Гвардиолина књига: Поглавље о једном мало другачијем Месију

Недавно је свјетло дана угледала биографска књига Пепа Гвардиоле а посебно мјесто припада Леу Месију. Аргентинцу је посвећено цијело једно поглавље, под називом "Меси предатор", у којем су до детаља фудбалској јавности описане до сада мање познате ствари о најбољем фудбалеру свијета.

– Меси је непоновљив, јединствен играч. Међутим, и клуб мора да да свој допринос његовим успјесима, мора увијек да му приушти адекватне саиграче уз које ће се добро осјећати. Јер све док је тако и он ће бити најбољи и неће подбацити. Чим не игра добро, то је сигнал да нешто у његовом окружењу не штима. Меси мора да има константан мир у приватном животу, а клуб да буде довољно интелигентан и да доводи играче који ће Аргентинцу помоћи да буде још бољи – стоји у биографији Пепа Гвардиоле коју је писао чувени новинар Гиљермо Балаг.

– Када би одиграо лоше, Месијева фрустрација је била очигледна. Поглед би му био уперен у земљу, без осмјеха и јасно сигнализирајући да је увријеђен. Испод тог анђеоског, невиног, дјечијег лица крије се прави предатор са огромним амбицијама и жељом за успјехом, који жели да се „ослободи окова“. Свима нам је добро познато да дјеца не умеју да скривају своје емоције, тако је и са Месијем.

Једном је на тренинг дошао са пластичном кашичицом у зубима, и држао је тамо већи дио тренинга. Ово понашање је било одговор на то што је замијењен на утакмици претходне вечери. У другим приликама када није играо или је био замијењен, одбијао је да прича са тренером по неколико дана.

Проблем је био и по доласку Ибрахимовића на „Ноу Камп“. Швеђанин је у првим мјесецима у Барселони привлачио огромну пажњу и добијао највише симпатија публике. Месију се то није свидјело и у једном од интервјуа је поставио ултиматум да мора да игра на позицији шпица. И шта сам могао да урадим са Ибрахимовићем? Добио сам Месијев ултиматум, игра у шпицу или уопште не игра. Рекао ми је, пошаљи њега (мислећи на Златана) на крило.

Сљедећа Гвардиолина прича је о томе како је Меси добио превелику слободу и овлашћења у Барселони.

У мојој посљедњој сезони на „Ноу Кампу“, Меси је утицај и значај тренера свео на минимум и некада се понашао потпуно неприкладно. Почео је да врши притисак на млађе играче, Куенка и Теља, да морају да подигну главу и да му додају лопту, умјесто што сами завршавају акције. Чак је и Давид Виља био прекорјеван јер је шутирао на гол, а није додавао Месију лопту.

Његов утицај се проширио и далеко ван терена. Посљедњи у низу догађаја који то потврђују је и долазак суперталентованог Бразилца, Нејмара. Управа Барселоне је од Месија затражила мишљење о реализацији овог трансфера. Он познаје Нејмара преко заједничког пријатеља, Данија Алвеса, и њих тројица у слободно вријеме често практикују играње Сони Плејстејшна. На крају је уследио Месијев потврдан одговор и трансфер је закључен.