наслов и почетак овог текста. Добро, слажем се, стоји примедба да онај други, „бласфемичан", текст није написан прошле недеље, па је спорно то што бог са ограниченим роком трајања примедбе на свој рачун богохуљењем проглашава ретроактивно. Али, такви су људи, а, као што рекосмо, посебно глумци. Понело би и паметније од ексминистра кантоналне културе.

Него – све би то било и „лепо" и „паметно" да на крају разговора војводе Росе и сердара Хаџихафиза не паде незгодна реч.

Цитирајући крај драме Александра Поповића, сердар превали преко уста како „постоје само људи и нељуди, све остале поделе су лажне".

Е – у томе је мука.

Може Емир Хаџихафизбеговић бити проглашен добитником свих награда за све филмове у којима јесте и у којима није играо, може добити плакету у којој пише да је већи Сарајлија од Емира Кустурице, већи Тузлак од Меше Селимовића и већи Београђанин од деспота Стефана. Свашта је данас могуће.

Човек се, међутим, као што сам наговести, постаје мало теже.

И ако мисли да се прошлонедељним интервјуом за човека кандидовао – плашим се да је у грдној заблуди.

Ако има намеру да и убудуће покушава, саветујем му да, за почетак, уместо низа „паметних" реченица, покуша са неком искреном.



0 КОМЕНТАРА

  1. Jao, Kecmanoviću, pa strašno, ako si to napisao namjerno.
    Pa ti u istu ravan stavljaš emira kusturicu, autora Potkovanog Rasima sa Mešom i despotom Stefanom.

    Nije valjda da si ti neupućen koliko nas je Emir oharačio.

    Hadjihafizbegovića kao čovjeka nikako ne mogu. Ali, on je takav, ništa ne krije, i s njim smo načisto šta nam misli.
    Ali, niko kao Kusturica, on je nakon potkivanja Rasima došao na maestralnu ideju na koji način da nam se osveti za sve bune i ustanke.

    Prerušio se, transformisao, uvukao u Trojanskog konja, dokasao do rudonje, i opleo po nama takvom žestinom kakvom nas nisu haračili ni svi veziri, begovi, sultani zajedno za sva stoljeća okupacije.

    Tebi Vladimire ne mogu da oprostim, ni ako si to uradio nesvjesno, a kamoli namjerno i svjesno!
    To da porediš kusturicu haračliju sa Mešom.
    Nezanislivo, neoprostivo.
    Šta misliš kako na to reaguju Mešina djeca-?

    Zar je Meša nas lagao. krao, pljačkao, s nama se rugao. od naših para pravio svoje harčli gradove?
    Kada se Meša uvukao u politiku, i to prljavi njen dio kao što je to uradio Emir da bi nas opljačkao?

    Kad je Meša zloupotrebljavao Crkvu i prljavi dio njenih viskodostojnika ?

    Vladimire, Hadžifafizbeg i emir se razlikuju po tome što pravi nas nije opljačkao ni za fening, za razliku od ovog drugog koji nas opljačka za milione.

  2. А јесте ли чули да је врли режисер постао члан Удружења редитеља БиХ. То је Хаџихафизбеговић након гостовања у Београду са представом „Жаба“, у интервјуу за лист Недељник, између осталог, рекао: „Открићу вам ексклузиву – да је Кустурица прије непуна три мјесеца постао члан Удружења редитеља БиХ“.

    Удружење редитељица и редитеља Босне и Херцеговине за Ал Џазиру демантује да је Емир Кустурица његов члан што је рекао БиХ глумац Емир Хаџихафизбеговић.

    „Емир Кустурица није службено никада постао члан нашег удружења. Наиме, дошло је само до сусрета Кустурице и предсједнице Удружења Јасмиле Жбанић у Требињу, на прошлогодишњем филмском фестивалу.

    Има ту нешто сумњиво, носилац највећих православних ордења Емир-Немања Кустурица није имун на сусрете са редитељима који највише сатанизују Србе. А Удружење редитеља БиХ можда крије чињеницу о његовом чланству ради своје јавности.

    „Има нешто труло у држави Данској.“

    Преузет коментар

Оставите одговор