Гугл добар показатељ економских кретања

На основу интернет-претрага било је могуће предвидјети пораст незапослености од 2008. и пад вриједности некретнина, наводи истраживање Енглеске банке.

Да Интернет може да послужи чак и у подизању револуција показало је „арапско пролеће”, а британски економисти открили су још једну његову функцију – предвиђање економских кретања.

Истраживачи у Енглеској банци, централној банци Уједињеног Краљевства, открили су да интернет-претрага одређених појмова може да укаже на то како ће се кретати незапосленост и цијене некретнина у будућности. Они су током неколико година упоређивали учесталост појединих израза као што су „агенција за некретнине”, „хипотека”, „незапосленост”, „порез на додату вредност” у интернет-претрагама са стварним промјенама које су потом услиједиле у цијенама некретнина и испоставило се да добијени подаци могу и те како да буду корисни у креирању економске политике.

Аутори истраживања тврде да подаци о учесталости појединих термина у интернет-претрагама могу да предвиде промјене у нивоу незапослености у Великој Британији. Најупечатљивији резултат ове студије дао је појам „агенција за некретнине” за који се показало да прилично вјерно прати промјене у просечној цијени кућа у претходних осам година.

„На основу Гуглове базе података било је могуће предвидјети пораст незапослености од 2008. и пад вриједности некретнина”, тврде истраживачи и додају да, на примјер, претрага речи „ЛЦД телевизор” или „фрижидер” даје много непосреднији утисак о томе шта се дешава у економији него чекање на званичне податке.

Подаци о интернет-претрази третирају се као економски показатељи за које ови економисти сматрају да су, уз све недостатке, изузетно благовремени, јер су доступни на дневној бази, и да покривају потенцијално велики узорак испитаника.

За разлику од традиционалних метода истраживања, у којима се од фирми или појединаца захтјева да одговоре на питања из упитника, овде се информације сакупљају као споредни производи уобичајене активности – сурфовања по глобалној мрежи. На овај начин избјегнуте су ситуације у којима испитаник не жели да одговори или намјерно даје нетачне одговоре.