Гроф Ђураз: Чаша од хиљаду марака

Мета најновијег музичког хороскопа је био ултра, мега, гига популарни; наше горе лист. Естрадна појава која је о Сфору, пјевала као о смору. Како је звучао синоћ? Предвидила: Јелена Ћосовић Посао: Почели су ми се привиђати гласови док сам се пјешке враћала кући, јер је Гроф Ђураз својим мантрањем призвао и моје духове. На рачунару […]

недеља, фебруар 28, 2010 / 22:14

Мета најновијег музичког хороскопа је био ултра, мега, гига популарни; наше горе лист. Естрадна појава која је о Сфору, пјевала као о смору. Како је звучао синоћ?

Предвидила: Јелена Ћосовић

Посао:

Почели су ми се привиђати гласови док сам се пјешке враћала кући, јер је Гроф Ђураз својим мантрањем призвао и моје духове.

На рачунару ми је цркла матична плоча, па док сам хард-диск пребацила у нови рач (исто што и комп, само изведено од "рачунар"), придријемало ми се. Пуно ми је тога прошло кроз главу, па се нисам усудила да преноћим у мочвари мисли, и запоставим свој солмизациони дневник, да ми Грофови духови не би одузели и ово мало вампирлука што ми је остало.

Веома мало људи је дошло у почетку, па је свирка почела тек два сата након заказаног времена. Све ми је изгледало као промоција неког модног часописа, јер је било неколико резервисаних столова, пар дјечака са емо фризурицама и дотјераних љепотица у мартинкама и штиклама. Промоција и јесте одржана, али то спада у неки други тоналитет.

Љубав:

Сваки пут када помислим да је мој нашминкани колега завршио каријеру и нема даље, он ме изненади пјесмама одсвираним сваки пут у другом аранжману. Ритам секција је ријешена на јако занимљив начин; афро-перуанским инструментом, званим кахун (cajon), који је одлична замјена за бубањ. Задржао је гитаристу, басисту, и сам свирао на гитари своје пјесме као и до сада, али овај пут је и профлаутао.

На другом сталку поред микрофона, свирао је на казуу (kazoo), дувачком инструменту који је такође афричког поријекла, па је тако спасио дувачке дионице, које је неко већ свирао на кларинету у првобитној постави бенда. На почецима пјесама су убачени пасажи на ксилофону, или сличном инструменту са металним цијевима (што би рекла моја другарица – цјевофон), како би иронично подсјећали на поп баладе и пјесме у току новогодишњих програма.

Много се пута прекомбиновао у аранжманима, не би ли звучао свјетскије или шта је већ мислио под тим, када је многим пјесмама дао блуз карактер. Кога брига за Здравком Чолићем, када Гроф пјева много патетичније, искреније, морбидније и забавније љубавне пјесме? Ако је шта охрабрујуће, ‘Мајмуна и туку’ сам често пјевала у љубавном амбијенту.

Пјесме су ми најбоље звучале када сам их први пут чула на неком снимку уживо, који је дијелио својим пријатељима и познаницима. Гроф Ђураз и тадашњи Монструми су ми били нешто као нововјековно "Забрањено пушење". Пуно се он ту премишља, а што се мене тиче, једва чекам да чујем све што и први пут, само наравно, у бољој продукцији.

Иначе, ништа ја то не би’ дирала.

Здравље:

У сваком случају, овдје се ради о занимљивом перформансу. Иза бине се сакривао дух са микрофоном, који је одговарао на Грофова питања, као Чаробњак из Оза. Поготово када то публика није жељела ријечима, узвицима или пљеском. То је чинило атмосферу несвакидашњом и комичном, као и чаша са костурском главом на столу поред микрофона, из које је Гроф Ђураз затегнут у свом фраку, повремено испијао… нешто.

Да ли је ту чашу пронашао послије неке журке у свом ‘А6’, поред контејнера или пак код премијера у канцеларији – само њих двојица знају његове домете.

Својом најновијом пјесмом коју је одсвирао када га је публика извела на бис, рекао је много тога што већ личи на садржај његовог другог албума. У сваком случају, ‘испао је глуп што је своје ноге оставио на ратишту, док је премијер шверцовао цигарете.’ Цитат завршен.

Срећа, па ме је утјешио растуживши ме с пуно искрености у строфама, а замало да га прозовем дипломатом.

Савјет:

Текстови његових пјесама које се баве политичком ситуацијом на Балкану и конкретно у РС, имају много више сложенију емоцију (бунта и жестине), да би их као вечерас па надаље изводио у блуз/рок – полутихој варијанти.

Потребно му је више људи и буке на бини. Нека упосли неког композитора да му распише хорске дионице за велики дјечји хор који ће извести прву мултиетничку успаванку, звану "Постдејтонска хипи химна", а затим нека уплати да је пуштају свако вече на БХТ у пола девет, када сва дјеца лијежу у кревет. Гроф добро зна шта сам тим хтјела рећи.

Мање читај новине. Вежи ‘Краву’. Пој.



Оставите одговор