Избори 2014: Губитници и добитници

У изборној ноћи већина странака се прогласила за побједнике, тако да се помислило да губитника нема. Листа и једних и других је дугачка.

среда, октобар 15, 2014 / 02:10

Апсолутним шампионом дриблинга на малом простору показао се човјек са слике, Адам Шукало. Одлична калкулација са ДНС, у коме је уговорен компензациони мандат, док је у изборној јединици Градишка директан мандат освојио Горан Ђорђић, члан НС. Два мандата у НСРС се добијају или са 20.000 гласова (цензус на нивоу Српске и нада у компензациони распоред) или савршено добро распоређених по пет хиљада у двије изборне јединице (и то праве).

Добитници су и Радикали Драгана Ђурђевића, који су добили компензациони мандат са исте листе. Док је Шукалов НС листи донијела и гласове у сарајевској изборној јединици, СРС једино мјерљив резултат има у Бијељини, гдје је донијела пар хиљада гласова, без којих би ДНС вјероватно и сам могао узети директан мандат.

Више пута помињани наивци из ДНС се хвале растом броја гласова од 50 одсто, од кога немају апсолутно ништа, јер ће у скупштини имати 6 посланика, колико су имали и до сад, уколико не прекрше коалициони споразум и ускрате компензационе мандате партнерима. Читав раст свакако није читав њихов, али ни онај који је њихов није капитализован. Након што је Додик рекао да је још у изборној ноћи звао Босића, Павићево храбрење да само он може бити премијер итекако лако може пасти у воду.

Додика треба нагласити као побједника јер мала разлика у предсједничкој трци говори да је одржао главу над водом, што ће му бити довољно да исплива. И игри на све или ништа, није добио ово друго, што значи да иде на све. Већ у изборној ноћи је открио тактику, цијепање СДС или власт са Босићем, кога изгледа више воли него добар дио чланова свог СНСД.

ПДП је играо на ивици жилета, чија оштрица је измјерена у оно мало гласова колико је Иванић добио више од Цвијановићке. Да се то није десило, ко зна шта би се са ове странке десило. Иванић је свакако већи добитник јер ће сачувати странку, док би се многи посланици снаши и без њега.

Јовичићева СПП је такође губитник. Чини се да Јовичићеви гласови нису одлучили предсједничку трку, а Змијанац није постао Паповић, јер Цвијановићка није постала Радмановић.

Уколико се ништа посебно не деси, а Влајки остане Хрват са највише гласова, може му се прикачити титула побједника. Једини циљ, потпредсједничко мјесто, освојио је без подршке странке (2010. НДС), ако се не рачуна његов ПЕСП, једина странка која нема чланство, не рачунајући сада већ легендарног Винка Перића.

Слаб резултат Небојше Вукановића у херцеговачкој изборној јединици је изненађење за многе, а највише за њега. Будући да је тај резултат био "све или ништа” за комплетну причу која се градила око њега, ово га ставља пред потпуно неизвјесну будућност.

СНС Хаџи Јована Митровића је била далеко од мандата. Ова странка је са  више од 12.000 гласова укупно у Српској остала на пола пута јер није стига до цензуса, нити је освојила директан мандат. Странке које би самостално овојиле мање гласова су коалирањем дошле до скупштине. Тешко је наћи адекватног партнера, али је одлука да се иде самостално, па још на два нивоа, пун промашај.

До циља су успјешно стигли СРС РС и ПУП са листе СДС, чиме се њихови лидери могу сматрати побједницима, а побједник је и СП, која је побољшала властити резултат иако није освојила претјерано много гласова више него 2010. Можда смо једини који памтимо да су и они имали "странце” на листи, и ако је такав компензацони договор, и трећи радикалски јерарх се може сматрати побједником.

Губитник је и СДП, странка која је имала потпредсједника Српске и три посланика, да би данас освојила дупло мање гласова него 2010.

СДА је добитник. Осим ако неко од три мандата која су освојена са листе Домовина није члан неке друге странке, СДА је искористила јединство бошњачких странака за властито добро позиционирање.

Позиција СДС је потпуно нејасна. Тадић је изгубио трку у фотофинишу, а СДС је негдје између Додикове понуде за коалицију и судбине СРС у Србији – сталан раст без освајања власти води расколу.

НДП се не би могао сврстати ни у једне ни у друге. Нису забиљежили повећање мандата ни у ком облику, нису драстично повећали број гласова, али и статусом кво могу бити задовољни, јер није било горе. Омјер очекивања, испуњеног и уложеног правиће сами.



0 КОМЕНТАРА

  1. Izbori su dokazali ozbiljnost biračkog tijela. Diletanti sa malo šarma i puno halabuke – nisu prošli. Nisu bili ni blizu. Izborni proces podrazumijeva ozbiljnost i novac. Za glas je trebalo izdvojiti 100 maraka.

    Ideja po kojoj je Pavićev DNS donji – nije utemeljena. Udbaški DNS je sa ovim izborima postao prvi favorit zvaničnog Beograda. Moglo bi biti presudno.

  2. Анализа је прилично добра, посебно демистификација ДНС-овог привидног раста. Занимљива ми је СНСД који није упутио ни кисели осмјех јавности због могуће „побједе“ Државног непријатеља број 1. Домовина расте и у комбинацији са прелетањем неколико радикала, евентуално шукалових, озбиљно пребацује тас среће на страну опозиције. Многи други посланици власти се суочавају са реалношћу: прећи одмах у „партизане“ и осигурати вишегодишу партиципацију у власти или остати у „четницима“ до краја и проћи као они. Оно што бројке казују а и у ваздуху свако нормалан може намирисати јесте да се неповратно ближи крај криминализованом режиму.

  3. Анализа је прилично добра, посебно демистификација ДНС-овог привидног раста. Занимљива ми је СНСД који није упутио ни кисели осмјех јавности због могуће „побједе“ Државног непријатеља број 1. Домовина расте и у комбинацији са прелетањем неколико радикала, евентуално шукалових, озбиљно пребацује тас среће на страну опозиције. Многи други посланици власти се суочавају са реалношћу: прећи одмах у „партизане“ и осигурати вишегодишу партиципацију у власти или остати у „четницима“ до краја и проћи као они. Оно што бројке казују а и у ваздуху свако нормалан може намирисати јесте да се неповратно ближи крај криминализованом режиму.

  4. Tadić je izgubio trku u foto finišu napisa naš analitičar.Da li je baš tako?
    Ovi izbori su bili sve drugo samo ne pošteni.Ko sve nije pomagao ovim krvopijama na vlasti da tamo i ostanu.Plaćeni nazovi analitičari iz Beograda,Kusturica i Lazanski,patrijarh Irinej na koga sam posebno ogorčen,neki dnevni listovi iz Beograda gde je prednjačio Kurir itd.Šta bi sa onim štabovima iz Tuzle koji pripremaju nemire poslije izbora.Šta sve nije učinio javni RTRS servis,SRNA i drugi režimski mediji.I pored svega i danas strepe za svoju sudbinu na vlasti.Ako se ništa ne promeni do proglašenja konačnih rezultata,ovi na vlasti su samo odgodili ono što je neminovnost.Silazak sa vlasti i zatvor.
    Žao mi je Vukana.Ovaj narod očigledno još nije progledao.

  5. Posmatrajući sinoć na BN tv Aleksandru Pandurević strašno me je pdsjetila na Dodikov silazak sa vlasti prvi put,tamo neke 98.ili 99.
    Otprilike je bilo :
    „Ja ne znam šta ovaj narod hoće,mi smo uradili sve što treba.“

    Možda će ovaj put SDS razumjeti u čemu je stvar,
    i zašto nisu dobili izbore.
    Dodik se te daleke 1999.godine dobro presabrao i promijenio suštinu svoje politike kao i simboliku.
    Ta suština se ogleda u tome da narod jako dobro zna ko radi za
    interes BND-a i NDI.

    Da ne bude zabune BND je njemačka obavještajna služba,a NDI je američka kao nevladina organizacija sa direktnom vezom sa
    demokratima kojima pripada cijela familija Clinton.
    Da su se bar ogradili od USAID-a!?
    Ljudi ako hoćete da pobjedite na izborima u R.S. zakačite Georgijevsku lentu za rever i onda se ponašajte u skladu sa tim.Dodik je svoj preobražaj najavio stavljanjem šala reprezentacije Srbije na utakmici BiH – Srbija u Sarajevu.
    U vrijeme kad ministri u vladi nisu smjeli da kažu da su iz SDS-a.Nego su kao bili nestranačke ličnosti.Pa je tako ministar prosvjete Savanović(ne sjećam se više imena)dozvoljavao da se rečenice Njegoša i Ive Andrića u udžbenicima prefarbavaju crnim flomasterom.
    Ljudi okrenite se svom narodu i suštinski i simbolički-onda možda pobjedite i bez pomoći zapada.

  6. Није изгубио СДС већ народ. Тако нам и треба јер је наш истински проблем покварен народ. Знам да ће ме многи напасти због ове тврдње али то је једноставно чињеница. Постали смо аморфна маса, робови, права турска раја. Овдје прије свега мислим на мању половину народа, идиоте који су неизласком на биралишта дали легитимитет Злу. Четвртину који су са увјерењем или реда ради подржали Зло заиста разумијем. Они имају корист од Зла. Поштујем.
    Опозиција има више начина да се и овој ситацији избори за власт (кобајаги мандати ДНС-а у виду СРС и НС, све бројнији гласови Бошњака итд.) али сам све ближи сазнању да је боље стрпљиво чекати тотални крах а онда на згаришту зидати све од нуле. Немилосрдно. Ревулиционарно. Отпустити десетине хиљада који подржавају Зло и сами су дио Зла.
    Онима који поручују како нико из опозиције није довољно добар да би био бољи од Зла могу само рећи: „рђавом к…. свака длака смета“. Ово је потпуна антипамет, нихилизам. Између Сотоне и било кога ви сте изабрали Зло?! Не ваља вам ни невини Вукановић!? Нека вам се онда Зло продужи. Опозиција само треба мало да сачека и добиће све на тацни. Стрпљен – Спашен.

  7. Objektivno posmatrano ovaj tekst i ne zavređuje komentarisanje. Zanimljiva je ta „logika“ po kojoj je Šukalo dobitnik, a DNS gubitnik, uz shvatanje kako su u pitanju koalicioni partneri. Podsjetiću da sam Pavićeve političke „igrice“ komentarisao još od objavljivanja podatka kako DNS traži kandidaturu za člana Predsjedništva BiH. Možete potražiti taj tekst na Frontalu i vidjeti da sam odmah rekao kako je to političko poigravanje sa Dodikom, da Marka ta funkcija uopšte ne zanima, te da je suština „igre“ da sebi obezbijedi mjesto premijera. Kada je objavljeno da DNS kandiduje Tadića za mjesto čkana predsjedništa, ponovo sam komentarisao i rekao kako je to samo potvrda mojih pretpostavki. I još tad sam rekao kako Marko ne namjerava biti ni premijer, nego samo „premijerov šef“. Koliko sam bio u pravu – pokazalo se jasno. Dakle, osnovni cilj Marka Pavića bio je i ostao premijerski mandat, a kako stvari stoje – na korak je od toga. I to je „gubitnička pozicija“ za ovog „analitičara“, a prvotni cilj je u potpunosti ostvaren. mislim da je to neozbiljno. Meni lično sve ovo „ni u džep, ni iz džepa“, no, samo ukazujem koliko je gore navedeno neutemeljeno.

    I moram komentarisati još jedan aspekt ovog teksta, pa neću više. Prema autoru i Jovičić je „gubitnik“…Hmmm… bojim se da smo svi mi zajedno gubitnici. Zašto to tvrdim?

    Ukoliko je iko od Frontalovaca pratio izbornu kampanju, onda je nedvosmisleno mogao uočiti kako se Jovičićeva „politika“ bitno razlikuje od drugih. U čemu? Pa svi redom su govorili o nezavisnost, o ugroženosti, jedni o drugima, ma jednostvano hrpu nebuloza. Samo jedan čovjek (potenciram samo jedan), Dragomir Jovičić, neprekidno je ponavljao da postoje brojni izazovi pred Srpskom, ali da je i naše ponašanje jednako tako izvor ugrožavanja Srpske, te da smo svi mi zajedno svojim ponašanjem doprinijeli svojoj ovakvoj poziciji. Čovjek je neprekidno ponavljao da mi ne možemo promijeniti geopolitičke procese i odnose, da ne možemo izvesti nekakve velike promjene u sadašnjoj strukturi BiH, ali da bukvalno MORAMO promijeniti svoje svakodnevno ponašanje i loše navike. Dakle, treba započeti od onoga šta možemo promijeniti, a to je naše vlastito ponašanje. To što je tek nekoliko hiljada osoba u ovom entitetu glasalo za ovu političku opciju u stavri pokazalo je koliko smo mi realno spremni za promjene. Mnogo puta sam to jasno isticao, a i sada ponavljam – nije problem ni u sistemu, ni u nakaradnoj vlasti, PROBLEM JE U NAMA. Onog trenutka kad mi kao pojedinci odlučimo da promijenimo sebe i da prestanemo saučestvovati u svim skaradnostima kakve nas okružuju, e tad ćemo doći u poziciju da nešto ozbiljnije mijenjamo u društvu. Znate, kakav nam je narod – takvi nam i političari i doktori i policajci i sudije i „radnici“…

    Možemo mi i dalje lagati druge, mogu drugi lagati nas, ali „tanka pamet“ je ona koja laže samu sebe!

  8. Танко је штошта,а нарочито квалитет твојих коментара.

    Ево,могу ти рећи отворено да грешиш и да мандатар неће бити из ДНС-а.Осим тога,Јовичећ је поставио врло упитне људе на локалним новоима и није другачије могао ни проћи.

    Надаље,волим сукобе између ДБ-овских струја,надам се да ће те једном потаманити једни друге до потпуног уништења.Па да почнемо нормалније да живимо.

  9. поздрав,

    навукао сам се на овај међунационално и политички толерантни,конкретно српски и људски портал, поносим се са свим што сам овдје написао и са одлуком коју смо донијели поводом неизласка на изборе.

    Не желим да распрарављам са било ким о резултату избора који ће вјероватно у Српској бити познати за седам до петнаест дана, а нивоу БиХ, за 60 дана.

    Нема тога шта не би написао овог момента, ипак оставићу то за сутра, или неки будући дан, али сигурно ћу прије реаговати него што буде јасно, знате о чему го

    Поздрав свима, дословце, чак и оним који су мислили да мисле да радимо по задатку власти, или оним који су нас набили на ку*ац уочи и током избора мислећи да радимо за тзв. опозицију.

    „ЗОРА“ Еколошка партија Републике Српске тек креће у борбу за праведну, чисту, здраву и нормалну Српску, наравно све то чинећи да успоставимо на основу програмских принципа односе са федерацијом на основу узајамног признања и поштовања.

  10. Mr Biggy, 15.10.2014. 19:54:46

    Ovdje treba da rastumačimo samo jednu „sitnicu“, a to je IZVORIŠTE INFORMACIJA. Ja svoje mišljenje baziram na onome JAVNO PROKLAMOVANOM, a samo djelimično „čitam između redova“ – kao što je to bilo u vezi navoda oko Markove „kampanje“ za Predsjedništvo BiH. Bukvalno se ne mogu sjetiti kad sam posljednji put razgovarao sa Markom (sjećam se oko čega, ali ne i godine). Jovičića, takođe, nisam vidio preko godine.

    E sad, ako se vaši navodi baziraju na podacima DIREKTNO dobijenim od političkih aktera, onda je to nešto sasvim drugo. To znači da ste involvirani u ovdašnja politička dešavanja. Ti se, onda, dijametralno razlikujemo. Vjerujte da sam do sada ZA VAS mislio da ste (kao i ja) građanin koji politička dešavanja komentariše tek zbog nezadovoljstva životnim ambijentom, onim šta se dešava oko nas i utiče na naše živote… Sad nisam siguran.

    I samo još jedna stvar!

    Ono šta me poprilično iritira jeste STEREOTIPIZACIJA. Hajde molim vas pojasnite šta podvodite pod terminom „udbaši“? Koliko je meni poznato Marko Pavić je radio u DRŽAVNOJ BEZBJEDNOSTI, dok je Jovičić sav svoj radni vijek proveo u JAVNOJ BEZBJEDNOSTI. Za oba znam da su diplomirani pravnici, no, jedan je našao zaposlenje u jednoj branši, a drugi u drugoj. Sad, da li ih to automatizmom čini negativcima, i to još po nekakvim stereotipnim „logikama“? Možda je i tako, ali očas posla i vama možemo „prilijepiti etiketu“ političkog aktera, iliti političara (dok već sad znate ko neće biti mandatar), pa onda izvoditi kojekakve „zaključke“. Neću to činiti, nego samo ukazujem da stereotipizacijom možemo svakoga „nagnječiti“.

    I da slučajno ne bi bilo kakve zabune po pitanju zbog čega ovako reagujem ističem kako je i mene sličnim „logikama“ moguće podvesti pod „udbaša“. Neke osobe iz današnje političke scene poznajem i bio sam akter određenih dešavanja, ali KAKO JE DOŠLO DO TOGA? Neke 1989. godine, odmah po svršenoj srednjoj školi, otišao sam na odsluženje vojnog roka. Po povratku iz JNA dočekala su me predratna previranja u Hrvatskoj. I šta mi je preostalo, nego uključiti se u to u zaštiti i sebe i svoje porodice i svog naroda. Kad sam prognan iz Hrvatske, opet me sve to dostiglo u BiH-i, pa „Jovo nanovo“. Dakle, u ratnim dešavanjima postao sam profesionalac u bezbjednosnom sektoru, a da me je neko prije rata upitao da li bi to bio moj izbor – pa slatko bih se nasmijao. Svi koji me poznaju znaju da sam kao srednjoškolac pisao pozorišne predstave (pa i glumio), objavljivao tekstove (zbog toga sam danas polijen da objavljujem češće, iliti „isfurao“ sam to odavno), bio aktivan sportista i štošta drugoga. Štošta me je interesovalo, a bezbjednost ponajmanje. No, dođe vrijeme da bezbjednost postane moj „život“ (trebalo je naučiti nešto o tome da bi se preživjelo uopšte). Rezultat mog (i sličnih meni) „bavljenja bezbjednošću“ danas je Srpska, no, i moje poprilično narušeno zdravlje, pa je valjda razumljivo kako me iritiraju kojekakve stereotipizacije.

    Istovremeno, mogli ste od Jovičića čuti poprilično o tome kakve borbe je vodio protiv „međunarodne zajednice“, a sad ću vam ja reći da nije ispričao gotovo ništa o onome šta se stvarno dešavalo. Vidite, ovdje su predstavnici IPTF-a dolazili sa predubjeđenjem da smo mi nekakvi kanibali, ubojice, silovatelji i zločinci svake vrste. Prvi zadatak svakog tadašnjeg ministra policije bio je da ih razuvjeri po pitanju STEREOTIPA kakvi su dominirali njihovom percepcijom o nama. Tek potom moglo se preći na „stručna pitanja“ kakva su određivala sudbinu Srpske i njene policije. Reći ću vam nešto šta će vas možda iznenaditi, ali takav stav mogu braniti bukvalno nebrojenim argumentima. Dakle, danas od brojnih političara možete čuti hvalisanja kako su baš oni odbranili MUP Srpske, a kao najvažniji stub opstanka Srpske. No, istina je negdje drugdje – Dragomir Jovičić i, kasnije, Darko Matijašević USPJELI SU OČUVATI SAMOSTALNOST SRPSKE POLICIJE. Njih dva su svojevremeno očuvali poziciju policije, a svi ovi lažni hvalisavci nisu radili ništa drugo do razbijali istu tu policiju (koju su lafo branili). Istina je da ni Jovičić, ni Matijašević, nisu odgovarali našim političkim moćnicima, a naprosto iz razloga što nisu pristajali na neprofesionalnu „poslušnost“. Zbog toga su i udaljeni iz policije. Znači, nakon što su svoje ministarstvo odbranili od ugrožavanja iz krugova „međunarodne zajednice“ naša politička elita im je na tome „zahvalila“ udaljavanjem iz službe. I građani su podržali takvu političku „elitu“, pa danas dobrano i zaslužuju štošta od ovoga šta im se dešava. Vidite, specifično je jedno: mi „udbaši“ znamo zaštititi sebe (i nakon svega), no, teško da možemo pomoći građanima koji vjeruju jeftinim stereotipima, etiketama, manipulacijama i kojekakvim „klošarima“. Što se tiče Jovičića, Matijaševića, desetina sličnih njima, pa sve do mene lično, građanima Srpske eto Dodika, pa neka ih „čuva“ koliko god im uzajamo to odgovara!

    Na kraju, izvinjavam se zbog ovako emotivne reakcije, ali shvatite da mnogi od nas nisu izabrali biti „udbaši“, nego im je to život donio. Eto sad se sjetih proljeća 1991. i prijedloga moje tadašnje djevojke da odemo u Mađarsku (svega 15 km udaljenu). Moj odgovor je bio: „Pa da li si ti normalna, a ko će ovdje ratovati?“. Sve češće se promišljam da tada nisam bio samo mlad i naivan, nego i GLUP!

  11. Укратко,да не дужим.

    Имали сте право што се тиче закључака из првог и другог пасуса уопште.Међутим,ако мало прочитате Павићеве изјаве увидећете да оне нису у императиву.Осим пар бомбастичних наслова,врло умерено.А Додик је више него директан по том питању.

    Да,код мене постоји стереотипизација свих тих удбаша (и Вас ту подразумевам),мислим да ово друштво не може да постави неке нормалне обрасце понашања док постоје такви.Јовичића могу да гледам само кроз призму човека којег је ставио као свог представника на локалном нивоу и никако другачије.Навијам да струје унутар таквих организација једна другу потамане и пре него то биологија одради.

    Можда се Ваша прича разликује од осталих али једнако оптерећујете свакофневни живот немогућношћу схватања да неки политички процеси и уопште друштвени процеси немају или не требају имати закулисне радње,да долазе нове генерације неоптерећене прошлошћу и да сте препрека нормализацији друштва.

    Једноставно,“удба“ је постла начин живота,професионална деформација.

  12. Mr Biggy, 16.10.2014. 10:05:11 [

    Dakle, mi „udbaši“ smo prepreka novoj svijetloj budućnosti kakvu će uspostaviti „mlade generacije neopterećene prošlošću“. Znači tu „prepreku“ morate otkloniti da bi realizovali svoje zamisli. No, vi čekate da se svi mi zajedno (udbaši) međusobno poubijamo, pa ćete onda vi nešto činiti. Zar mislite da je neko od nas lud? Ukoliko na taj način budete gradili svoju budućnost, konkretno čekajući da se „udbaši“ međusobno poubijaju, bojim se da ćete ostariti „čekajući Godoa“. Kao što ranije rekoh – mi (udbaši) ćemo se uvijek nekako snaći (obučeni smo za to), a te vaše „mlade generacije neopterećene prošlošću“ neka malčice porazmisle o svojoj budućnosti…

  13. То је моје искуство,нема потребе да сводимо то на лични ниво.

    Нисам рекао да се међусобно поубијате,једни друге сте доводили до банкрота,слали у затвор,склањали са сцене.Томе се неизмерно радујем.

    Нисте препрека,али ће лакше да се оствари.Остарићемо,али ни ви немате еликсир младости.Не можете ништа урадити по том питању…нови долазе.

Оставите одговор